Beg

Devetnaest

Glavobolja sa kojom se budim zadnjih par dana samo se pojačavala kako dođem do kuće na jezeru.
To sve neko buši, to sve neko nešto zakiva, to su završni radovi.
Duž rukohvata stepeništa ka tremu majstori su stavljali ojačanje, ali i oblogu, da ruhohvat bude "mekši na dodir", citiram Aleksu, tako da kada ga i sama dodirnem imam utisak kako dodirujem volan automobila. Penasto i meko.
Aleksa se vratio par dana nakon mog fijaska sa potapanjem kuhinje i konstatovao da u trpezariji krcka parket.
Jebi se, Aleksa i ja krckam posle natapanja u kadi!
Primetila sam da ga Kaća skoro u opšte ne konstatuje i mislim da igra igru. Ja tebe jurila, sada juri ti mene. Svrati on tako do jedne, pa do druge kuće, ali više boravi u nekada Adamovom, a u stvari Sarinom stanu. Drži distancu, sklanja se, a Adam neće da mi kaže zašto.
Čudni su oni kao porodica, mnogo toga ih je lošeg dokačilo, pa ih puštam da se otvore, ako žele. Ako ne, neću da čačkam.
Igor je s druge strane sve češće oko doka i kuće na jezeru. Ako nije u birou za urbanizam, onda je sa majstorima, rade na "prostornim planiranju i uređenju spoljnog eksterijera". U prevodu, doveo je neku curicu koja se bavi baštovanstvom pod fensi nazivom i sada kače svakakve nebo plave saksije sa visećim zimzelenim biljkama gde god da mogu da zakuju ekser.
Ne volim te kičaste stvari, ali njih dvoje su mi obećali da će biti savršeno.
Zasadili su mi smrekice, kojima ne vidim funkciju jer uz kuću, dok, plažu išao je i dobar deo borove šume. Šta će mi smreke, nije mi jasno, ali oni ih zasadiše.
I dok su okice baštovanke srećno sijale, ipak ooo, Knežeeee je pored nje, Sara se povlačila i sklanjala.
Mislim da je želela da nas poštedi eksplozije kada joj se digne poklopac i prokipi.
A meni se poklopac podizao od glavobolje. Čestih migrena koje su me spopadale sada više nego ranije. Kaćine reči su bile, klimaks je to, mama...
Adam i ja nismo primetili taj moj klimaks!
Jesen je mirisala, a i mogli smo da je okusimo.
Kada ne radim oko kuće ili kuće na jeteru, budućeg hotela, pomagala sam Jani onoliko koliko je u mojoj moći.
Ona je ložila smederevca, kuvala paprike i džem, moje je bilo samo paprike da ispečem, a ne spalim ih. Iskreno, ni jednu nisam izgorela, tako da sam sebi čestitala.
Opet, ne bih ni mogla da ih izgorim jer Adam je bio uvek tu, negde pored ili iza mene, mirisao je poput jeseni, na dim i paprike, mirisao je isto kao i ja.
Obično bih se naslonila na njega, da predahnem od stajanja pored šporeta i okretanja paprika.
Ljubio bi mi prste kada ih pogorim. Masirao mi ramena kada se ukočim.
I svaki put kada bi mi bio na dohvat ruke, osećala sam da je ceo svet naš.
Želela sam ga sve više, trebao mi je. I dok ljuštim papriku ili perem sudove. Trebao mi je i kada je na poslu, jednostavno, trebao mi je pored mene, u meni. U krevetu, na podu, kupatilu, na kuhinjskom stolu...
Kakav klimaks! Nisam ja u klimaksu.
Ili možda jesam, ali me nije briga...

"Znaš, možda bi mogli da stavimo one bele oblutke i napravimo stazu, pa da...bla, bla, bla...", mala baštovanka bi da mi pravi stazu i ne mogu više da je slušam, čujem samo bla, bla!

"Znaš, tebe je Igor dovukao, a nije me ni pitao, prema tome, obrati se Igoru!", uh, kako me boli glava.
S jedne strane bušilica i čekić mi smetaju, s druge strane iritira me glas ove male kojoj ime ne mogu da zapamtim, a Adam koji mi tako treba, odmah i sad je na poslu!
Baš je našao kada da ode na posao!

"Lepo kažu za tebe da si žderačica muškaraca! Prvo si smotala Igora, pa Aleksu i na kraju uvukla se Adamu u krevet! Svi rade sve za tebe!", okreće se na peti i maršira prema kući i Igoru koji nadgleda postavljanje table.

Da li sam zavodila ikog od njih?
Da li je ova mala u pravu?

Gledam za njom kako prilazi Igoru i nešto mu govori, a on se smeje toliko da se savija na pola. Rukom mi pokazuje da im se pridružim, pa se u meni javlja ideja.
Nisam ja nikakva "žderačica muškaraca", fufo jedna! Ali možda mogu da budem gadna. Dosta su me jeli, lepo je rekao Andrija, pa hajde da probamo!