NINJA OSVETNIK

NAPAD

Saito, Hatori i Rin su sa Satori isli kroz sumu, ispred njih je proletela strela, zauzeli su borbeni stav.
Saito: Napadnuti smo.
Hatori je uzeo strelu,i pogledao je, na ostroj strani je imala lepljivu masu, pripadala je nindza razbojnicima.
Saito: Ne diraj otrovne su.
Hatori: Vidim, gde li su?
Pogledali su okolo, napalo ih je par nindzi.
Saito:( pogledao je u Rin) Rin, zastiti gospodju Satori.
Rin je klimnula glavom, stitila je Satori, Saito i Hatori su se borili sa napadacima, ali jedan je bio izuzetno brz i jak, Saito je bacio suriken, i skinuo mu masku. Kada je video njegovo lice iznenadio se, bio je to Itsuki.
Saito: Ti.... konacno si se pojavio, ubicu te.
Napao ga je ali Itsuki ga je udario i on je pao, bio je besan, borio se sa Itsukijem, ali on je bio dosta jaci.
Rin: Ko je on? Izgleda isto kao Saito. Bila je iznenadjena.
Itsuki: Slabasni mali brate, jos uvek mi nisi dorastao.
Hatori: To je njegov brat...( tiho je pricao, ukljucio se u borbu)
Saito: Skloni se, ova borba je moja.
Jedan nindza je napao Hatorija, dok se Saito borio sa Itsukijem.
Itsuki: Hmm...mislio sam da si jaci.
Saito: Svoju cu mrznju pretvoriti u snagu, Itsuki.
Rekao je njegovo ime sa punom mrznjom, dok se borio sa Itsukijem, on ga je uhvatio za vrat.
Itsuki: Jos uvek me ne mrzis dovoljno, slabasni mali brate.

SAITO POV

Borili smo se sa neprijateljima, a onda se pojavio neko koga mrzim vise nego ista, Itsuki, kroz telo mi je prosla ista jeza kao one noci, sve scene su mi prosle kroz glavu, opet sam bio uplaseni decak, bio sam besan jer je on bio dosta jaci, udario sam u jedno drvo, kad sam ustao on me je uhvatio za vrat.

END POV

Saito je pokusao da se oslobodi, ali uzalud. Hatori je pritrcao, Itsuki je pustio Saita i udario Hatorija.
Itsuki: Hmm... hrabro od tebe sto hoces da pomognes prijatelju.
Saito: Ti... ne igraj se sa mnom.
Udario je Itsukija iza ledja, on se brzo okrenuo i zabio Saitu jednu iglu u vrat.
Hatori: Saito!!!
Itsuki: Idemo.
Prezivele nindze su otrcale sa Itsukijem, kretali su se brzo.
Rin: Saito! Saito!
Dosli su kod Saita.
Hatori: Saito, dobro si?
Saito je nepomicno lezao, nije mogao da se pomeri, Satori je pogledala njegov vrat, i izvukla iglu, pomogla mu je da sedne.
Satori: Mozes li da ustanes?
Rin ga je uhvatila za ruku, bila je zabrinuta, Saito je zamisljeno gledao u daljinu.
Hatori: Sta mu je uradio onaj tip?
Rin: Saito! ( pogledala je u Satori) zasto je ovakav?
Satori: Igla je bila u nervu za paralizu, to je kao kada si hipnotisan, bice on dobro.
Posle par sekundi Saito se trgnuo, pogledao je u njih Rin je idalje drzala njegovu ruku.
Rin: Saito, dobro si?
Saito: Da.
Hatori: Hej! Ti...mislili smo....
Rin je zagrlila Saita, Hatori je oborio glavu.
Saito: Rin, dobro sam.
Rin: Izvini. Pustila ga je,on je ustao, gledao je ljutito u daljinu.
Hatori: Ko je onaj tip?
Saito je cutao.
Satori: Dobro si?
Saito: Da, hajde da krenemo. Krenuo je da ide, svi ostali su krenuli za njim.
Posle nekog vremena su stigli do carevog prijatelja.
Satori: Tu smo.
Rin: Stigli smo?
Satori: Da, Hatori daj mi torbu.
Hatori: Izvolite. Dao joj je njenu torbu sa melemima.
Usli su u kucu, jedan sluga je bio u hodniku.
Satori: Zdravo, car me je poslao, ja sam carev doktor.
- Moje postovanje, podjite sa mnom.
Satori: Sacekajte me ispred. Pogledala je u ostale.
Satori je sa njim usla u jednu sobu.
Rin: Pa... bicemo ispred.
Saito je izasao napolje, Rin ga je posmatrala.
Rin: Saito mi izgleda cudno.
Hatori: Hm...on je uvek cudan. Nasmejso se.
Rin: Ne, nije, od onog napada izgleda zabrinuto, jos od tada nije rekao ni rec.
Hatori: Taj tip mu je brat, to je bas tuzno.
Rin: Pricacu sa njim, mozda ce mu biti lakse ako nekome kaze sta ga muci.
Hatori: Salis se? Saito ti nece reci rec, znas kakav je.
Rin: Da, ali mogu da pokusam.
Hatori: Bolje ne, zasto brines zbog njega? On ne zeli bliskost, on je hladan, i nije mu stalo do tebe.
Rin: Zasto to kazes? On je samo povredjen, i njemu je potreban prijatelj.
Hatori: Znas....voleo bih kad bi o meni mislila bar malo kao o Saitu. ( oborio je glavu, Rin je bila ljuta, ali brzo je promenila izraz lica)
Rin: Ne razumem....
Hatori: Nije bitno.
Okrenuo se i izasao napolje, zatim i Rin. Saito je vezbao sa surikenima.
Rin: Saito, zasto se ne odmoris? Saito ju je pogledao,cutao je i dohvatio suriken sa drveta, bio je okrenut ledjima, blago se nasmejao, ali je krio svoj osmeh.
Cula se buka i trcanje.
Hatori: Hej! Nekoga ima.
Saito: Napadnuti smo, budalo.
Svi su zauzeli borbeni stav, napali su ih ljudi koji nisu bili nindze.
- Gde je?
- Nadjite zenu.
Govorili su, krenuli su prema kuci, sluge su izasle napolje. Saito ih je pogledao.
Saito: Zastitite gospodara i gospodju Satori.
Sluge su usle u kucu, tim se borio sa napadacima, Saito je imao par surikena na kojima je bio grb klana Ishida.
- Ishida grb, ko je ovaj decko? Rece jedan napadac.
- Hm....poslali su decu da ih stite.
Hatori: Videcete sta su deca.
Napao je jednog coveka, dok se Rin borila jedan joj je prilazio iza ledja. Saito ga je napao, i ubio.
Saito: Pazi se.
Pogledao je u Rin, ona je klimnula glavom.
Rin: Saito!! Pazi!!
Neko ga je napao,ali on ga je jednim zamahom maca ubio. Ostao je jedan napadac trcao je prema kuci, Hatori je krenuo za njim, izasla je i Satori.
Hatori: Ne, bezite unutra.
Napao je napadaca, ali on je bio jaci,Hatori je pao, neprijatelj je potegnuo mac, ali Saito je dotrcao, i ubio ga.
Saito: Nije te povredio? Slabicu. Blago se nasmejao.
Hatori se namrstio i ustao, Satori im je prisla.
Satori: Dobro ste?
Saito: Napali su nas ali su ubijeni, bicete sigurni.
Satori je stavila svoje ruke na Saitov i Hatorijev obraz, oci su joj bile u suzama, oni su je potsetili na njene sinove, kada su poginuli rekli su joj da ce se vratiti, ali nisu😭😭
Hatori: Gospodjo Satori....
Satori: Drago mi je da ste dobro.
Saito je bio zbunjen, njen dodir ga je vratio u proslost, kad je bio dete, Junko ga je uvek mazila po obrazu.
Rin: Hej! Dobro ste?
Satori se okrenula.
Satori: Gospodin hoce da vas upozna, zahvalan je sto ste me stitili.
Krenuli su u kucu, jedan stariji covek je sedeo za stolom.
- Pridjite, ja sam Hiruzen Momochi, ova dama mi je dala cudotvoran lek.
- Postovanje , gospodine. Rekli su svi troje.
Hiruzen: Sedite, mora da ste umorni? Rekao sam slugama da donesu hranu.
Dok su sedeli i jeli Hiruzen je pricao o ratu i caru.
Hiruzen: Hmm....koliko imate godina?
Saito: 16 za par dana.
Hatori: 15.
Rin: I ja isto.
Hiruzen: Veoma ste mladi, biti nindza trazi ceo zivot, imate li porodicu?
Hatori: Ne gospodine.
Hiruzen: Razumem, i ja sam ih izgubio kada sam bio vasih godina, bio je rat, Carev otac mi je mnogo pomogao, nekad sam bio njegov vojnik. ( pogledao je u Rin) hej! Malena zasto ne jedes?
Rin: Vec sam sita gospodine.( nasmejala se)
Hiruzen: Probajte desert.
Sluga je na sto stavio dango kolace.
Satori: O...gospodine Hiruzen tek ste se oporavili, ne bi smeli jesti kolace.
Hiruzen: Uzecu jedan, doktorko.
Oboje su se nasmejali, Rin je posmatrala Saita, plasila se njegove reakcije.
Hiruzen je stavio ruku na Saitovo rame.
Hiruzen: Uzmi momce, ovo je najlepse od svega.
Saito: Ne, hvala gospodine.
Hiruzen: Hajde, nije valjda da ne volis dango?
Rin je gledala u Saita.
Saito: Ne volim, nikad ih nisam voleo, gospodine.
Hiruzen: Bas steta.
Kada su zavrsili Rin je prisla Saitu.
Rin: Saito Kun, da li si za jabuku? Nasmejala se, i pruzila mu jabuku, Saito ju je pogledao, postideo se i oborio glavu.
Saito: Ne, bolece te stomak. Otisao je.
Rin se namrstila, pogledala je u jabuku, prisao joj je Hatori.
Hatori: Izgleda da ne voli jabuke.
Nasmejao se.
Rin: Mozda.
Hatori: Ja volim. Nasmejao se i zagrizao jabuku.
Rin: Samo izvoli. Otisla je.