Linija života

~Moja pahuljica~

*Saša:

„Morala bih da krenem", rekla je, te krenula da ustane sa kreveta izlazeći iz mog naručja. „Ne možeš da ideš. Ostaćeš ovde večeras". Okrenula se ka meni i blago se nasmešila. „Ne znam da li ću moći. Leu sam poverila Gagi. Znam da joj to nije problem, ali ne želim ni tebi da smetam", prosto je rekla. Na kraju, kao potvrdu je podigla ramena, kao da je rekla neku najprostiju i najočigledniju stvar. „Ko ti je rekao da mi smetaš?"
„Niko. Ja sama predpostavljam. Ipak smo skoro celi dan proveli ležeći. Sigurna sam da imaš obaveze koje ne možeš da obaviš zbog mene"
„Ne. Nemam nikakve obaveze. Pa šta i ako smo proveli celi dan u krevetu. Jelena, ovo je naš dan, opusti se", povukao sam je za ruku i oborio nazad na krevet. „E sada, kada smo nazad u krevetu, da te pitam nešto", klimnula je glavom i nastavila da posmatra moje lice, skenirajući svaki milimetar, „otkud to da si preuzela inicijativu?"

„Hoćeš iskreno?". Klimnuo sam glavom i čekao da nastavi.
Lice joj je postalo ozbiljno, zbog čega sam shvatio da mi se to što ću čuti možda neće ni dopasti.
„Ja sam zapravo želela da uradim nešto potpuno drugačije", pogledala me je u oči, „želela sam da odem. Napisala sam ti i poruku koju sam planirala da pošaljem..."
„Zašto nisi?", prekinuo sam je i pitao ono što me trenutno najviše interesuje. „Zato što nisam mogla da odem bez pozdrava". Mogao sam da primetim kako joj se oči pune suzama. Ja ne želim da ona plače...
„Mogu li da pročitam tu poruku?"
„Ne", brzinom munje mi je odgovorila, „ne želim da pročitaš to", odmahivala je glavom uz svoje izgovorene reči. „Molim te. To neće ništa promeniti, a ja bih voleo da pročitam". Klimnula je glavom. Uzela je telefon koji je krenula da pali. „Zašto ti je bio isključen?", blago se nasmešila i pogledala me ispod obrva. „Kad sam poslala Gagi poruku da se pobrine oko Lee, ugasila sam telefon jer nisam spremna za invaziju pitanja". Slatko se nasmejala i počela je da traži poruku po telefonu. Krenula je da mi ga preda u ruke, ali se zaustavila „Obećavaš da ovo neće ništa da promeni?", njen nesiguran pogled i ovo pitanje su mi jasno dali do znanja koliko joj značim. Ne želi da me izgubi. Približio sam joj se, poljubio je u čelo i nežno joj obuhvatio obraze rukama „Obećavam. Ti i ja smo sada zajedno i to je prosto tako. Nemoj da brineš". Klimnula je glavom i predala mi telefon u ruke.

~Dragi moj Saša,
Razmišljala sam da li da ti pošaljem ovu poruku ili ne. Ako je sada čitaš, znači da sam prelomila i poslala ti je.
Nikada se nisi izrazio šta želiš i to počinje već da bude teško. I ako bih te pitala šta želiš, već bih znala tvoj odgovor. Makar te po odlascima znam, anđele lepi. Znam da je za tebe ovo nemoguće i da jednostavno ne možeš. Ne možeš protiv sebe i onoga što si rekao. „Ne želim da ovo bude više od druženja". Veruj mi, da ja ne mogu samo da se 'družim' sa tobom. Ne mogu iz prostog razloga jer te previše volim. Zbog toga ja ne smem da budem sebična. Ne smem da budem sebična kada si ti u pitanju.
Iz tog razloga želim da nam oboma olakšam ovo. Ja ću biti ta koja će otići i pustiti te da živiš. Ali zato, za uzvrat ti tražim da se oženiš, da imaš decu, da voliš i budeš srećan. A ono što te molim i tražim od tebe jeste da me zaboraviš. Molim te zaboravi da ja postojim i da sam ikada postojala u tvom životu. Neka bude kao da mi nikada nisi poslao onu prvu poruku, kao da ja nisam popustila i odblokiarla te i kao da ti nikada nisam rekla da te volim. Nikada ti ništa nisam tražila, ali ovo tražim. Zaboravi na sve, zaboravi na devojčicu i njenu ljubav prema tebi.
Zapamti ono što sam ti govorila - nemoj da te bolest sputava. Sigurna sam da postoji žena koja će te prigrliti baš takvog kakav jesi, sa svim tvojim manama i vrlinama. Zato ne odustaj i pronađi je.
Budi siguran da mi nije lako što ti ovo pišem i da ćeš mi mnogo nedostajati. Mnogo je premala reč za to, zapravo. Previše mi značiš, previše utičeš na mene. Postao si moje svetlo na kraju tunela, moja oaza mira i sigurna luka. Promenio si me. Činio me živom i pokazao mi kako je to voleti nekoga svim srcem i celom dušom.
Nemoj misliti kako te više ne volim. To nije istina. Dan nije prošao, a da nisam pomislila na tebe. Nije prošao sat, a da ja nisam zamišljala sebe kraj tebe u krevetu. Kako ležimo zagrljeni i samo ćutimo. Kako razmenjujemo nežne dodire i iskrene poljupce. Ali, jedno su želje, a drugo stvarnost. A u stvarnosti, ti ne vidiš nas u budućnosti.
Molim te, ispuni ono što tražim od tebe. Volim te!
Čuvaj se, milo moje.
Tvoja i samo tvoja mala devojčica.~

Suze su mi se kotrljale niz lice dok sam čitao, koje je ona neumorno brisala sa mojih obraza. A najveći bol su mi zabole svopstvene reči, kojima sam rekao kako ne vidim svoju budućnost sa njom. „Jelena, ja sam ti prezahvalan što mi ovo nisi poslala..."

„Hej, dobro je. Ne želim da vidim suze na tvom prelepom licu", njene reči su stvarale utehu u meni. ,, Ti si moja pahuljica. Nežna, osećajna i najelpša pahuljica". Palcem i kažiprstom sam je uhvatio za bradu i privukao svom licu. Spustio sam usne na njene, a ona je spremno uzvratila. Prebacila se preko mene i nastavila da me ljubi. Njen potez me je malo nasmejao, zbog čega se ona sa namrgođenom facom odmakla, „Šta se bre smeješ?"
„Tvoj potez. Iznenadio me je".
„Ma nemoj", usne je spustila na moj vrat. Ruke sam stavio na njene bokove koje sam počeo jako da stežem. Poljupcima se spuštala sa mog vrata na grudi. Ponovo se vratila na moje usne koje je sve strastvenije i agresivnije počela da ljubi. Moja ruka je došla do njenog najintimnijeg dela tela. Glasan uzdah se našao na njenim usnama, koje su još brže počele da ljube moje. Posle par trenutaka, počela je i sama da brže pomera kukove. Kada sam na njenom licu pročitao da je na samoj ivici, sklonio sam ruku. Bes se nazirao na njenom licu. Nasmejao sam se i u samo par koraka sam podigao njene kukove koje sam spretno spustio na moj tvrd ud. Zabacila je glavu unazad i počela da se pomera. Pokreti su postajali sve brži. Rukama sam joj obuhvatio donji deo leđa i prebacio je ispod sebe. Odmah sam pronašao njene usne koje sam počeo gladno da ljubim i ponovo istražujem. Uzdasi su joj postajali sve glasniji, da su se pretvarali u veoma glasno stenjanje. Noktima je ostavljala duboke brazde po mojim leđima, koje će me zasigurno boleti kasnije. Mada, trenutno sam na to obraćao najmanje pažnje. Njeno vrištanje je potvrdilo pad sa litice, a ja sam je posle par nasrtaja pratio. Umoran sam pao na njene grudi, a ona je prste uplela u moju kosu. Ostavljala je nežne poljupce po mojoj glavi. Drago mi je što nije poslala onu poruku i što je sve ispalo ovako.

Mala devojčica je konačno u mom naručju.