Linija života

~Njena linija nije bila ravna~

*Pisac:

U njenom životu je bilo svega. Boja, mirisa, zvukova, radosti i tuge. Dok leži u svojoj sobi, u svom mekanom i udobnom krevetu i svakim delom svog bića oseća kako joj se život polako gasi, u skrivenom delu srca i misli, rezervisanom za najlepša sećanja, izranjaju slike njenog detinjstva i života. Vidi svoju brezu u dvorištu, oko koje je radosno trčkarala kao mala devojčica, čupave kose i bosih stopala. Njen glasan smeh je odzvanjao u celoj ulici, a roditelji su je sa ponosom gledali. Osetila je veliku bol u srcu, čim se setila njenih dragih roditelja, koji su prerano napustili svet i njen život, učinivši ga teškim. U njenu sobu, svetlih zidova i prijatnog, opojnog mirisa jorgovana, baš takvog kakav ona voli, ulazi medicinska sestra poslata iz bolnice i proverava joj vitalne funkcije. Deca nisu mogla svaki dan da dolaze, pa su iz tog razloga obezbedili da medicinska sestra dolazi svaki dan. Nije želela da svoje poslednje dane provodi u sterilnoj, beloj bolničkoj sobi koja miriše na lekove, već da smrt dočeka u svom krevetu.

Na periferiji Beograda, u velikoj porodičnoj kući, Jelena je imala bezbrižan život. Veliko, prostrano dvorište je obožavala. Po cele dane bi provodila napolju i igrala se oko svoje breze. Ni najniže grane nije bila u stanju da dohvati, ali hladovinu koju su pravile je previše volela. Uvek bi zamišljala kako se nalazi u svojoj bajici i kako piše svoju knjigu. Njen život to i jeste bio, knjiga sa previše zapleta i problema sa kojima se borila kroz život.

Jelenina majka, Lenka, bila je iz dobrostojeće gradske porodice. Za nju, njeni roditeji su predviđali veliku karijeru, bogatog muža. Sve dok jednog dana, u njen život nije ušao Jelenin otac, Marko i potpuno pokvario planove. Ni pretnje, ucene, batine nisu uspeli da je odvrate od zamisli da se uda za Marka, pet godina starijeg od nje. I nije pogrešila. Želela je za svoju mezimicu, prvu i jedinu ćerku istu takvu ljubav.

Otac ih je napustio sa njenih svega četrnaest godina. Nesrećan slučaj. Pijani vozač ga je izgurao sa puta. U kolima hitne pomoći, njegova borba za život je prestala. Jelenin prvi gubitak u životu se desio. Život kakav je nekada imala, više neće imati. Prvih dana se zatvorila u sebe. Odlazila je u školu i vraćala se iz nje. Društvo i spoljašnji život za nju više nije postojao. Njena majka i najbolja projateljica Dragana, za nju Gaga, su pokušavale da je iščupaju iz melanholije. Na svu sreću, shvatila je da njen život nije stao i da mora da se trgne.

Tada je sebe, po prvi put oprobala u drugačijem svetlu. Počela je da piše. Pisala je kartke tekstove koje je krila u stranicama svoje sveske. Ali, vrlo brzo ju je zadesio novi udar. Sa njenih jedva napunjenih osmnaest godina, ostala je i bez majke. Tumor je počeo nekontrolisano brzo da se širi i oduzeo je još jedan život. Gaga je bila tu za svoju drugaricu. Nije dozvolila da ponovo upadne u crni vrtlog iz kog se ovog puta ne bi iščupala, mislila je. Zato je dane provodila sa njom. Odlazile su zajedno na terapije i Jelena je ponovo počela da živi. Terapeut joj je posavetovao da počne sa pisanjem dnevnika u kojem bi beležila svoje košmare od kojih nije mogla da pobegne. U njenom životu više nije imala radosti. Sve lepe tenutke sa svojim roditeljima je krila u svom srcu. Čuvala je slike. Kada bi ih pogledala, ponovo je oživljavale trenutke iz svog detinjstva. Pisanje svojih tekstova je ostavaila po strani, te se posvetila dnevniku u kojem je pisala svoje crne misli.

Ljubavi u njenom životu, sa njenih svega devetnaest godina, nije bilo. Majka joj je pričala o ljubavi koju je doživela sa njenim ocem, te nije želela ništa manje od toga. Želela je da okusi nešto više.

Prisećajući se svoje prve ljubavi, Jelena je uz bolni uzdah zatvorila svoje oči prepuštajući se snu u kome je ponovo proživljavala te trenutke.