Beg

Jedanaest

Pogled mi skakuće s jednog na drugog, pa na trećeg. Malo, malo, pa se osetim nekako blenatavo, ali šta je tu je, a danas mi se oprašta.
Moj san je neko poljuljao, moje želje su se raspršile.
Ali frajer je tu, a moja Kaća mi se smeje!
Vatra se odavno ugasila, ali je na poljani ispred kuće prilično živo. Smeha i pesme ne manjka, jedino što primećujem je Adamov zabrinut pogled.
Časkom gleda ka borovoj šumi, časkom ka jezeru i mislim da mu se točkići okreću većim brojem obrtaja od očekivanog.
Pregoreće mu mozak, a to me nisu učili kako se gasi.
Rekli su mi benzin gasiš peskom, ulje u tiganju brašnom, u poverenju zato i ne kuvam, ali ne znam čime se gasi muški mozak kada se previše koristi.

"Domaćice, može još jedno pivo?", pita me komšika Jana, ona policajka, i ja guram ruku u ručni frižider koji je doneo Igor.
Dobacim joj limenku, ona meni dobaci osmeh i namigne.
Možda ona zna kako se gasi muški mozak?

"Dame, gospodo i životinje...", Andrija je ustao sa klupe gde je sedeo i podigao plastičnu čašu soka "Hteo bih svima da zahvalim na pomoći, da vam zahvalim što ste ovde danas, kada je neko pokušao da sruši san moje majke. Pokazali ste da ste ljudi, čim ste pritrčali u pomoć nepoznatim ljudima, to vam nikada neću zaboraviti. Hvala vam još jednom, ali sada razlaz! To razlaz važi za vas, životinje, sutra nas čeka basket!"

Jesam li pomislila ikada da moja deca imaju i malo pameti? O, i te kako su pametni, ali Andrija demokratiju koja mu je dopuštena koristi i tamo gde ne znamo da je dopuštena.
Vidim neku nelagodu među starijima koji su došli sa decom, verovatno nemaju taj odnos kao mi.

"Mislim da je Andrija u pravu. Aleksa i ja ćemo da ih odvezemo nazad u grad, roditelji, ostanite kolilo vam je volja!", Igor pruža podršku mom sinu, Aleksa mu klima glavom u znak slaganja, jedini koji sad negoduju su Kaća i Sara.
E, svijetu se ne mož' ugodit'!

"Pomoćiću ti da raspremiš haos", Jana je preduzimljiva i prosto gura kćer u automobil gde je ušao Andrija.

"Koliko joj je godina?"

"Na jesen sedamnaest. Shvatila sam da je Andrija u ekonomskoj, dakle, zajedno su u školi. Mona je bankarski tehničar."

"Andrija je izabrao carinik. Znači, školski?"

"Slušaj, Ema... Ovih mesec dana sam ti provalila sina. Druže se svi u komšiluku, a on odudara. Nema dlake na jeziku, ali ima ručnu. Kaže sve i odmeren je, nekada je grub, ali nije nevaspitan, nije nekorektan. Takođe gleda Monu, a Moni se on baš sviđa. Hoću da ti kažem, nemam protiv ništa što je u skladu s njihovim godinama, ali povredi li je..."

"Slušaj, Jana... Povredi li je nećeš stići do njega, presudiću mu. Ali da se razumemo, ako smpatije nisu obostrane, ne odgovara za nju!"

"Praviš se blesava, znaš na šta sam mislila!"

"Nisam blesava, Andriji sam tri meseca nakon što mu je otac umro platila prostitutku, zna jako dobro šta znači obaveza u vezi, još bolje zna sve posledice seksa. Takođe, veruj mi, ono što su Kaća i Andrija doživeli od svog oca nateralo ih je da razmišljaju o posledicam!", otvaram se pred pandurkom, ne znam ni sama zašto.
Priznala sam i krivično delo, ipak, prostitutka je to!

Jana me gleda belo. Shvatam, nije prijatno razgovarati sa majkom muškog deteta i preventivno joj skrenuti pažnju na ponašanje, ali stvar je u tome što su uloge iste. Koliko bi mogao moj sin da uloži i izgubi, toliko je i njene ćerke. Srce i duša su stvari koje teško zarastaju, zato i smatram da sam na vreme razgovarala sa njima.
Na vreme im rekla da je život sranje, na vreme im rekla da su ljudi sranje, na vreme...
Ono što kod njih cenim je iskrenost i mislim da sam dobro odradila posao.

"Opasna si, znaš to?", s osmehom me pita.

"Nadam se da jesam. To mi je super moć!"

I dok smo trepnule, sto je bio raspremljen, vatra ponovo raspaljena, Kaća i Sara sedele su na zgarištu gde je bio dok i ispijale vino, a Jana i Stanko ispratili su ostale.