"Osvoji me Sanderse"

4.deo

Probudila sam se u 4 sata,kako bi do sedam stigla do Egipta i prvog aerodroma.
Rabat je caroban grad,gde svaki kamen ima svoju istoriju i pricu,ali medjutim mozda meni ne bi bilo drago da zivim ovde. Njhova kultura je carobna ali ipak kako da zivim u svetu u kojem zena ima toliko malo prava naspram muskarac. Nisam toliko dugo gradila svoju licnost da bi je neko narusio samo eto zato sto je muskarac.

Dilan me je na izlasku iz sobe cekao i ponudio se da me umesto taksija odveze do aerodroma. Bio je u bermudama i crnoj majici. Visok,crn i elegantan cak i ovako rano izgledao je savrseno. Mogu misliti na sta sam mu licila kad sam Izasla sa dve pletenice od vrha glave, u inosenom teksas sortcu i crvenoj majici. Prihvatila sam poziv jer opet draze mi je da imam to vreme da provedem sa nekim kog poznajem nego sa taksistom pri cemu im je engleski jako los a moje ucenje njihovog jezika jos nije na zavidnom nivou. Izasavsi iz motela prijatna svezina mi je godila.  Nije bilo bog zna koliko ljudi na ulicama ali svakako vise ih je sad nego u 10.ujutru.
-Mia posle koliko vremena ides kuci?-upitao me je nakon sto je u terenac ubacio moj kofer i sto smo seli i zaputili se prasnjavim putem.
-Posle tri godine. Mislim idem u Njujork nakon toliko vremena. Roditelji zive sad u Spaniji oa tako da  proslog leta sam ih videla,a u Londonu sam se za Bozic nasla sa Dzimijem. Nemam nesto preterano puno razloga da odem tamo. A i sem toga vidis da smo pretrpani poslom,i sad mi je neprijatno sto te ostavljam samog sa toliko obaveza.-nasmesio se otkrivajuci taj osmeh koji je svaku devojku na iskopavinama obarao s nogu. Mozda bi i mene,ali ipak ja sam padala samo na jednog muskarca do sad,a to je bio ujedno i muskarac  od kojeg sam bezala.
Zabranjen mi je.
Zabranjena sam mu.
Bar takvo je moje razmisljanje.
-Mala zasto se toliko brines? Znas i sama da mi nije tesko. Opusti se i lepo se provedi tamo.
-Hvala ti,dugujem ti uslugu.-nasmejem se i vadim ajfon iz dzepa. Jok uvek nisam nikom od poznanika,pa cak ni Dzimiju rekla da se bavim profesionalnim plesom. Nekako nije me blam,to je kako da objasnim vise tajna koju sam mogla da podelim samo sa Rejcel. Trudna je po drugi put i mozda sam pogresila,ipak imam razloga da odem u Njujork.
-Onda ako je tako, izlazis sa mnom na veceru cim dodjes.
Podigla sam pogled  ka njemu,a on me je takvim pogledom  obasjao ,da je samo porucivao"Pristani,neces se pokajati".
- Dobro,pristajem.
-Zaista?
-Naravno,kako da ne izadjem sa najvecim frajerom u kampu?-Nasmejao se a i ja zajedno sa njim.
Ispod oka sam odmeravala te izvajane podlaktice,misicave grudi preko kojih se rastezao pamuk majice. Zasto jednostavno ne osecam zelju da ovaj muskarac bude moj?Zasto jednostavno ne osecam leptirice kad me onako pogleda,ili kad mi se nasmeje?
Dajana i Sara koje rade sa mnom mi svakodnevno 'zavide' sto toliko radim sa njim,ali ne znaju one da mene je od tinejdzerskih dana zaveo jedaan playboy koji ma koliko bio daleko ima toliko snazan uticaj na mene.
Pomisljala sam mnogo puta da nisam ruskinja koja je ono tipa zakleta jednom muskarcu do groba,ali onda sama sebe uhvatim kako sebe prekorevam zbog toga.
Mislim ja i on smo se druzili od pelena,poljubili jedanput i posle toga nismo se ni culi ni videli dobrih par godina,tacnije od svadbe Dzona i Rejcel.

Posle dva i po sata razgovora i zanimljivo provedenog vremena sa Dilanom gde je pricao viceve i dogodovstine iz detinjstva plakala sam od smeha.
Zanimljiv je tip,i ponovo dok smo ulazili na aerodrom zapitala sam se sta njemu fali,posto ocito meni fali mozak. Kupila sam kartu i stojala na izlazu sa Dilanom. Krupan je i vidim da privlaci paznju devojaka koje se nalaze u redovima za mnoge druge destinacije.
-Dilane...-pozovem ga na sta podignu pogled sa svog telefona.
-Mmm..
-Vidim ja bices ti ukraden kad ja poletim.-smeskam se dok ga laktom gurkam.
-Molim?-zbunjeno me gleda.
-Ma daj zar ne vidis koliko ovde devojaka te odmerava?-pitam posmatrajuci njegove iskricave oci.
-A to.. Pa to samo i mogu,ja sam rezervisan.
-Zauzet?
-Da.
-Imas devojku?-pitam iznenadjeno jer nisam znala nista o tome.
-Nemam,ali nadam se da cu je ipak osvojiti.-prisao mi je za korak. Telefon je ostavio u dzep. Razdaljina izmedju nas je bila minimalna.
Nadvio se nadamnom kao stena nad morem. Njegov parfem koji je bio prijatan i odisao svezinom mi je prijao.
Ruke mu se nasle na mom vratu i palcevima mi je milovao jagodice.
-Mia ne znam da li si ikad primetila koliko mi se svidjas, i koliko mi zapravo znacis? Lud sam za tobom jos od samog upoznavanja. Duhovita si,zabavna,pametna,i veoma lepa,jednostavno savrsena. Mozda ja nisam idealan ali zbog tebe cu se potruditi da budem najbolji.
Spustio je svoje usne na moje. Bile su tako tople i meke,ali nikakav vatromet niti leptirica nije bilo. Nije bilo kao sa Sandersom. Osecala sam samo mozda nadu... Nadu da bi on mozda bio taj koji ce me spasiti proslosti u kojoj sam obelezena Sandersom i njegovim usnama.
Uzvratila sam mu. Znam pogresno jer tim cinom sam i njemu ulivlaa nadu ,a da pritom nisam ni ja bila sigurna da li ce nas to nekud odvesti. Privio me je uz sebe osetivsi toplinu i cvrstinu njehovog tela . Mogla bi se zakleti da cu jednog dana biti srecna u njegovom zagrljaju,ali sve zavisi od toga kako ce ovaj odlazak u Njujork uticati na moju buducnost. Rukama sam mu obavila vrat. Njegove usne su me tako milovale da sam pomislila da cu se rastopiti,ali ko zna mozda je bilo to samo moj privod.
Varka.
-Putnici koji putuju za Njujork nek se prijave na terminal 12. -zvuk sa razglasa je prekinuo nas trenutak i polako smo se razdvojili.
-Definitivno nisam vise rezervisan,sad sam zapecacen.-smejem se,i on mi uzvraca
-Idem. Zovi me ako ti zatrebam,razlika u vremenu nemoj da te zbuni dostupna sam ti 24/7. Ako postoji neki problem samo me obavesti.
-Znaci samo zbog posla smem da te pozovem?-pita tuznim glasom.
-Ne! Naravno da ne. Pozovi me kad god pozelis.- drzi me za ruku i miluje mi zglavce ali prokleto samo mi taj dodir prija,nista vise.
-Dobro. Imam nesto da ti poklonim.
Vadi iz dzepa bermuda malu kutijicu. Otvara je i vidim ogrlicu koja je bila slicna istorijskoj ogrlici koju je nosila
kraljica Marija Antoneta na jednom prijemu. Bila je obicna ali opet tako divna. Srebrna sajlica na kojoj je crni kamen u obliku srca obavijen vinovom lozom.
-Dilane tako je divna. Ali nisi trebao.
-Ja sam privezak napravio,jer sam video da ti se svideo kad smo radili to razdoblje na fakultetu...dobro ne sam ali jedan juvelir mi je pomogao. Svidja ti se?-pita me bezazleno pitanje,jer moja reakcija je i vise nego dovoljna.
-Naravno da mi se svidja,hoces li da mi je stavis?
-Hocu.- Okrenula sam se i stavio je oko mog vrata.
- Hvala ti. Moram da idem cujemo se.- poljubila sam ga na brzinu.
-Hajde zakasnices.- nerado me pusta i vukuci maleni kofer pozurila sam napolje. Ukrcavsi se, jedino o cemu sam razmisljala jeste ne poljubac muzevnog mladica vec poljubac Sandersa Huka.