Linija života

~Prepreke ne postoje~

*Pisac:

Jelena je odlučnim koracima odlazila. Saša je sa suzama u očima posmatrao kako mu nestaje iz vidokruga, te kako uopšte nestaje iz dnevne sobe. U njemu se, u sledećih par sekudni vodila velika bitka. Bitka koja je bila najteža. Bila je potrebna hrabrost da je pusti. Još veća - da je zadrži. On je znao šta mora da učini. Kao oparen je skočio i trčeći išao ka njoj. U trenutku kada je otvorila vrata, njegova ruka se našla iznad njene glave i zatvorila ih, ne dozvoljavajući joj da ode. Ona se zbunjeno okrenula ka njemu. Primetio je suze na njenom licu. Mrzeo je kad plače. Mrzeo je kad je boli.

Polako je postavio svoje ruke na njene obraze, uklonivši suze sa njenog lica. "Jelena, znaš i sama da ja nosim bo...",počeo je da govori tihim glasom, da ga samo ona čuje. "Da to nisi izgovorio", sasekla ga je u pokušaju da se opravda, "nemoj više da za svaki svoj neuspeh okrivljuješ bolest. Ona je tu, Saša. To ne možemo da promenimo, ni ti ni ja." Klimnuo je glavom, konačno shvatajući da je u pravu.

Gledali su se u oči. Vreme je, iako je normalno teklo, za njih stalo. Više nije postojalo. Nije postojala ni ta razlika u godinama, njegova bolest se više nije nalazila između njih. Polako je svoju glavu primakao njenoj. Njihov dah se mešao, na samo par centimetara. Polako je spustio usne na njene. Jeleninim telom je prošao, do tada, neopisiv osećaj, kada je njegov jezik dotakao njen. Gladno mu je uzvratila, shvatajući da je ovo odgovor. Odgovor za koji se, u dubini duše, nadala da će biti baš ovakav.

Nakon toga, brzo ju je podigao u svoje naručje, noseći je ka svojoj sobi, predhodno zaključavajući vrata. Kao princezu, nežno ju je spustio na krevet. Tela su im bila malo razdvojena. Tek toliko da su imali prostora da se oslobode viška odeće, koja im je u ovom trenutku smetala.
Gladno je ljubio svaki milimetar njenog belog vrata. Sa njenih modrih usana su izlazili samo zvukovi zadovoljstva i želje. Ljubio joj je ključne kosti, koliko mu je to dozvoljivala njena bluza. Zavukao je ruku ispod nje i iskusnim, brzim pokretom joj otkopčao grudnjak. Kada je njegova topla šaka prekrila njenu malu dojku i kada je počeo palcem da kruži po njenoj bradavici, Jelena je tiho zastenjala. Osećala je uzbuđenje. Strasno, užasno uzbuđenje i želju koju još nije bila upoznala. Polako je skinuo bluzu sa nje, kao da se plašio da će je povrediti. Nastavio je da niže poljupce. Njegove hladne usne su obeležavale svaki deo njenog vrelog tela. Nespretno je počela da otkopčava dugmiće njegove košulje, koja mu je vraški dobro stajala. Svukla mu ih je sa ramena, pa je sam nastavio i skino sa ruku. Njeni prsti su nemirno počeli da dodiruju kožu njegovog stomaka.

Njegove usne su se ponovo našle na njenom telu. Nestrpljivo su počeli da se oslobađaju ostaka odeće. Kad su se njihova naga tela dotakla, kroz Jelenino telo je prošao elektiricitet. Pogledao ju je u oči tražeći joj odobrenje. Reči im u ovom trenutku nisu bile potrebne. Sigurno je klimnula glavom i blago se ugrizla za usnu. Trenutak kada su se njihova tela spojila, u njenim očima su se pojavile suze, ali ne bilo kakve. Izvila je svoje telo u luk, podigla ruke iznad glave i čvrsto zažmurila. On se uplašio i zabrinuto je pogledao. Nasmešila mu se, a kad je videla da želi nešto da je pita, uhvatila mu je obraze rukama i zalepila svoje usne za njegove. To mu je olakšalo. Iako se suzdržavao svim silama, ni on više nije mogao da se odupre razarajućoj želji. Gledao ju je u oči, dok je njeno nago telo podrhtavalo ispod njegovog. Ljubio joj je grudi, dok je prstima prelazio preko njenog tela. Nakon toga, njihova tela su počela da se kreću u skladnom ritmu, a Jelena je osetila najveće zadovoljstvo u životu. Strast ih je potpuno obuzela. Saša ju je vešto, nežno i strasno istovremeno, znalački vodio do vrhunca, susprežući svoju želju za krajem. Kada je Jelena dotakla zvezde, kriknula je tako glasno da mu se učinilo da je njen glas zaparao beogradsko nebo. Oznojeno telo joj je drhtalo pod njegovim snažnim, mišićavim, a on joj je ljubio usne, oči, obraze, vrat i mokru kosu.
Zaprepastio se kada je osetio njene male šake kako mu obuhvataju donji deo leđa, a njeno telo ponovo prima njegov ud, ovog puta jače, brže, mahnito. Molila ga je da ne prestaje. On više nije mogao. Zajedno su doživeli vrhunac, ali je nije ispuštao iz naručja, niti se odmakao od nje. Čvrsto ju je zagrlio i nastavio da je miluje dok je ona isprekidano, iscrpljeno disala.

Njihovo zadovoljstvo je nastavljeno. Nastavili su da vode ljubav pogledima, dodirima, zagrljajima. Noge su im bile isprepletene. Ruke su lutale njihovim telima, dok su dozvoljavali usnama da se potpuno upoznaju. Svaki milimetar je obeležen. Nijedan deo nije izostavljen. Uzdasi su im se mešali...

U vazduku oko njih se moglo osetiti samo jedno - ljubav. Ljubav se osećala u svakom ćošku sobe. Volela ga je, kao i on nju. Prepreka više nije bilo. Otklonili su svaku, koja je stajala na put njihove sreće.

...Glavu je smestila na njegove grudi. Noktima ga je češkala na jednom mestu stomaka, što mu je dalo do znanja da će ubrzo zatvoriti svoje snene oči. Nije mogao da je se nagleda. Osmeh na licu mu je blistao dok je posmatrao njeno telo. Pratio je liniju kičme, koja je nestajala ispod prekrivača koji su prebacili preko sebe. Nastavio je da je češka. Njegova ruka se našla u njenoj pamuk kosi. Kao da ju je stavio na oblak. Nije mogao da veruje da nečija kosa može da bude tako mekana. I pored njihovih mirisa koji su se izmešali, njena kosa je zadržala svoj miris. Približio je nos njenom temenu i osetio prijatan, opojan miris mleka. Prevrnuo je očima od zadovoljstva i vratio glavu na jastuk. Sad je pogled spustio na njene oči. Krasile su ih, blago uvijene, ugalj trepavice. Podigao je slobodnu ruku, te palcem polako pomazio nežnu kožu njenih kapaka koja je krila bademaste oči, pazeći da je ne probudi iz sveta snova.

Glavu je stavila na njegove grudi, na mesto njegovog srca. Taj zvuk, svaki udarac ju je uspavao kao najlepša dečija uspavanka. On je osetio lupanje njenog srca na svom telu, što je ubrzalo rad njegovog. Shvatio je jedno - nju mora da čuva po svaku cenu. Njeno srce je najvrednija stvar koju ima. Ona je najvrednija stvar koju ima. Jako ju je zagrlio, toliko da je ne probudi. Slušao je njeno ujednačeno disanje. Nasmejao se, poljubio njenu meku kosu, te i sam zatvorio oči.

Tantal je konačno zadovoljan - dobio je svoj gutalj vode i komad voćke. Utolio je svoju glad, svoju žeđ.