Linija života

~„Prespavaj ovde noćas"~

*Dragana:

Već nedeljama me muči veza sa sadašnjim dečkom. Pokušavam da pronađem način kako da raskinem sa njim. Jelena je bila u pravu, veoma loše utiče na mene. Zato sam htela da skrenem misli sa svog života. Pozvala sam Filipa i dogovorila se da se njegov prijatelj i Jelena upoznaju. Po njegovim rečima, momak je sasvim okej. Jedino što je od nas stariji devet godina. Mada, mislim da joj to neće smetati.
Od kako sam upoznala Filipa, sve češće sam uhvatila sebe kako milslim na njega. Opominjala bih sebe, jer sam ipak zauzeta. Ali, više sam oduzeta od sebe same, a kamoli sa nekim. Dok smo sedele same u kafiću, pokušala sam da izgledam što normalnije. A to znači da budem vesela i puna energije, iako je izvukao svu energiju iz mene. Nisam želela da je zamaram svojim problemima, mada sam sigurna da bi mi ona pomogla.

Onda sam na vratima ugledala Filipa. Svetlost ga je obasjala. Ako postoji muška boginja lepote, onda je to on. Lepe i jake crte lica sa proredom bradom činile su njegov lik još više privlačnijim. Njegove oči su sjajile kao mačije u sred mraka. Na sebi je imao usku belu majicu. Na rukama su mu se nalazile tetovaže koje su nestajale i krile se od tuđih pogleda ispod majice. Sam njegov pogled upućen meni, čini da mi kolena zaklecaju. Već mogu da zamislim grešne misli sa njim.
Neprimetno sam protresla glavom. Duboko sam udahnula da smirim neverovatnu želju za njim. Zašto ovako utiče na mene? Neobavezno sam razgovarala sa njim, da bih „pustila" Jelenu i Sašu da se upoznaju. Mada, iz njihovih pogleda mi se čini da se već poznaju. Još kada je Filip rekao da nije mogao da ga dobije dva dana, kao i ja ovu malu, postali su mi još sumnjiviji. Jelenini pogledi koje mu je upućivala su bili drugačiji od ostalih. Gledala ga je drugačije. Po prvi put joj vidim takve poglede. „Ja sam se već dosta zadržala. Morala bih da krenem", više je neizdrživo da budem u njegovom prisustvu. Pogledala sam u Jelenu, jasno joj davajući do znanja da krene sa mnom. Ali, umesto toga oglasio se đavo do koga bežim kao od najvećeg greha, „Pa, morao bih i ja da krenem. Mogu da te odbacim".

Makar imam Jelenu koja će krenuti sa mnom. „Taman njih dvoje mogu bolje da se upoznaju", nastavio je Filip. Radi li on to meni namerno!? Makar je Jelena protiv ovakvih upoznavanja, možda i ona krene sa nama. „Mislim da je to dobra ideja", i onda ti sva nada propadne pred očima. Pa sada sam sigurna da se nešto dešava između njih. „Pa, dobro onda. Idemo Fićo", odmah sam se ugrizla za jezik. Zašto sam ga pobogu tako nazvala? Od cele pometnje, nisam se ni pozdravila sa Jelenom. Ma i ona će mi platiti za ovo.

Izlazimo iz kafića, a on nas vodi ka njegovom autu. „Pa, reci mi gde te vozim", pogledao je u mene i upitno me pogledao. Ne znam ni ja gde me voziš. „Iskreno, htela sam njih dvoje da ostavim same. Tako da nemam pojma gde da me voziš", slagala sam. „Znači htela si da pobegneš od njih?", ne. Htela sam da pobegnem od tebe. „Da, baš tako", pokušala sam da se nasmejem što prirodnije. „Onda idemo do mene", razgoračila sam oči. Kod njega? Pa to bi bilo fatalno po mene. „Nema potrebe da me se plašiš", zabrinuto je rekao. „Ne plašim te se", ne ne plašim se tebe. Plašim se same sebe i šta sve mogu da uradim! Pogotovo posle jedne čaše vina koju sam popila malo pre. Nije me uhvatilo, ali je dovoljno da moje grešne misli sprovede u delo. „Primetio sam da si pila crno vino u kafiću. Taman mislim da imam jednu bocu kući", on definitivno želi da ga ja zaskočim. „Ne znam baš koliko je to dobra ideja", sa nesigurnošću sam rekla. „Zašto ne bi bila? Ne veruješ mi?"
„Ne verujem sebi", kao iz stopa sam rekla. Pogled sa puta je prebacio direktno na mene. Mogu da se zakunem da mu je u očima bila varnica. Ne Dragana. Odbaci to. Imaš dečka, sa kojim si sve manje srećnija. Ali, šta je tu je.

Lepa zgrada, krem boje se nalazila ispred nas. „Pa, ovde smo", izašla sam iz auta i čekala da nas povede do svog stana. Penjali smo se stepenicama do drugog sprata. Došli smo ispred belih, PVC vrata na kojima je zalepljena zlatna pločica sa ugraviranim Aleksić. Ušli smo u stan, koji sam odmah po prirodi počela da razgledam. Hodnik je bio mali. Sa leve strane vrata se nalazio čiviulk, a sa desne ogledalo. Pored ogledala su se nalazila vrata, predpostavljam za spavaću sobu. Ispred nas se širio prostrani dnevni boravak, iz kojeg su vodila troja vrata. Jedna su išla ka kuhinji, a druga predpostavljam prema kupatili. Treća vrata su verovatno vodila u još jednu spavaću sobu.
„Sedi, raskomoti se. Idem ja samo po vino i čaše", klimnula sam glavom, a on je nestao iza jednih vrata. Bilo mi je malo nepriatno.

Posle ko zna koje čaše vina, počeli smo da se smejemo na razne nebuloze. Bili smo previše blizu, vazduha između nas je bilo sve manje. Počelo je da mi bude užasno vruće, a Filip je još pre nekoliko minuta skinuo majicu. Tada sam mogla da vidim njegove tetovaže do kraja, kao i njegove dobro isklesane trbušnjake, koji su se vešto krili ispod majice. Pogled mi je sve više šarao od njegovih usana, stomaka, pa ponovo do usana. Mislim da je i on to primetio. Sve češće je oblizivao usne i tako me vodio do ivice ludila.

Jedan pogled direktno u oči je bio dovoljan da se dve stene sudare i da vulkan strasti eruptira. Sve je utihnulo, čulo se samo naše glasno disanje. Disanje koje je pokušalo da nas ohladi i vrati u normalu. Ali, ni najhladniji tuš nam sada ne bi pomogao. Kao po dogovoru, u istom trenutku smo krenuli jedno ka drugom, a naše usne su se po prvi put dotakle. Ljubili smo se sve strastvenije, do trenutka kada nam je ponestalo vazduha. Zadihano smo se odmakli i gledali se u oči. Dve sekunde su mi trebale da shvatim šta sam to upravo uradila. „Izvini. Ovo je greška", skočila sam sa troseda i zaputila se ka ulaznim vratima. Na pola puta me je uhvatila jaka muška ruka za podlakticu. Okrenuo me je ka sebi i čvrsto priljubio svoje telo uz moje. „Ja baš mislim da ovo nije greška". Pribio me je uz zid, te nastavio da me ljubi. Agresivno je nastavio sa poljupcima. Meni se u trenutku pred očima prikazala slika mog besnog dečka kako saznaje za ovo. Jako sam ga odgurnula od sebe. „Molim te, stani. Ne mogu ovo. Ubiće me", ovaj put definitivno vino govori umesto mene. Kako sam mogla tako ishitreno to da kažem? U trenutku se istreznio i zabrinuto me pogledao. „O čemu pričaš? Ko će te ubiti?", samo sam odmahnula glavom i nastavila svoj put ka izlaznim vratima. „Nisi mi odgovorila na pitanje", ponovo me je gurnuo uza zid. „Moj dečko. Pun je ljubomore. Čudim se što me do sada nije okrenu", na to me je pustio i blago se odmakao od mene. „Nisam znao da imaš dečka", tužno sam spustila glavu. Sada nema šanse da se hemija između nas pretvori u nešto više.

Prstima mi je podigao glavu, tako da sam morala da ga gledam u oči. „Reci mi iskreno. Da li ti je naudio?", ostala sam bez glasa. Samo sam klimnula glavom i pokušavala da zadržim suze u očima. Uhvatio me je za rame i privukao u zagrljaj. Ovo je drugi muški zagrljaj u kojem se ja osećam sigurno. Prvo, zagrljaj mog oca. A sada i Filipov zagrljaj. Ruke sam obmorala oko njegovog struka, glavu sam zarila u njegova prsa, te sam tek tada pustila suze da izađu napolje. Počela sam sve glasnije da plačem i ispuštam jecaje. „Kaži mi gde te je udario zadni put", duboko sam udahnula te mu pokazala na svoj stomak. Odmahnuo je glavom, te se spustio do mog stomaka i poljubio mesto koje sam mu pokazala. Suznih očiju sam posmatrala dešavanje koje mi se upravo dešava pred očima. Nisam mogla da verujem da ovakvi muškarci zapravo postoje. Posle toliko bolnih udaraca koje sam osetila na svojoj koži, nisam mogla ni da zamislim da postoje ovakvi muškarci. „Kunem ti se, više ti niko neće nauditi. Svakome, ko te samo popreko pogleda, ću izbiti zube iz vilice", tiho mi je šapnuo na uvo, a meni su suze ponovo pravile krivudave puteve po obrazima. Tražile su da izađu, a ja sam im to odobrila. Dopustila sam sebi da budem slaba pred ovim muškarcem. Upala sam mu direktno u naručje i pustila da svet stane. „Prespavaj ovde noćas", rekao je utešno me mazeći po kosi. Polako sam klimnula glavom. Znala sam da mogu da mu verujem.