Beg

Dvadeset i četiri

Ufćem, pufćem i dahćem i ne dišem već uzdišem, jer me više ni napolje ne puštaju, samo mi povodac oko vrata fali i da kažem kako sam kućno kuče. I koliko god odavala da sam nezadovoljna, negde u sebi jedan promil mene, skakuće od sreće i ne mora da se drži za stomak.
Dokon um đabolja igranka i svo vreme ovog sveta imam da kopam po tuđim životima!
Milica tračarica, kasirka mi je prva pala na pamet. Ko bolje zna od lokalne kasirke?
Tačnije ko bolje zna zbivanja od taksista, frizera i kasirki? E, baš tako.
Lako sam pronašla broj telefona lokalne samoposluge i naravno, naručila kućnu dostavu.
Specijakna prilika za specijalnu osobu.
U globalu dostave nisu radili, ali Milica čim je čula za koga je, tačnije da je za mene, morala je da mi izađe u susret, iliti da me vidi debelu i trudnu. A ja dam prešla sve mere!
Jedva čekam da stignu moje namirnice a sa njima i najnoviji trač.

"Uđi!", izderem se čim čujem zvonce i izvalim svoju trudnu guzicu u fotelju.
Sada me odavde može izvući samo kran, teško da bi buldožer uspeo.

Milica unosi kese i gleda me. Izraz lica je nepricenjiv, mada mislim da je čekala da vidi belog kita pre nego li mene.
Sela je na kauč preko puta moje fotelje i samo ćutala.

"Pa, kako si?", debilno, ali šta drugo reći?

"Dobro..."
I pored toga koliko je Milica dobro, saznala sam ko je koga, ko je čega, ko je kuda i ko je koliko!
Sve sam saznala pa i činjenicu da Igor i Sara, pu sram ih bilo jesu zajedno, ali i da moja ćerka ima simpatiju u gradu.
Neki doktor, magistar, primarijus, ko bi ga znao!
Viđena je više puta kako se s njim druži.

I saznala sam da je Aleksa zvanični kaluđer, sedi za šankom i ćuti.
I saznala sam još mnogo što šta, čak i ono što nisam želela...

Moja ćerka je bila ozbiljna u naumu da Aleksa puzi. Da se preko užarenog kamenja dovuče do nje. Da mu pokaže koliko je pogrešio.

Zato sam rešila da ubrzam otvaranje hotela i naravno moje sklanjanje odavde. Da ne budem ona o kojoj stalno neko mora da brine.
Jana mi je u tome bila džoker karta, znam da će me podržati bez obzira koliko bila zaštitnički nastrojena.
Pozvala sam je telefonom i objasnila u kratkim crtama.
Da je vreme...

Uhćem, dahćem i frkćem...
Kao i mesec i po ranije kada sam rešila da je dosta. Ovoga puta dosta tetošenja, a ne gluposti i kada smo se Adam i ja povukli u kuću na jezeru, otvorivši vrata prvim gostima.
Sada sam frktala jer su krenule prve kontrakcije, javila sam Adamu, Adam javio Aleksi, Aleksa mi poslao vodointalatera. Srećom, vodoinstalater je imao dobar automobil i vrlo brzo sam stigla do porodilišta.
Uftala sam što od napona, što od ljutnje jer čovek koji me je dovezao imao je samo osnovno znanje o cevima i sifonima, a poseban ventil za vodenjak, na žalost, ne postoji!

"Pa, mama, koga da pozovemo?", pita me medicinska sestra pokrivajući me nakon porođaja.

"Pozovi prvo električara pa popa!", odgovaram a nije mi baš do šale.

"Što električara i popa?"

"Električara da ocu mog deteta i njegovom bratu zalepi žičke u mozgu da shvate da mi je pukao vodenjak, a popa da opeva opelo kada ih ubijem jer me niko od njih nije doveo u porodilište!"

Dok je moj malo ružičasti zamotuljak stigao do mojih grudi, ljutnja me je popustila. Jedno divno biće sada je ostavilo sve gluposti daleko u svojoj senci...

"Dobro došla mila moja. Pošto smo same nas dve, rekla bih da se zoveš Maša. Moja mala Maša ...", gugutala sam čekajući da me odvezu u sobu nakon porođaja, ali buka koja je dopirala do mojih ušiju bila je nesnosna.

Jana je zahtevala da me vidi, Adam je nekoliko puta pokušao da uđe u sobu, Katarina tražila nekog od kolega, a ja sam zahtevala da nikog od njih ne puste.
Zašto?
Zato što nije mogao da me popravi vodoinstalater, majke im ga glupe!

Trebalo je da prođe nedelju dana da im oprostim, a do tada su bili kažnjeni, svi do jednog. Niko nije mogao da vidi Mašu, čak ni Kaća i Andrija...
A onda su je videli i zaljubili se u nju, njenu tamnu kosicu i krupne oči.

*****

"Imaš nešto da mi kažeš?", Aleksa se znoji u odelu na plaži pored jezera.

"Imam, ali već znaš."

"Sumnjam Aleksa, sumnjam. Ja sam majka, a ti si glup. Nisi me poslušao pre dve godine i vidi gde ste sad."

"Pre dve godine nisam znao..."

"Tada nisi razmišljao. Sada je kasno da se premišljaš. Ja ću biti baka, a ti kako hoćeš, generacijo moja..."

Nakon što se Maša rodila, Igor je zaprosio Saru. Javna tajna je izašla na videlo, ma ne, niko od nas nije znao da su zajedno!
Koje seronje!

Kaća je s druge strane izigravala ludaka, imala je tog kolegu, homo kako ih sada zovu, mi smo ih zvali naj drugarice, kome he trebala cura u društvu, a njoj oružje protivu Alekse.
I dok je Aleksa išao popišano, moja Kaća je koračaka hrabro. Pustila je da vidi koliko će da se koprca, a onda je kaobajagi bila osvojena.
A sada i napumpana!
Ljubi je majka, biću mlada baba.
Mona i Andrija su upisali studije. Na dan kada sam od Kaće čula da je trudna, Andrija je doneo Monin i svoj indeks...

Moj, naš hotel je postao senzacija.
Slomljene duše su dolazile i odlazile natrag zalečene.
Pale su prve ljubavi u "Hotelu za beg", imali smo dva venčanja.
Spremalo se treće.
Napokon sam prešla preko vodoinstalatera i odlučila da se udam. Da budem poštena žena...

Stajala sam na samom doku i razmišljala kako Mašu da odvojim od vode.
Sa Adamom je bila u jezeru, ja sam ovog puta ostala na suvom.

"Jesi li srećna?"

"Jesam mala. Jesi li ti?"

"Andrija ima curu, indeks. Ja imam grašak u stomaku i jednog opasnog baju sa ružičastim papučama. Ti si nasmejana, dakle - jesam!"

Kada sam krenula bezciljno da tražim mesto za sebe na ovom svetu, nisam sanjala da ću slučajnim pronalaženjem kuće, zatim lupanjem na vrata naći ono što mi je sve ove godine falilo.
Pravu porodicu, onu koja se i bez krvi - voli!

💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖
To je to, darlings, jedna kratka priča bez trilera, horora i gluposti.
Do nekog novog druženja, volim vas i ljubim!