Beg

Šesnaest

Iznenađenje!

Jutro nije moglo gore da mi krene. Mislio sam da se gubim u nekom horor filmu kada sam kroz san čuo zvukove zvona, a onda shvatio da ne spavam u svom krevetu.
Trčao sam niz stepenice kada sam sigurno osmi put čuo zvuk zvona i deseti put kada sam opsovao sočno, najsočnije što sam mogao.
Usput sam uspeo da dva puta zapnem nogom i jednom izmestim komodu u hodniku.

Ne gledajući ko je tu, iz ustiju mi je kao prdež iz dupeta izletelo brzopleto "Šta pa sad ti hoćeš?", zbog čega sam se pokajao skoro odmah.

"Izdajete kuću?"

Brineta.
Lepa, negovana brineta, svakako ne mnogo starija od moje sestre Sare, častila me je zbunjenim, a opet iskrenim osmehom.
Oduzela mi je mogućnost normalnog razmišljanja kada me je pogledala u oči, prešla s noge na nogu i nesvesno zagrizla donju usnu.
O, Adame budalo jedna, uspei si da zaboraviš zašto spavaš u Sarinoj kući! Pa lepo ti je rečeno, doćiće neko ko želi da je zakupi!
Sara nije tu, otišla je da reši nešto oko posla u srednjoj školi gde predaje francuski, a Aleksa... On je negde!

"Da, samo da uzmem ključ!", a realno mi nije ni trebao.

Koračala je, a opet kao da nije dodirivala asfalt pod svojim stopalima.
Koračala je, lagano, prefinjeno, ženstveno...
Koračala je ispred mene i u tih nekoliko desetina metara svojim me hodom zavodila.

Otključao sam vrata i primetio da je nesigurna. Pogledom šara što po meni, što po prizemlju kuće, zatim joj pokazujem sprat sa spavaćim sobama i predosećam koja će biti njena.
Jedna soba u kući ima pogled na zadnje dvorište i neposredno pored prozora raste trešnja.
Osećam da je ta soba najviše zainteresovala.

"Imaš vremena da razmisliš, možda da razgovaraš sa suprugom", proveravam teren, želim da znam da li je sama, a opet neka me nervoza dere.
Ne bih voleo da je s nekim. Iskreno, najviše bih voleo da je sama, jer misli koje mi se roje u ovom trenutku nisi bi malo čedne za udatu ženu.

"Uzimam!"

Te sam večeri gledao kako se u kuću moje sestre useljava žena, sa njom još mladić i devojka.
Te sam večeri gledao kako mi se ceo svet okreće naopačke, jer dok dođe vreme za spavanje ja joj više neću biti blizu.

Naredni su dani bili manje više pakleni.
Previše posla, kao i svakog leta. Nrsavesni kamperi, neispravne instalacije, a gde ima dima ima i vatre, lepo kažu, pa su mi dani bili i više nego užasni. Vrhunac mog razočarenja nije bio posao. Ni moj stan koji je na drugom kraju grada od kuće moje sestre. Vrhunac mog razočarenja je bio njen izlazak sa Igorom.
A vrlo brzo zatim i njen odlazak.
A onda i njen povratak, definitivno. Za stalno.
Koliko god se trudio da se maknem, iz misli je nisam brisao. Ako je izašla s Igorom, onda je Igorova.
A u snovima svake noći bila je moja.
I na kraju, kada više nisam mogao da se držim po strani, rešim da pratim Sarin izlazak sa drugaricama, onaj isti  gde će biti i ona.
Prelepa brineta.

Aleksa je s vremena na vreme obilazio njihov sto, verujem da se trudio da ga Sara ne primeti. Večiti mirotvorac, srednje dete u naših roditelja, pazio je koliko na mene, toliko i na Saru, a sa Sarom ruke su mu uvek bile pune.
Bio sam mu podrška te večeri, a u stvari uhodio sam nju. Onu kojoj ime nisam čuo, jer njen glas je bio tih u odnosu na puls koji mi je lupao u ušima.
Nekoliko puta mi je ulovila pogled. Nekoliko me puta zarobila.
I nije mi bilo bitno ništa. Ni govorkanje, jer zasigurno nema ništa s Igorom, ni dvoje dece, ni to što je lovac na duhove, kako je zezala sve lokalane tračare. Ne bi mi bilo bitno ni da je najluđa osoba na svetu, ona je bila fasinantna.
Na kraju, oduševila me je kada mi je nazdravila, a ubrzo pokupila Saru i njenu ćerku i odvela ih kući.
Tog dana, poželeo sam da se više ne krijem.
Poželeo sam da joj priđem, da joj stisnem taj njen struk, da je povučem za kosu i usne joj zarobim u poljupcu i tu se udavim.