" Rodjen sam za osvetu, i da osvetim svoju porodicu"
Saito Ishida, jedini koji je preziveo masakr svog klana krece u osvetu, on je hladan, snazan, bez emocija, i ne veruje nikome.
Probudio sam se u svojoj sobi u nasem klanu, cuo sam zenske glasove: - Donecu hladnu vodu. - Jos uvek ima groznicu, trebace vremena da mu zaraste ta rana na stomaku. Polako sam otvorio oci, bile su to Rin i Sarada. Rin: Hatori, budan si? Sarada: Hatori- Kun, dobro si? - Da, ja..... hteo sam da ustanem, ali sam jos uvek bio slab. Sarada: Budi miran, povrede su ti ozbiljne. - Sara...da, otkud ti ovde? Polako sam seo na krevet. Rin: Mi smo je pozvali, ona mnogo toga zna o lecenju, nisam mogla da pronadjem lek za tvoju ranu, ona je donela jedan melem. - Saito, ja.....moram da idem. Sarada: Ne mozes, jos si slab, budi miran, bio si tri dana bez svesti, ko god da te je napao ozbiljno te je povredio. Rin je oborila pogled. - Zao mi je, donecu vodu. - Hej, Rin.... Rekao sam, ona je izasla iz sobe, Sarada je sela pored mene, skinula mi je zavoje sa rane. Sarada: Stavicu ti nov melem. Klimnuo sam glavom, i oborio pogled, bio sam tako bespomocan, ne znam nista o Saitu, niti mogu da ustanem da ga potrazim.
END POV
Sarada je stavila melem na Hatorijevu ranu, dok mu je zavijala stomak bili su bas blizu. Sarada: Da li boli? Hatori: Ne. Sarada: Hatori- Kun, ko je Saito? Hatori: On je iz naseg klana, otisao je,a ja sam bio slab da ga zaustavim, dodjavola. Udario je pesnicom od zid. Sarada: ( uhvatila ga je za ruku) Hej! Povredices se, budi miran. Hatori ju je pogledao, Sarada je oborila pogled i pustila mu ruku. Hatori: Izvini. Sarada: Izgleda da ste bili bas bliski? Hatori: ( blago se nasmejao) Pa.... ne bas, ustvari smo se mrzeli, uvek smo se svadjali, bili smo cak zaljubljeni u istu devojku, uvek smo bili rivali. Sarada: Rin? Ona je ta devojka o kojoj si pricao? Hatori: Da, ali to je....nema sanse. Sarada: Odmaraj, pronaci ces prijatelja kad se oporavis. Ustala je, i krenula da ide. Hatori: Sarada- Chan, ( zastala je) hvala ti. Sarada se nasmejala i izasla. Dosao je Hisashi. Hatori: Sensei Hisashi. Hisashi: Konacno si budan. Hatori: Da, ja..... izvinite.....( zastao je) Hisashi: Zao mi je sto sam bio budala, i otisao sam bez dozvole ucitelja, i bez pitanja. Rekao je ljutito, Hatori je oborio pogled, Hisashi je seo pored njega. Hatori: Zao mi je ,sensei, zasluzio sam kaznu. Hisashi: Da, naravno da jesi, ali vec si dovoljno kaznjen, zasto si otisao sam? zasto mi nisi rekao? Hatori: Nisam hteo da brinete, hteo sam da razgovaram sa Saitom, mislio sam da cu ga ubediti da ne pravi gluposti, ali.... Hisashi: Saito je dosta jaci od tebe, tvrdoglav je, i nece te slusati, izgleda da si ga bas razljutio? ( nasmejao se) Hatori: U pravu ste, ali necu se povuci jer je on jaci od mene, da je hteo vec bi me ubio. Hisashi: Hmm.... da, ali nije mogao da te ubije, jer si mu ti jedini prijatelj, iako ga nekad nerviras smatrao te je za prijatelja, nesto kao mladjeg brata. Hatori: Stvarno? Saito je to rekao? ( bio je iznenadjen) Hisashi: Da, rekao je: " On je tvrdoglav, slab i brzoplet, ponekad imam utisak kao da mi je on mladji brat" Hatori: Ko bi rekao?ne brinite, necu mu nista reci o ovome.
Suma zutog lisca:
Saito je bio u sumi zutog lisca, dosao je do " Kirinog" skrovista, bila je to duboka pecina, sa svecama koje su je osvetljavale. Kento: Stigao si? Znao sam da ces doci. Ostalih pet clanova se nasmejalo. - Ko je to? Rece Choi. Kento: Nas novi clan.... Saito im je prisao, skinuo je nindza masku. Kento: Saito Ishida. Choi: Hm..... on je jos dete, siguran si u ovo? Kento: Da. Saito: Zelis li mozda da se uveris? Choi: Vrlo rado. Saito je izvukao svoj mac, poceli su se boriti, brzo je savladao Choia. Choi: Nije lose.( nasmejao se) Saito: Hmm.... bio sam blag prema tebi. Choi: Zanimljivo, bas si takav kao sto sam i mislio da jesi- mlad, arogantan. Kento: Pa..... sad si sa nama , dobro dosao u" Kire"Saito(Dao mu je privezak sa slovom "K" sto je pretstavljalo Kira klan) reci cu ti tvoj prvi zadatak. Saito: Slusam vas.( uzeo je lancic i stavio ga oko vrata) Kento: Zelim da ubijes nekoga...... Saito: Nista lakse. Kento: On je carev komandant, zapovednik vojske, i veliki neprijatelj, ubices celu porodicu, jasno? Bez svedoka. Saito: Razumem. Kento: Krenucemo sutra u ponoc. Saito: "Krenuti"? Zar niste rekli da je to moj zadatak? Kento: Da, ja cu samo da posmatram. Nasmejao se. Saito: Plasite se da cu omanuti? Kento: Ne, takvo je pravilo, tako zahteva nas gospodar, to ce biti samo prvi put, smatraj da cu proveriti da li ima zamki i cuvara. Saito: Uredu, trebace mi samo 15 minuta. Choi: Hm.... videcemo. Saito ga je ostro pogledao, zatim se blago nasmejao, bio je impulsivan, i trudio se da ostane miran, iako ga je Choi uzasno nervirao.
KOMANDANTOVO IMANJE 11:45
Bilo je vece, kapije imanja su cuvali dvojica strazara. Saito im je prisao iza ledja, u dve sekunde obojicu ih je ubio. Kento je usao u palatu, pogledao je u Saita. Kento: Nema zamki, udji. Saito je usao u palatu, dotrcalo je par vojnika, izvukli su svoje maceve. Dok se borio sa njima u hodniku je video dva decaka, otrcali su niz hodnik. Dosao je komandant, borio se sa Saitom, vojnici su bili mrtvi. Komandant: Zanimljivo, poslali ste balavca da me ubije. Gledao je u Kenta, zatim u Saita. Saito: Hmm..... balavac ti je ubio celu vojsku. Saito se borio sa komandantom, imao je par povreda, oborio je komandanta, i stavio mu mac uz vrat. Saito: Ovo je kraj. Ubio ga je. - Neeee!! Tata. Cuo se vrisak jednog decaka, drugi decak ga je povukao za ruku, i rekao: - Hajde, moramo bezati. Otrcali su, Saito ih je pogledao, krenuli su za njima, pronasli su jednog decaka. Kento: Vidi sta smo pronasli. Izvukao je lanac sa bodezom na vrhu. Saito: Ne mislim da ce nam smetati. Rekao je, nesigurno. Kento: Nema svedoka,jasno? Kento je bacio lanac, i obmotao ga oko decaka. Decak: Moj brat ce vas ubiti.( bio je uplasen, glas mu je drhtao) Kento: Nece. Prerezao mu je vrat, bio je hladan i nemilosrdan, bio je najjaci clan Kira klana. Saitove tamne oci su dosle do izrazaja, Kento ga je pogledao. Kento: Saito, iza tebe, pazi!!! Napalo ih je par vojnika, Saito je ubio dvojicu, ostali su pobegli. Kento: Za njima!! Potrcali su za vojnicima, Kento je sustigao jednog vojnika, napao ga je, dvojica su otisli u jednu sobu, jedan je razbio prozor, kako bi pobegli. Saito: Zurite negde? Bacio je par surikena na njih, jednog je pogodio u vrat i ruku, drugi vojnik ga je napao, borili su se, i on mu je svojim macem odrubio glavu. - Ti!!! Balavce, ubicu te. Napao ga je povredjeni vojnik, Saito ga je u dva poteza ubio, cuo je suskanje u ormaru, potegao je svoj mac, i otvorio ormar, video je drugog decaka, povukao ga je za nogu i zamahnuo macem.
( ovako bi to izgledalo😞)
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Kento je stajao kod vrata sobe i posmatrao. Kento: Glupo dete, ubicu ga. Saito: Ne, on je moj. Rekao je uz zli osmeh, Kento se nasmejao. Kento: Krecem, budi brz. Otisao je napolje. Saito je krisom pogledao u vrata od sobe, kako bi se uverio da je Kento otisao, decak je bio uplasen, trudio se da se oslobodi, Saito je pustio decakovu nogu, stavio je mac u korice. Saito: Bezi, ili ces umreti. - Zasto me nisi ubio? Moj otac, moj brat....oni su mrtavi. Rece decak kroz suze. Saito je oborio pogled, setio se dana kada je izgubio roditelje. Saito: Budi jak, i bezi. Izasao je iz sobe, Kento je bio ispred palate. Kento: To je bilo brzo.( Nasmejao se) Saito: Hmm... deriste, ubio sam ga za dve sekunde. Bio je hladnog lica krenuli su da idu. Kento: Ubio si ga, ili si ga pustio da pobegne? Saito: Naravno da sam ga ubio? Rekli smo da nema svedoka. Kento: Stvarno? Saito: Da, zar vodja klana sumnja u mene? Kento: Hmm.... mudar si , Saito, znam da si ga pustio, ali nek ti bude. Saito: Haa...kako? Bio je zbunjen, uzdahnuo je i oborio pogled. Kento: Jos uvek si milostiv, toga nema kod nas, idemo. Rekao je ostro i otisli su.
