NINJA OSVETNIK

ITSUKI I JA

Saito  POV:

Vratili smo se sa misije, bilo je vece, otisao sam kod ucitelja Hisashija, kada sam pokucao na vrata, on je rekao:
- Udji, Saito.
Usao sam i, rekao:
- Sensei, kako ste znali da sam ja?
- Hm.... po koracima, poznajem korake svakog svog ucenika( Nasmejao se.) Pretpostavljam da imas nesto da mi kazes?
- Da, sensei, ja.... da li bi me naucili najjacim tehnikama? Rekao sam.
- Razlog?
- Samo hocu da budem jaci. Rekao sam.
- Hm.... samo to? Reci mi Saito, zasto zelis da budes jaci? Koji je tvoj san?
- Ono sto ja imam nije san, sensei, vec cilj, zelim da ubijem jednu osobu, zelim da plati za sve.
Rekao sam, odlucno, on je ustao, i izasao na terasu.
- Dodji ovamo.
Dosao sam kod njega bili smo napolju.
- Ja sam tvoj ucitelj Saito, ali ne mogu da te poducavam ako ce te to odvesti u smrt. Rekao je.
- Spreman sam na sve kako bih ispunio svoj cilj, nije mi bitno da li cu umreti. Rekao sam.
- Hm...postoji neko kome je bitno, nekome je mozda stalo do tebe.
- Nije.
- A Rin?
Rekao je, zastao sam, bio sam zbunjen.
- Rin te voli, Saito, i njoj je stalo do tebe. Nasmajao se.
- Ona nema razloga da me voli, a ni ja nju. Rekao sam hladno, nisam ga gledao u oci.
- Hm.... Saito, Saito...nisi svestan koliko bi sa njom bio srecan, zato ostani ziv kako bi se uverio da sam ja bio u pravu.
- Niste mi rekli, da li cete me poducavati ?
- Vec vas poducavam. Rekao je.
- Da, ali ja zelim vise.
- Shvatam, ( uzeo je jednu maramu i zavezao je oko pojasa) ako uspes ovo da mi skines naucicu te svim nindza tajnama.
Rekao je, brzo sam ga napao, borili smo se i uspeo sam da uhvatim njegovu maramu, ali on mi je uvrnuo ruku iza ledja.
- Blizu si. Rekao je.
- Dodjavola.
Otrgnuo sam se, i napao ga, borili smo se, i pao sam, kada sam hteo da ustanem on me je oborio i uhvatio mi ruke iza ledja.
- Video sam mnogo njih koji su hteli osvetu, veruj mi, Saito, njihova sudbina je crna.
- Aauu( Trudio sam se da se oslobodim) vi ne razumete. Rekao sam ljutito.
- Da, razumem, zrtvujes sopstveni zivot zbog osvete. Rekao je.
- Ne razumete, moj brat....on je jos uvek tamo negde, i obecao sam sebi da cu ga ubiti, i necu umreti dok ga ne ubijem. Bio sam besan, on me je pustio i oborio pogled.
- Znam da si besan, Saito, ali vrati se u sobu, i zaboravi ideju o osveti.
Okrenuo se i otisao u svoju sobu, ustao sam i krenuo u svoju sobu.

END POV

Sledeci dan posle vezbi Hisashi je dosao kod Saita.
Hisashi: Saito, moramo da pricamo.
Saito: Da.
Hisashi: Imam jednu misiju za tebe.
Saito: Recite.
Hisashi: Treba da odes u drugo selo i da uzmes jedan svitak za cara, svitak je carev i onog ko je uzeo svitak moras ubiti.
Saito: Nista lakse, nadam se da cu biti sam.
Hisashi: Hatori i Rin su na drugoj misiji.
Saito: Kada treba da krenem?
Hisashi: Veceras u ponoc, tog coveka zovu Kira( ubica) i veoma je opasan.
Saito: Bice mrtav. Krenuo je da ide.
Hisashi: Saito, cuvaj se.
Saito: Hocu. Otisao je.
Bila je ponoc Saito je krenuo na misiju, bio je na granici sela, video je Rin, prilazila mu je.
Rin: Saito Kun! Nasmejala se.
Saito: Zdravo. Ona je stala ispred njega.
Rin: Hej! Ides zbog misije?
Saito: Da,a ti me zadrzavas, neprijatelj je sigurno daleko.( rekao je mrzovoljno)
Rin: Izvini, necu ti smetati, cuvaj se.
Rekla je to brzo i krenula da ide.
Saito: Rin, i ti se cuvaj.
Rekao je to ne okrecuci se, Rin je zastala i nasmejala se, svako je otisao na svoju stranu.
Par kilometara van sela Saito je video jednu kafanu, na njoj je bio zalepljen plakat, sa natpisom:
" Kira, trazi se ziv ili mrtav"
- Hm.... izgleda da sam ti blizu. Rekao je tiho.
Usao je u kafanu, i pogledao oko sebe, video je par nindzi iz svog sela. Kada su ga videli poceli su tiho da pricaju, Saito je prisao vlasniku kafane.
Saito: Izvinite, trazim jednog coveka, zovu ga Kira.
Vlasnik kafane se uplasio, par sekundi je cutao, i rekao:
- Aha, to? Ne znam, nisam cuo za njega.
Saito: Mozda se setite? Rekao je ozbiljno, vrteo je suriken oko prsta, hteo je da uplasi vlasnika kafane.
- Slusaj,klinac, ne znam tog tvog Kiru, zadrzavas me, ko si ti? Rece vlasnik, bio je arogantan.
Saito: Hm... prestacu da budem fin( nasmejao se i uhvatio ga za bluzu) ne igraj se sa mnom, reci mi sve o tom Kiri? ili cu ubiti i tebe i njega.
- Ja.... dolazio je jednom ovde. Rece vlasnik.
Saito: Kada?
- Ne secam se.... bio je odavno.
Saito je izvadio bodez.
Saito: Kada je bio? Kada? Rekao je glasno, vlasnik je oborio pogled, i rekao:
- Pre tri dana.
Saito: Hm...ipak se secas, sigurno znas jos nesto? Nasmejao se.
- To je sve, bio je pre tri dana, par ljudi ga je prepoznalo, ali je ubio sve u kafani, rekao mi je da cu i ja biti mrtav. Rekao je uplaseno.
Saito: Ne verujem ti, zasto bi on ubio sve a tebe ne? Primakao je bodez uz njegov vrat.
- Ja.... ja sam mu pomogao da pobegne, vec je daleko, nabavio sam mu brod, otisao je na ostrvo.
Saito: Koje ostrvo?
- Zao mi je, ako ti kazem ubice me.
Saito: Ako mi ne kazes ja cu te ubiti. Prislonio je bodez uz njegov vrat, vlasnik je cutao.
Saito: Koje ostrvo? Reci mi!! Udario ga je pesnicom u stomak.
- Auu...ostrvo Shikoku. Rece vlasnik.
Dosao je jedan decak, bio je uplasen, i stao je ispred vlasnika kafane.
- Tata, dobro si? Rece decak.
- Da, sine, hajde, idi u sobu. Rece vlasnik.
- Da li te boli? Bio je tuzan.
- Ne, hajde, idi.
Vlasnik se nasmejao, decak je krenuo da ide, dok je isao gledao je u Saita. Saito se namrstio, bio je slab na decaka, ako bi ubio njegovog oca u njemu je video sebe, nije hteo da neko dozivi bol koji je on doziveo.
Saito: Hm....ako si me nesto slagao nece te spasiti mali sin.
- Ne bih te lagao, ja imam samo njega.
Saito: Ne zelim tuzne price,( okrenuo je glavu) donesi mi jedan sake.
- Zar nisi premlad za alkohol? Nasmejao se.
Saito: Gledaj svoja posla.
Seo je za sto, vlasnik mu je doneo pice, gosti kafane su ga bojazljivo gledali. Par nindzi iz njegovog sela je tiho pricalo:
- To je on?
- Da, Saito Ishida.
- Njegovi roditelji su ubijeni sa svim ucenicima?
Saito ih je posmatrao, vrteo  je bodez oko prsta.
- Da, njegov brat je ubio ceo Ishida klan, i od tada je nestao, cudno je sto je on jedini preziveo.
- Mozda se negde sakrio?
- Kakav monstrum, mozda je i on isti kao njegov brat, ubica, kriminalac....
Saito se namrstio, popio je pice odjednom, ustao je i prisao njihovom stolu.
Saito: Imate neki problem?
- Ne, produzi. Rece jedan momak.
- Da, mislis da smo se uplasili?
Saito: Hm...trebalo bi. Nasmejao se.
- Znas, pitam se kako si ti jedini preziveo? Da li si molio za milost? Rekao je jedan momak, uz podsmeh, Saito mu je zabio bodez u ruku, svi su ga napali, borio se sa njima, i svakoga je ozbiljno povredio. Svi gosti su ga uplaseno gledali, vlasnik kafane je stajao ukocen, njegov mali sin je izasao napolje.
Saito: Sledeci put cete biti mrtvi, svi vi. Rekao je ostro, i besnim pogledom ih je sve pogledao, kada je izasao napolje, pritrcao mu je vlasnikov sin.
- Hej! Ti...ovo ti je sto si udario mog oca.
Rekao je, Saito se okrenuo, decak je pokusao da ga udari, ali on ga je uhvatio za ruku, i izvukao je svoj mac,decak se uplasio, stao mu je na nogu i hteo je da se otrgne, Saito ga je idalje drzao za ruku, blago se nasmejao.
Saito: Hm... mogu da te ubijem, znas? Kako se zoves?
Nije hteo da povredi decaka, samo je hteo da ga uplasi.
- Ja....Micuki. Rekao je uplaseno.
Saito: Veoma si hrabar, Micuki, napao si me zbog svog oca.
Micuki: Ja.... ne zelim iko da dira mog oca.
Saito: ( stavio je mac u korice, i pomazio je decaka po glavi) Hm.... jednog dana ces biti veliki nindza Micuki, a do tada, cuvaj se.
Krenuo je da ide.
Micuki: Hej! Kako se zoves?
Saito: Saito.
Micuki: Kada odrastem bicu kao ti Saito.
Nasmejao se, Saito je oborio pogled i otisao, setio se kada je bio decak stalno je to govorio Itsukiju.
Otisao je, stigao je do jedne luke, video je jedan brod i nekoliko ljudi, postavljali su eksploziv oko luke, posmatrao ih je krisom. Kod njih je dosao je jedan covek, i rekao:
- Da li ste sve spremili?
- Da, gospodine. Rekao je jedan covek.
- Uredu, zapamtice oni ko je Kira.
Saito se nasmejao, i tiho rekao:
- Hm...pronasao sam te.
Jedan covek je zapalio fitilj od eksploziva, Saito se prikrao i ugasio plamen sa fitilja. Kira i njegova banda je isplovila sa brodom, gledali su u eksploziv sa sumnjom.
- Gospodine, jos uvek nista. Rece Hanzo( Kirin glavni saucesnik)
- Ne moze biti, eksplodirace cim mi odmaknemo. Rece Kira.
Gledali su u obalu, a onda su culi Saitov glas.
- Sigurni ste? Rekao je samouvereno,uz osmeh.
- Ko si ti?
Rece Hanzo, izvukao je mac.
Saito: Hm... ti mi smetas, on ima nesto sto treba da vratim vlasniku.
Izvukao je mac, i zavrteo ga, svi sa broda su stali ispred Saita, i izvukli svoja oruzja.
- Ne zelimo slepe putnike, zato ces umreti.
Rece jedan covek, napali su ga, Saito se borio sa njima, bio je brz i jak, uspeo je da ubije celu Kirinu bandu.
Saito: Sad je tvoj red. ( nasmejao se)
Kira: Izgleda.
Napao ga je, dok su se borili Kira je bio dosta jaci, Saito ga je udario, on se nasmejao, izgledao je kao da nema osecaj za bol ili umor.
Kira: To je bilo slabo, moj red.
Nasmejao se, i napao Saita, posekao ga je po stomaku, Saito se namrstio, i zamahnuo macem, Kira mu je polomio mac, i ponovo ga je posekao, Saito je pao, uhvatio se za stomak.
Kira: Stigli smo do kraja, poslali su te da me ubijes, a vidi sta se desilo, ali dobro, sigurno si dobar kada si ubio celu moju bandu?
Saito se trudio da ustane, bio je bez daha.
Saito: Ti.....sta si ti?
Kira: Ja sam Kira,( nasmejao se, i izvadio svitak iz dzepa) i mogao bih i tebe da ucinim ovakvim.
Saito: Ti si carev neprijatelj, kriminalac....
Kira: Da, a ti sigurno imas zanimljivu pricu, oci su ti pune besa, zeljne su osvete, zar ne?
Saito: Kako bi ti to znao?
Kira: ( nasmejao se i cucnuo pored Saita) Sigurno je tako, radis sve ovo zbog necega, zar ne? Koji je tvoj cilj?
Saito: ( bio je besan, ustao je i izvadio bodez) Da te ubijem.
Napao ga je, ali Kira ga je udario, i on je pao, kada je zamahnuo macem neko je stao ispred Saita,imao je masku, svojim macem je blokirao Kirin udarac.
Kira: Sta? Bio je iznenadjen.
- Dosta je bilo. Rekao je.
Napao je Kiru, i u dva poteza ga je ubio, iz njegovog dzepa je ispao carev svitak.
Saito je brzo uzeo svitak, posmatrao je coveka sa maskom, on je skinuo masku, bio je to Itsuki.
Saito: Ti....Itsuki?
Bio je besan, glas mu je bio pun mrznje, uzeo je bodez, i napao ga je, Itsuki mu je izbio bodez iz ruke.
Itsuki: Trenutno imam drugi cilj, nemam vremena da se borim sa tobom.
Saito: Na brodu smo, zuris? Ti ubico.
Napao ga je, Itsuki se branio.
Itsuki: Vrati se nazad, Saito.
Saito: Ne naredjuj mi.
Rekao je ljutito, napao je Itsukija, on ga je lako uhvatio za ruku, Saitov vid je bio zamagljen, jedva je stajao na nogama.
Itsuki: Nisi u stanju da se boris, slabasni mali brate.
Saito: ( otrgnuo je ruku od Itsukija) Ne...ne zovi me bratom, ti.....
Zastao je,i izgubio svest.