NINJA OSVETNIK

POVRATAK OTPISANOG

Sledeci dan, Saito je bio u svojoj sobi i ostrio bodeze, dosla je Kaori, nosila je odelo.
Kaori: Zdravo, Saito.
Saito: Oh...zdravo, ti si Kaori, zar ne?Kaori: Da, donela sam ti odelo, Itsuki je toliko smesan da je sam oprao svoje.
Oboje su se nasmejali.
Saito: Hm....izvini zbog toga.
Kaori: Zasto se izvinjavas?
Saito: Pa.... namucio sam te.
Kaori: Uredu je, znas....ne poznajem te dobro ali volela bih da se vise nikad ne posvadjas sa Itsukijem.
Saito: Obecavam. ( nasmejao se)
Kaori: Tako ste slicni.
Saito: Valjda zbog toga sto smo braca, ali priznajem ja sam bezobrazniji.
Kaori: Naravno.
Saito: Kaori, hvala ti, ti si jedina koja je bila uz Itsukija.
Kaori: Uvek cu biti uz njega, on je....on je poseban, i zelim da i ti imas nekog posebnog.
Saito: Hmm..... Oborio je pogled i nasmejao se.
Kaori: Hej! Mozda vec imas nekoga. Rekla je radoznalo.
Saito: Da, ali ona je daleko,i bio sam mnogo bezobrazan.
Kaori: Pa....nadji je.
Saito se nasmejao , Kaori je izasla iz sobe.
Proslo je mesec dana, i spremao se rat protiv cara, i svih njegovih klanova. Ulice su bile puste, stanovnistvo je zivelo u strahu.
Takazumi klan:
Ucenici su bili napolju, vezbali su i ostrili svoje oruzje, dosao je Hisashi.
Hisashi: Ucenici! Rekao je glasno,svi su ga pogledali. Pridjite. Prisli su mu.
Hisashi: Sprema se rat, i stanovnici su u strahu, necu vas lagati, bice veoma opasno, boricemo se sa najjacom vojskom, ali moramo ispuniti cilj, a to je da zastitimo cara, i nase selo, oni koji su ga izdali su mnogo jaki, ako budemo slozni uspecemo.
Hatori: General Raizo je digao pobunu.
Hisashi: Tako je, Hatori.
- Zar Saito nije sa njim?Rece jedan momak.
Hisashi: Ne znamo, Oishi.
Oishi: Tako je , sensei, on je izdajica, i sada je sa neprijateljima, treba ga ubiti kao i sve nase neprijatelje, zasluzio je bolnu smrt.
Hatori: Umukni! Bio je besan.
Hisashi: Hatori! Uhvatio ga je za ruku, kako bi ga smirio.
Oishi: Sta? Zar nisam upravu?
Hatori: Nemas predstavu o tome, Oishi.
Oishi: Hmm...zasto ga branis? Ne secam se da ste bili bliski, mozda si i ti protiv nas?
Hatori je udario Oishija pesnicom,i on je pao.
Hatori: Reci jos nesto i mrtav si, Saito je moj prijatelj,i necu dozvoliti nikakve price o njemu, jasno?
Hisashi: Dosta! Hatori, treba da se drzimo zajedno a ne da se poubijamo medjusobno.
Oishi je ustao,namrstio se i otisao.

Ishida imanje:
Bilo je jutro Saito je ustao, krenuo je u Itsukijevu sobu, ali on nije bio u kuci. Izasao je napolje, video ga je kako sedi na terasi, i ostri oruzje, nosio je nindza opremu.
Saito: Hej! Tu si?
Itsuki: Hej! Budan si?
Saito: Da, vec je deset sati, ides negde?
Itsuki je cutao, Saito je seo pored njega.
Saito: Ides negde?
Itsuki: Zasto pitas?
Saito: Samo sam radoznao, spremio si se za borbu, kao da je rat. Nasmejao se.
Itsuki: Objasnicu ti posle, uredu? Cuvaj se.
Pokupio je oruzje i ustao, dao mu je do znanja da ide i da zeli da ostane kuci.
Saito: Hej! Ne ides valjda u rat bez mene? Znas, bili bi jaci zajedno.
Itsuki: Ne, Saito, ostani ovde, vraticu se.
Saito: Opet to radis? Rekao je razocarano.
Itsuki: Sta?
Saito: Krijes stvari od mene, tek sam otkrio mnogo toga u vezi tebe, i ne zelim sada da te izgubim.
Itsuki: ( prisao mu je, i stavio ruku na njegovo rame) Vec sam ti rekao , Saito, sta god da se desi uvek cu te stititi, ovo je nesto u vezi mene.
Saito: E pa...tice se i mene, sprema se rat zbog Raiza, Kire me sigurno traze, i imam dosta racuna sa njima, zato ovaj rat neces voditi sam, dovoljno sam jak da stanem protiv svih.
Itsuki: ( nasmejao se i oborio pogled) Izgleda da je moj mali brat bas sazreo? Ali je idalje tvrdoglav.
Saito se nasmejao, uzeo je jedan mac.
Saito: Pa.... trebalo bi da krenemo.
Sledeci dan ulice su bile puste, a carev dvorac je bio opkoljen Raizovom vojskom. Nindze su krenule u odbranu.

Careva palata:
- Gospodaru,napadnuti smo. Rece jedan sluga.
Yugo: Posaljite svu vojsku....
- Gospodaru, vasa vojska nas je izdala.
Yugo: Sta?
- General Raizo je preuzeo svu kontrolu nad njima.
Yugo: Hmm.... tako sam i mislio.
- Necemo mu dozvoliti, gospodaru. Cuo se glas, obojica su pogledali ka vratima ,bio je to Itsuki.
Yugo: Itsuki! Stigao si na vreme.
Itsuki: Vase nindze su napale Raizove vojnike, a izgleda da je Takazumi klan napadnut, pridruzice nam se kasnije u odbrani.
Yugo: Selo je ugrozeno.
Itsuki: Moj brat je krenuo sa dvadeset nindzi kako bi stitili selo od napada.
Yugo: Tvoj brat, ali on je....
- On je nas neprijatelj gospodaru. Rece sluga.
Itsuki: Vasa visosti, Saito je bio prevaren kao i vi, dajte mu priliku da vam se iskupi, molim vas.
Yugo: Hm...videcemo, Itsuki, do sada sam smatrao da si mi ti desna ruka, necu ubiti Saita, zbog tebe.
Itsuki: Hvala, gospodaru.
Yugo: Hm...napravio je mnogo problema,ali za sada cu mu verovati.
- Dvadeset nindzi je malo, gospodaru. Rece sluga, Itsuki ga je ostro pogledao.
Itsuki: Mozda, ali oni su najjopasnije nindze,gospodaru, imali su najsuroviji trening.
Yugo: Itsuki, verujem ti, idemo.
Itsuki: Gospodaru, trebali bi....?
Yugo: Sta? Da se sakrijem? Ne, mozda sam star ,ali cu se boriti za svoju zemlju.
TAKAZUMI KLAN:
- Napadnuti smo, brzo..... Culi su se glasovi, svi su brzo uzeli svoja oruzja, i krenuli u borbu. Dok je trajala borba, vojnici su sirili haos na ulicama sela, Saito je sa Itsukijevim nindzama odbranio ulice sela.
Saito: Ne plasite se, mi smo tu.
Svi su ga uplaseno gledali.
- Ti si...... Rece jedan covek.
- Saito Ishida.
Rece jedan decak, Saito je krenuo da ide, a za njim i nindze, decak ga je gledao sa divljenjem, Saito se blago nasmejao, setio se sebe kada je bio dete, isto tako je posmatrao nindze i Itsukija.
- Vauuuu, prave nindze.Rekao je, Saito ga je pomazio po kosi.
Saito: Cuvaj se.
Nasmejao se i otisao.
Neprijatelji su okupirali Takazumi imanje, dok su se borili Hisashiju je jedan nindza prilazio iza ledja.
Hatori: Sensei, iza vas!
Potrcao je ka njemu, ali Hisashi se okrenuo i ubio neprijatelja. Drugi nindza je krenuo na Hatorija, Hisashi ga je povukao za ruku.
Hisashi: Pazi! Bio je povredjen, Hatori je izvukao mac i ubio neprijatelja.
Hatori: Sensei, dobro ste?
Hisashi: Samo ogrebotina,cuvaj se.
Krenuo je u borbu, Hatori je pogledao oko sebe, neprijatelji su bili brojniji.
Jedan nindza je srusio grb klana sa ulaznih vrata.
Hatori: Hej! Prestani!
Potrcao je ka njemu, nindza se nasmejao.
- Vase vreme je proslo. Rekao je, uz zli smeh.
Hatori se borio sa njim, napali su ga jos dvojica nindzi.
- Hatori! Cuo se Rinin glas.
Hatori: Rin, cuvaj se.
Rin: Ali ti.....?
Hatori: Resicu ovo,idi.
Rin je nastavila da se bori, Hatori je ubio dvojicu nindzi, glavni nindza je bio prejak, nasmejao se, i cucnuo pored njega.
- Vec je ucinjeno, vas klan ce nestati.
Hatori: ( bio je izmoren, polako je ustao, stegao je svoj mac) Necu ti dozvoliti.....
- Zaboravi, boris se sa generalovim najjacim ratnikom. Nasmejao se.
Hatori: E pa.... posalji mu moj pozdrav.
Napao ga je sa macem,on se izmakao, ali Hatori ga je posekao.
- Samo si me zagolicao.
Udario ga je nogom , Hatori je ispustio mac, neprijatelj ga je udario pesnicom i on je pao, hteo je da uzme mac ,ali on je stao na njega.
- Trazis nesto? Nasmejao se, udario ga je par puta u stomak, Hatori je izvukao mali bodez i ubo ga u nogu.
- Hmm...ti mali, zgazicu te kao bubu.
Bio je ljut, ovaj put ga je udario tako jako, da je Hatori kasljao krv.
- Zasto toliko branite propalu carevinu?
Neprijatelj je uzeo mac, i zamahnuo, bio je na korak da ga ubije. Ali neko ga je sprecio, bio je to Saito, blokirao je njegov napad i odgurnuo ga.
- Hm...jos jedan?
Saito: Imas neki problem?
- Stojis mi na putu, ali dobro, prvi ces umreti.
Saito: Siguran si? Napao ga je,i on je pao.
Hatori je zbunjeno gledao.
Hatori: Saito? Ti?
Saito ga je pogledao, blago se nasmejao.
Saito: Necu dozvoliti da umres,zato sto ne bih podneo da jos neko umre pred mojim ocima, a da ja to ne mogu da sprecim.
Hatori: Ti....na cijoj si strani? Polako je ustao.
Saito: Na vasoj.
Napalo ih je jos par nindzi,obojica su se borili zajedno, Saito je ubio glavnog nindzu. Hisashi ih je posmatrao, nasmejao se,i tiho rekao:
- Konacno, konacno si se vratio.

HATORI POV:
Borio sam se sa jednim nindzom, sigurno je bio njihov vodja, bio je izuzetno jak, nisam imao izlaza, na trenutak sam pomislio: " To je to, gotovo je, umrecu" kroz glavu su mi prosle sve reci koje nisam rekao, sve ono sto sam hteo da uradim a nisam, bio sam slab, nisam uspeo. Kada je zamahnuo macem pojavio se Saito,mislio sam da umisljam, video sam ga kroz maglu, rekao je nesto sto me iznenadilo, on nikad ne pokazuje emocije, sve do sada. Polako sam ustao, idalje ne verujuci da je to on. Nasmejao se, i nastavio je borbu, borili smo se rame uz rame, kao nekad.
End Pov

Hatori: Saito,ti?
Saito: Nemamo vremena, cuvaj ledja.
Hatori: Hm...verovatno umisljam.
Saito: Ne, borimo se zajedno,osim ako ne umres.
Hatori se jako nasmejao.
Saito: Hajde.
Hatori: Saito, mnogo ih je, budi oprezan.
Nindze su im prilazile, Saito se nasmejao.
Saito: Jednu stvar sam naucio od Kiri,a to je da prolivam krv.
Borili su se sa nindzama, i ubili ih.
Cuo se Rinin vrisak, obojica su pogledali oko sebe.
Hatori: Rin!
Saito: Rin!
Obojica su rekli u isto vreme.
Saito: Ja cu to resiti, idi.
Hatori: Ali....
Saito: Cuo si me? Bori se, zaljubljen sam u nju,i necu dozvoliti da joj se nesto desi, imam toliko toga sto treba da joj kazem.
Hatori: Da li sam dobro cuo? Hej!
Saito: Sta? Ne pomisljaj o salama, jasno?
Otrcao je u pravcu gde se cuo vrisak.
Saito: Rin! Gde si?
Idalje se cuo vrisak, pratio je zvuk i pronasao ju je u pomocnoj supi, bila je povredjena, odelo joj je bilo iscepano, oko nje su bili dvojica neprijatelja. Saito je dotrcao i napao ih.
Rin: Sss...Saito.... Bila je zbunjena, jedva je rekla njegovo ime.
Saito ju je pogledao, stavio je oko nje svoju jaknu.
Saito: Dobro si? Ko ti je to uradio?
Rin: Saito, oni.... pazi se.
Saito: Rin, koji od njih je smeo da to uradi? ( bio je besan, gledao je u njenu pocepanu odecu) odseci cu mu obe ruke.
Dvojica neprijatelja su se smejali, jedan je prisao i rekao:
- To sam ja, i sta ces da uradis? Zar nece biti lepsa bez odece?
Saito: Ti....generalovo stene.
Napao ih je, drugog nindzu je ubio, a onog koji je pocepao Rininu odecu je oborio na pod.
Saito: Vreme je da platis.
Zlobno se nasmejao, on je bio besan, krenuo je da uzme mac, ali Saito mu je jednim zamahom odsekao obe ruke.
Rin: Haaa....
Bila je iznenadjena, i slaba, povukla se unazad, noge su joj se tresle.
- Ti...platices mi, ubicu te, kopile jedno.
Rece neprijatelj,dok je krv neprestano lila, Saito se nasmejao.
Saito: Sada znas da ne smes da diras nesto sto je moje, jasno? Sa- yo- na- ra- Zbogom.
Sapnuo mu je to jezivim tonom, i odsekao mu glavu.

Rin Pov:
Napali su me dvojica nindzi, bili su jaci od ostalih, jedan mi je iscepao odecu, nisam smela da razmisljam sta bi se desilo, da se Saito nije pojavio, ubio ih.
Bilo je tako nestvarno, nisam verovala da je to stvarno on, vrtelo mi se u glavi, jedva sam stajala na nogama, on me je uhvatio da ne padnem.
- Imam te, uredu je. Rekao je.
- Saito, vratio si se? Rekla sam, uz blagi osmeh.
- Da, izvini sto je bilo tako dugo.
Rekao je, bilo je kao san, zagrlio me je, i bio je tako pazljiv, cak sam osetila njegove otkucaje srca. Postarao se da vise nikad ne padnem.🥰😵
- Saito, hvala ti. Rekla sam, niz obraz mi je pala suza, pala je na njegov vrat.
- Hm....nesto sam osetio.
- Izvini. Rekla sam.
- Uredu je, mozes li da hodas? Rekao je.
- Da, hvala ti, Saito ja....
- Da. Cekao je moj odgovor.
- Nikada te nisam videla tako besnog.
On se nasmejao, oborio je pogled ,i rekao:
- Oduvek sam bio negativac.
Nasmejala sam se, izasli smo napolje, ne prijatelji su bili pobedjeni. Saito me je uhvatio za ruku.
- Rin, mi..... muskarci idu da brane cara, cuvaj se.
Rekao je, klimnula sam glavom, znala sam da mi nece dopustiti da podjem sa njima, krenuo je da ide, izvadila sam iz dzepa jedan bodez.
- Cekaj. Rekla sam, on se okrenuo i prisao mi.
- Da, Rin.
Dala sam mu bodez, i rekla:
- Ovo je za tebe, uvek mi je donosio srecu, pa...srecno.
Nasmejao se,i uzeo moj bodez, izgledao je tako cudno i nezno, kao da vise nije onaj temperamentni Saito.
- Rin, hvala ti, ja.... nije vazno. Uzdahnuo je.
- Sta?
- Nista.
- Sta si hteo da mi kazes? Rekla sam.
- Reci cu ti neki drugi put. Rekao je.
- Reci ces mi kada se vratis, obecavas?
Rekla sam, on se nasmejao i otisao.

Home- Saito's return