Linija života

~"Nego šta nego ti je drago"~

*Saša:

Od trenutka kada je Jelena otišla, zapravo kad sam je jedva pustio, nisam skidao osmeh sa lica. Sve ovo mi je delovalo nestvarno, pa sam se plašio da je sve ovo samo san iz kog nisam želeo da se probudim. Ali osećaj njenih usana je i dalje bio na mojim, kao dokaz da je ovo sve samo ne san. Dokaz da je ovo najlepša realnost. Potražio sam telefon. Celu sobu sam prevrnuo, dok ga na kraju nisam pronašao ispod kreveta. Namera mi je bila potpuno dugačija, ali videvši bezbroj propuštenih poziva od Filipa, odlučio sam se da ipak njega prvo nazovem. „Dobro gde si ti?", naravno da je počeo sa dranjem, „Jel znaš da sam hteo policiju da zovem? Budalo, dva dana mi se ne javljaš". Znao sam da sam pogrešio, ali nisam želeo da kvarim trenutak sa Jelenom. „Da, izvini. Imao sam... posla", počešao sam se po glavi, jer tačno mogu da vidim njegovu ljutu facu. „Imao si posla", izgovorio je svojim lukavim glasom, „Ma da nije tvoj posao uključio neku devojku?", pa... da se ne lažemo i jeste, ali on to ne mora da zna. „Znači jeste".

„Ne znam stvarno o čemu pričaš. Samo sam imao mnogo posla i nisam stigao da ti se javim", laž – uvek mu se javim. A znam da i on zna da ga lažem. „Lažeš me. Uvek uhvatiš par minuta da bi mi se javio". Odmahnuo sam glavom u neverici, želeći da je devojčica pored mene, i otkloni svojim postojanjem sve probleme koji me okružuju. „Dobro da, imao sam neka posla za koja ne mogu još uvek ništa da ti kažem". Samo želim da već jednom prestanemo o ovoj temi. Sam sebe ukopavam još više, a kao pokušavam da se izvučem. Ma bravo Saša! „Dobro. Ali znaš dobro da ću ja to izvući iz tebe. Samo polako. Nego, zar si već zaboravio na onu malu?", naravno da nije ni pomislio da sam bio sa njom. „Dobro, neću da postavljam pitanja na koja nemaš ni sam odgovor", odahnuo sam tek toliko da me ne čuje. Ima li on detektor laži pored sebe? „Nego, nisam te zbog toga zvao", namrštio sam se u čudu. Ako me nije tražio zbog toga, zbog čega je onda? „A zbog čega si me zvao?"

„Ideš na dejt", oči su mi se raširile u šoku. Dejt? Sada? Ma nema šanse! „Zoveš me zbog te glupe ideje, a ne pitaš se da li sam dobro'", eto, to je moj najbolji prijatelj. Pomalo lud, ali nikada izdajica. „Ma ajde molim te. Čim si ti kresnuo neku, ne možeš biti loše", na ovo mi je vilica visila do poda. Kako može tako za devojčicu? Ali, samo ovaj put će mu biti oprošteno, jer ipak ne zna da sam bio sa njom. „A zbog čega si ti ono mene zvao?", pravio sam se kao da sam zaboravio na taj sastanak. „Ne pravi se senilan. Dobro znaš zašto sam te zvao. Zato odlazi u kupatilo na kupanje, da spereš njene mirise sa sebe. A do tada sam ja već stigao. Cao!", i samo tako mi je poklopio. Ma kakvo skidanje njenih mirisa? To ne dolazi u obzir! Ali, preživeću taj jedan sastanak i onda će njeni mirisi ponovo biti na meni. Pošto sam znao da će se Filip brzo pojaviti, otišao sam u kupatilo na brzinsko tuširanje. Obukao sam klasičnu belu crnu majicu i farmerke. U tom trenutku je i Filip stigao. „Mogao si malo više da se doteraš, ali dobro", preokrenuo sam očima na njegovo gunđanje. „Pa, kad treba da krenemo?", upitao sam gubeći strpljenje za ovu njegovu ludoriju. „Pričao sam ti o omoj lepoj Dragani", na ono lepa sam se nasmejao, „ima drugaricu kojoj pokušava da nađe dečka. Kaže da je devojka malo povučenija, tako da bih te molio da budeš pristojan i da je ne uplašiš", tako je i moja devojčica bila stidljiva. „Dobro. Biću miran"

„Hajde samo da krenemo", nasmejao sam se i krenuo za njim. Video sam ja da se njemu ta Dragana dopada, ali valjda ima dečka koliko sam shvatio. Pokušava da nađe svaku mogućnost da joj se približi, pa sam mu ja izgleda slamka spasa. Zaustavio se kolima ispred nekog kafića i pogledao me sa molbom u očima. Shvatio sam sve, pa sam mu klimnuo glavom. Ušli smo u kafić, te razgledali prostoriju ne bi li ih ugledali. Filipu se osmeh našao na licu kada je ugledao Draganu. Devojka sa kojom sam trebao da se upoznam mi je bila okrenuta leđima, ali njena kosa mi je na neki način bila poznata. „Rekla mi je kako je i ona jedva nagovorila drugaricu da dođe. Nemoj da nateraš devojku da zažali", preokrenuo sam očima. „Bože, govoriš o meni kao da sam neki kreten. Opusti se", klimnuo je glavom. Krenuli smo ka njima.

Kad smo im se približili, Dragana je ustala, a za njom je i polako počela da ustaje misteriozna devojka, na kojoj se videlo da joj nije drago što je ovde. Na našim licima se nalazio šok. Filip me je doveo da se upoznam sa mojom devojčicom. Pogledao sam u njega. Po njegovoj faci sam zaključio da ni on nije znao o kojoj se dovojci radi. „E pa da vas upoznam, Jelena ovo je Saša. Saša, ovo je Jelena", rekla je njena drugarica koja očigledno ne zna za mene. Igrao sam po ovom scenariju, pa sam joj čvrsto pružio ruku, koju je ona pomalo zbunjeno pogledala, a zatim i pružila svoju. Namerno sam je zadržao par sekundi duže nego što bih trebao. „Drago mi je Jelena, Saša"

„I meni je drago", nego šta nego ti je drago. Nasmešila se ćoškom usne. Seo sam bliže njoj, dozvoljavajući Filipu da sedne pored njene drugaruce. Nisam ni u snu mogao da povežem da je Filipova Dragana u stvari Jelenina Gaga. Čoveče, skroz sam se zbunio... Malo me je zakačila nogom, predpostavljam „slučajo". Uputio sam joj prekoran pogled, ali nije uzmakla. Kaže meni Filip, stidljiva devojka. Moja Jelena je sve samo ne stidljiva. „Saša je jedva došao ovde. Na jedvite jade sam ga nagovorio da ipak pokuša", oglasio se Filip buljeći u Gagu. „Budi siguran Filipe, da se ni malo ne kajem", rekao sam gledajući je direktno u oči. Gaga nas je pomalo zbunjeno posmatrala celokupnu situaciju, a Filip je već znao poentu moje rečenice. Mada, ne baš potpuno. Gaga i Jelena su se ubijale ispod stola, to se jasno videlo. Mada, Jelena je Draganu ubijala pogledom. „Zapravo, jedva sam uspeo da ga pronađem. Dva dana mi se nije javljao na telefon da sam se već pomalo i zabrinuo", uzela je sok u ruke u nameri da otpije par gutljaja. „Da, to je baš čudno. Ni Jelena se meni nije javljala", pomalo sumnjičavo je izustila i pogledala u Jelenu. Zagrcnula se sokom, a ja sam je blago potapšao po leđima. „Izvinite", stidljivo je rekla i pogledala u Gagu.

Dragana je bacala pogled te na Jelenu, te na mene. Jelena nije uspela da se suzdrži, pa se nasmejla ćoškom usne. Jao devojčice, čeka te gomilu pitanja. Razgovor smo nastavili neobavezno da vodimo. Zapravo, najviše su pričali Gaga i Filip, a ja sam Jelenu držao za ruku ispod stola. Prvo ju je sklanjala i odmačinjala, ali se primirila sa činjenicom da sam ja perviše uporan.

I sada, dok je tako držim za ruku, osećam se smireno i svi moji problemi su nestali. „Ja sam se već dosta zadržala. Morala bih da krenem", rekla je Gaga ustajući i gledajući u Jelenu, koja je veoma brzo izvukla moju ruku iz njene. „Pa, morao bih i ja da krenem. Mogu da te odbacim", uskočio je Filip očigledno žudeći da ostanu sami. „Taman njih dvoje mogu bolje da se upoznaju", nastavio je sa svojim argumentima. „Mislim da je to dobra ideja", pakosno je gledala u svoju drugaricu. To je moja devojčica! „Pa, dobro onda. Idemo Fićo", krenula je ispred njega, a on za njom sav srećan kao mali pas. Kad su nestali iz kafića, okrenuli smo se jedno ka drugom i glasno nasmejali.