"Osvoji me Sanderse"

2. deo

MIA

-Halo?- izgovaram zbunjeno jer na ekranu je bio nepoznat broj.
-Halo,da li ste vi Mia Sirius?- zenski glas me podstakao na razmisljanje da li je poznajem.
-Da. Izvolite?
-Zelim da vas obavestim da ste prosli u finale svetckog organizovanog turnira u twerku.
-Salite se? -srce mi bije kao ludo.
-Ne,prosli ste sa najvecom ocenom. Turnir ce se odrzati u Njujorku i trajace desetak dana ...ocekujemo vas.-zenski glas kao da je cvrkutao svaki slog dobro naucenog teksta.
-Hvala vam,samo kad pocinje da znam da otputujem tamo jer ja sam trenutno u Maroku?
-Za par dana.
-Hvala jos jednom.
-Nista,moram vam reci u poverenju da ste moj favorit.
-Hhaha hvala vam. Vidimo se onda.
Ubacujem ajfon u dzep i vec osecam srecu ,uzbudjenost i nelagodnost  kako se razliva po celom telu. Na iskopavinama sam jutros od pet kako bi smanjila vreme provedeno na suncu kad je ekstremna vrucina,mada sad sam upaljena kao zar. Samo on ima takvu moc nad mojim telom. Cak i kad samo pomislim na njega.  Divota!!
Znaci to je nizbezno? Neizbezno je da ga vidim i da budem u njegovoj blizini
Neizbezno je,a da ne vidim da sam u problemu i  to vecem nego sto mislim.
Videcu ga posle toliko vremena. Ne!! Ne mogu to. Ne mogu da   opet pogledam te oci nebesko plave boje i da se pravim da se nista nije desilo. Da nisam ispala smesna one veceri na zurci kad sam mu bukvalno rekla da sam opasno zaljubljena u njega,pa i ajde, mogla bi se izboriti sa tim,ali onaj poljubac..Glupaca sam ispala i veoma nepromisljeno 'pala' u njegovim ocima.
Mada koga lazem, ja se i dalje lozim na njega.  Poljubila sam ga, a on me je samo blago odgurnuo od sebe zaprepascen i rekao mi da  sa mnom ne moze da ima nista.
Hladan tus,zar ne?
Mozete misliti kako je bilo meni.
-Mia,jel si dobro?-Dilan kolega me je upitao i vratio u realnost.
-Jesam, mada moracu da otputujem na par dana u Njujork. Da li bi mogao da me menjas na iskopavinama?-pitam posmatrajuci tog zgodnog,misicavog mladica izrazito crne kose i ociju kako mi se zavodnicki smeje. Zasto se nekad ne zaljubim u normalnog i pametnog decka?
- Naravno,samo nadam se da je sve u redu.
-Jeste. Naravno. Sto ne bi bilo?-rekla sam isuvise nezainteresovano,mada samo sam time lagala sebe.
-Ne znam delujes mi previse zajapureno...
-Mozda zato sto je preko pedeset stepeni.-nasmejala sam se, a zapravo mi je utoba podrhtavala.
-Ako ti tako kazes mala.-Dilan je izgovorio i samo produzio dalje,dok sam ja i dalje nesigurno stojala na jednom mestu preispitujuci sebe kako cu se posle svega ponovo sresti sa Sandersom.

***

Pre nekoliko godina

'Dosao je,dosao'-vristao je moj glasic u glavi.
Njegov dolazak je propracen samo uzdasima i pogledima od strane mnogih devojaka. Kako i ne bi kad je tako zgodan i lep da prosto oduzima dah.
On je savrsen. On je bozanstven. On je jednom recju Sanders .
Vidim pozdravlja se sa Dzimijem,Dzonom i Rejcel  i taj osmeh koji mi zaslepljuje sve prisutne baca me u razmisljanje da li da uradim ono sto sam zacrtala. Posmatram sve sa stepenica sprata i prikupljam hrabrost da se usudim da 'obavim posao'. Udisem vazduh koji je tezi nego olovo,a srce mi ne lupa nego preskace kao da galopira neku trku. Silazim niz stepenice a lila haljinica koja je do polovine butina mi se  bezobrazno penje na gore.  Nisam zgodna kao Rejcel i nikad ne mogu da zasenim sve u prostoriji kao ona ali svi mi kazu da sam harizmaticna,cak mi je trojica momka sa matematike trazilo broj telefona kako bi se dogovorili da izadjemo na pice.
Odbila sam!!
Glupa sam.
Znam!!
Ali..
On je taj koji je za mene onaj pravi. Sa kojim zelim sve da mi bude 'prvo'.
Lozim se na njega od malih nogu iako nekad nisu uvek cvetale ruze u nasem odnosu. Secam se da je uvek visio kod nas nego kod svoje kuce,sa izgovorom da radi domaci sa Dzimijem. Vukao mi je uvek kikice koje su bile duge i zezao me da sam streberka koja ne zna dalje od nosa. Kao i to kad sam postala tinejdzerka govorio je da cu zbog ucenja postati kaludjerica kojoj ce paucina da se skupi medju nogama.
Mrzela sam ga.
Verovali ili ne,ali tako je.
Bilo mi je krivo sto svaki moj kvalitet pretvara u manu. Cesto sam mu se svetila tako sto sam u desert stavljala so ,stavljala zele u patike ili mu unistavala dukseve sa flomasterima kao 'slucajno' sam ih isarala u prolazu.Ali svaki moj pokusaj da ga iznerviram bio je uzaludan jer se on samo smejao i govorio da se manem tih gluposti jer on nece nikad da se naljuti na svoju malenu drugaricu.
Sve se promenilo kad me je u jednom klubu neki momak koga niti sam znala niti videla ikad u zivotu ,napao zelevsi da me poljubi.
Iskreno nikad se u zivotu nisam vise uplasila nego tad. Prvo zato sto me je napao dok sam se vracala iz kupatila i nikog nije bilo u blizini da mi pomogne,a kao drugo zato sto bi me taj momak 'uprljao' za onog kog sam zamisljala da ce biti pravi koji ce poljubiti ove usne.
Dok me je saterao u cosak i zeleo da poljubi molila sam boga da bilo ko naidje i onda me je bog poslusao i poslao njega.
Udario je tog lika bacajuci ga na pod i udarajuci ga do iznemoglosti pesnicama rasekavsi mu usnu,slomivsi mu nos i razbivsi mu arkadu iznad desnog oka. Prisao mi je i jako zagrlio.  Milovao mi je svojim snaznim rukama ledja i sputao da ce biti sve u redu i da je on sad tu. Nikad nisam pomisljala da bi mu uzvratila zagrljaj,a kamoli se zahvalila za bilo sta,medjutim tad sam samo mirno stojala u njegovom narucju i upijala taj parfem koji mi je drazio nozdrve i ulivao sigurnost.
Odvezao me je kuci,i naravno pod obecanjem da nece reci Dzimiju se pozdravili. Od te veceri stalno su mi misli letele ka njemu,cesto mi je dolazio u san  i sve vise sam gajila osecanja prema njemu. Bio je debil,i sad je ne osporavam to,ali ispod te povrsine samohvalisanja krije se covek kojeg niko od nas nije jos upoznao. Ne znam zasto je takav namcor.
Silazim niz stepenice i vidim da prica nesto DJ -na sta on samo klimnu glavom i pusta elekro haus koji pokrece ali svako moguce telo u prostoriji.
Nasao se ubrzo izmedju dve plavuse koje su rukama dodirivale svaki pedalj njegovog tela,a sa svakim dodirom zaoka ljubomore me je izjedala. Prokletstvo.
Odlazim do sanka i trazim od konobara tekilu. Ne pijem alkohol ali ako zelim da uradim to sto planiram mesecima,pa cak godinama moram da imam pokrice. Popila sam je na iskap cineci vatrenu stihiju u stomaku.
Sigurnim korakom na stiklicama od deset centimetara krenula sam ka njemu. Priznajem pomislila sam da sam ubila one silne leptirice u stomaku onom tekilom ali medjutim prevarila sam se oni su divljali i razmnozavali se kao zecevi.
-Sanders mozes li molim te da dodjes na kratko,treba da razgovaramo?-izgovaram mu na uvo kako bi me cuo. Klimnu glavom i povede me za ruku kroz masu koja je divljala.Devojke me prezrivo gledaju dok odvlacim njihov plen,jebiga on mora sa mnom. Trebam da mu priznam osecanja...alo..
Izasli smo u raskosan vrt koji je bio ukrasen ne kao Rejcelin cvecem,ali je bio sa mnogim tujama i drvecem koje je procvetalo . Poveo me ka delu gde nije bilo nikoga,gde je mrak preovladavao ali je mesecina bila dovoljna da vidimo jedno drugom lice. Boze na sam pogled te muzevne brade,te oci i pune usne pamet mi je stala,a jezik se zavezao. Sranje!!
Noge mi klecaju,a tekila vec mi muti i ono malo razuma koji mi je ostao.
-Kazi srce? O cemu si zelela da razgovaramo?- izgovara tako tecno reci koje se razlivaju po mojoj kozi poput toplog ulja. Oci mu imaju onaj sjaj koji obara i zaslepljuje svaku zenu.
-Sanderse zelim da ti kazem nesto... - krsim prste,toplota mi se penje u obraze,a pulsiranje medju nogama se pojacava. Otkud to sad?
-Kazi,znas da mozes da mi sve kazes?-ruku  podize do mog obraza i pomiluje ga vrhovima jagodica prstiju paleci kozu. Zadenuo je moj crveni pramen kose iza uveta otkrivajuci lice koje sad bukti kao sumski pozar. Gorim. Cela!
-Sanderse.. pogledala sam ga i opet onaj sec preko stomaka koji mi daje nagovestaj mozgu da li da kazem ili ne.
-Sanderse zelim da ti kazem da mi se svidjas. -izustila sam pa kud puklo da puklo.
Ruka mu je pala pored tela,a na licu mu se ocrtavalo cudjenje.
-Ali Mia... Ti si sestra mog najboljeg brata.-u ocima mu vidim ples nerazjasnjenih osecanja i misli. 
-Znam. Znam da si za mene zabranjen,ali ja sam se zaljubila u tebe. -eee sad stupa ona tekila. Jezik se razvezao. Sto na um to na drum.
-Mia...-povredjenost u glasu sta mi je porucivala? Sazaljenje? Zelju za mnom? Sta???
-Sanderse.. molim te samo mi pokloni jedan delic sebe...-krenula sam ka njemu nesigurna na nogama tako da zateturavsi se pala sam mu na cvrste grudi gde me je on spretno uhvatio i pridrzao. Ruke su mu se nasle oko mog struka i ledja.Blam blam blam.
Da li oseca koliko mi srce jako udara zbog njega?Preti da
iskoci iz grudi. Pogled mi iako to ne zelim luta ka njegovim usnama zeleci da konacno osetim taj bozanski osecaj. Da osetim to sto svaka devojka oseti kad ljubi coveka svojih snova.
Dlanovima sam mu obujmila lice. Bilo je tako nezno i tako cvrsto u isto vreme. Iako sam na stiklama bila sam niza od njega za citavu glavu,mada nakon par trenutaka spustio je glavu do moje, i svoje usne spojio s mojim.
Eksplozija osecanja varnica odjeknula je mojim telom. Razarena sam kao da sam na nagaznu minu stala. Svaki nerv mi se rasprsio.  Krv koja je kljucala isparila je u ovoj toploj noci. Jezik mu je imao ukus na neki alkohol predpostavljam da je viski u pitanju.
Usne su mu nezne,meke i tako divno me zavode da doslovno poludim od uzitka. U jednom momentu samo je prekinuo poljubac i sam taj cin me je povredio. Bila sam u svom svetu,a in me je lisio njega.
-Mia zao mi je ali ja nisam za tebe. Tebi je potreban nezan muskarac,a ja sam sve samo ne onaj princ kojeg si sanjala. Ja ne znam da volim,ja ne znam da pokazem svoja osecanja. Sem toga...Sestra si mog najboljeg druga i ako bi te povredio  Dzimi bi me ubio,a i ne bi dozvolio da patis zbog jednog probisveta kao sto sam ja. Ne mogu da budem s tobom zao mi je.
Odvojio je svoje snazno i toplo telo od mene stvarajuci jaz koji sam znala da necu dugo dugo da popunim.  Laganim korakom se udaljavao od mene iduci ka kuci iz koje su doporali jaki basovi. Ostala sam sama. Leptirici koji su plesali mislim da su svi popadali u vatru ali ne ljubavi vec razocarenja i umrli. Srce se razbilo na komade .
Priznala sam svoja osecanja i dobila sam odgovor. Naravno ne onakav kakav sam zamisljala. Mada sta sam mogla da ocekujem? Brak? Hhahaa
Dobro ako si tako odlucio Sanderse bice po tvom. Necu ti stvarati probleme. Nikad vise.

Nikad vise.....