NINJA OSVETNIK

ODLAZAK

Bilo je vece, u Takazumi klanu je bilo tiho, Rin je sedela napolju, posmatrala je zvezde, videla je neciju senku u dvoristu, ustala je i izvukla svoj bodez. Pratila je senku, bio je to Saito, imao je nindza opremu, i crno odelo.
Rin: Saito -Kun, to si ti?
Saito: Zasto nisi unutra?
Rin: Pa.... nisam mogla da spavam, samo sam...... hej! Zasto si....? Negde ides? ( gledala ga je zbunjeno)
Saito: Vrati se unutra.
Rin: Ne, sta se desilo? Bices kaznjen ako ides negde bez dozvole.
Saito: To nije vazno, jer se ne vracam.
Rin: Kako to mislis?
Saito: Ti si bas uporna, necu se vise vracati, Rin, imam jedan cilj i hocu da ga ostvarim, a sve dok sam ovde to ne mogu.
Rin: Ali ne mozes da odes, ako mislis o osveti molim te zaboravi na to, ne zelim da budes povredjen.
Saito: Rin, vrati se nazad. Krenuo je da ide , ona je stala ispred njega.
Rin: Saito, zelim da me saslusas, molim te razmisli, nemoj da ides, znam da imas strasne uspomene, ali kada bi pricali.....
Saito: Prestani! Ne pricaj o tome kao da razumes, jer ne znas nista o tome, ne znas nista o meni, i skloni mi se sa puta, uredu?
Krenuo je da ide, ali Rin ga je cvrsto zagrlila.
Rin: ( oci su joj bile u suzama) Ne, ne mogu, ja..... ja te volim Saito, jos od kad smo bili deca, mnogo te volim, i uradila bih sve za tebe, borila bih se uz tebe, samo pusti da budem blizu tebe, zato molim te nemoj da ides, ostani.
Saito: Rin, zao mi je.
Oborio je pogled, jednom rukom ju je zagrlio a drugom je zabio veliku iglu u njen vrat.
Rin: Sai...to..... tiho je rekla i pala je u nesvest.
Saito je oborio pogled, bio je tuzan, otisao je sa imanja.

Saito and Rin theme:

Bilo je jutro Rin se probudila u svojoj sobi, sela je i uhvatila se za vrat, Hatori je sedeo na stolici pored kreveta.
Hatori: Rin, dobro si? Bila si paralizovana, ( Rin se setila sta se desilo, oci su joj bile u suzama) hej! Dobro si ? Ko ti je to uradio?
Rin: Saito.... Saito je otisao.
Hatori: On je to uradio? Hm... kako je mogao....?
Rin: Otisao je iz klana, ja sam htela da ga sprecim, ali....
Hatori: Nije smeo to da ti uradi.
Rin je pocela plakati.
Hatori: Rin- Chan, ooo...u poslednje vreme tesim uplakane devojke.
Rin: Nisi smesan.
Hatori: Izvini, reci mi, sta se desilo?
Rin: Saito je rekao da ide i da se vise ne vraca, pricao je nesto o osveti i cilju, htela sam da pricamo, i....cak sam rekla da ga volim, i da ne zelim da ode,ali uzalud.
Hatori: Hej! Nemoj da places, obecavam da cu pricati sa njim.
Rin: Ali on je.....
Hatori: On je nas prijatelj, i kada jedno od nas ima problem imaju i ostali, pricacu sa njim, pa makar ga dovukao nazad.
Blago se nasmejao, Rin se takodje nasmejala.
Rin: Hvala, ti si tako dobar, volela bih kada bi imao devojku dobru kao sto si ti.
Hatori: Ko zna mozda je vec imam, a ne znam.
Rin: Smesan si.
Hatori: Jesam, idem da potrazim Saita.
Rin: Mogu li sa tobom?
Hatori: Ne, treba da se oporavis.
Rin: Ali mozda ako bih pricala sa njim?
Hatori: Rin, ne mozes ici.
Krenuo je da ide.
Rin: Srecno.
Hatori: Hvala.
Hatori je izasao, otisao je van imanja, posetio je sva mesta gde je Saito odlazio da trenira, blizio se starom vodopadu, video je Saita, sedeo je i ostrio svoje oruzje, prisao mu je iza ledja.
Hatori: Saito, tu si?
Saito: ( ustao je, i stavio svoj mac u korice) Sta hoces?
Hatori: Gde si nestao?
Saito: Necu ti se pravdati, skloni se.
Krenuo je da ide, Hatori je stao ispred njega.
Hatori: Nateraj me da se sklonim.
Saito: Trazis nevolju? ( bio je ljut)
Hatori: Gde mislis da ides? I kako si mogao ono da uradis Rin.
Saito: Zato sto bi me pratila i usporavala bi me.
Hatori: Rin te voli, samo je htela da ti pomogne.
Saito: Ona nema razloga da me voli, a ni ja nju.
Hatori: Pa..... cak i tebi treba neko ko ce te voleti.
Saito: Necu da slusam tvoje gluposti, skloni mi se sa puta.
Izvukao je svoj mac.
Hatori: Necu, reci ces mi zasto si otisao?
Saito: To je moja stvar.
Hatori: To je zbog tvog brata, zar ne? Zelis osvetu, jer ti je ubio roditelje, zar ne mislis da ces mozda umreti.
Saito: Prestani! Nastavis li da pricas ubicu te.
Hatori: Upravu sam, ali cak i da se osvetis to ih nece vratiti.
Saito: Prestani! Ja sam bar imao porodicu, ne mozes da pricas o tome kao da razumes.
Hatori: Ti.... nek ti bude, ali ne idem nazad bez tebe, znas li da ces biti kaznjen? Znas li sta bude sa nindzama koji napuste klan?
Saito: Ne zanima me, imam cilj , i ostvaricu ga cak i ako umrem, skloni se ili cu te prepoloviti na pola.
Hatori: Samo napred, ne idem bez tebe, makar morao da te dovucem nazad.
Saito: Kako pateticno, zasto si tako uporan?
Hatori: Neces mi mozda verovati, ali reci cu ti, zato jer sam oduvek hteo da budem kao ti, ti si jak, brz,vest nindza, i svadjao sam se sa tobom samo zbog Rin, a ustvari si mi ti oduvek bio uzor.
(Saito ga je cudno gledao.)
Ne verujes mi? hajde.
Saito: Zaboravi, vrati se nazad.
Hatori: Zao mi je, Saito. Izvukao je mac.
Saito je napao Hatorija, poceli su se boriti, bez milosti i straha. Vreme je prolazilo ni jedan nije odustajao, iako je bio slabiji od Saita Hatori je bio uporan. Posle dva sata borbe obojica su bili iscrpljeni, Saito je bio besan, ustao je i uzeo svoj mac.
Saito:Ne razumem, zasto?....zasto si tako uporan?
Hatori: Zato....( polako je ustao, tesko je pricao od umora) jer sam obecao.
Saito: Rin?
Hatori: Rin i sebi,(uzeo je svoje oruzje) hajde, Saito, uplasio si se?
Saito: Posle svih tih povreda jos uvek neces da se povuces?
Hatori: Ne.
Saito: Prepolovicu te na pola.
Hatori se blago nasmejao, Saito ga je napao, Hatori se odbranio, ali Saito ga je posekao po stomaku, rana je bila velika, krv mu je pala na lice, Hatori je pao u nesvest.
Saito je oborio pogled, niz obraz mu se slivala Hatorijeva krv, oci su mu bile u suzama.
Pao je na kolena, tesko je disao, mislio je da je ubio Hatorija, mrzeo je sebe jer povredjuje prijatelje kako bi dosao do svog cilja.
Saito: Hatori, oprosti mi.
Stegao je pesnicu, ustao je i otisao.