~Izgovoreno "Volim te"~

71 3 0
                                    

*Jelena:

San mi se prekida. Ne otvarajući oči, osećam nečije telo pod svojim. Pred očima počinju da mi se pojavljuju slike od predhodnog događaja. Mali smešak se nalazi na mom licu, te počinjem da otvaram oči. Podižem galvu i vidim Sašu kako mirno spava. Silazim sa njegovog tela, ležem pored njega i posmatram mu crte lica. Spokojno i mirno spava, kao mala beba.

Shvatajući da neću još dugo kući, uzimam telefon i šaljem Gagi poruku da se pobrine oko Lee, te ga gasim. Znam da ću dobiti milion pitanja, a ja niti nemam odgovore niti imam strpljenja da odgovaram na njih. Okrenula sam se ka njemu. Podvukla sam ruku ispod prekrivača, do njegovog tela, te ga vrhom prstiju polako češkala po goloj koži. Gledala sam ga kroz polu zatvorene oči i divila se njegovoj lepoti. Mada, nije baš fizički izgled ono što me je privuklo kod njega. Fizički, on nije skroz moj tip. Jedino što je pod mojim kriterijuma jeste njegova crna kosa i zelene oči. Ono glavno što me je privuklo njemu, jeste njegov karakter i njegovo ponašanje. On je sve što jedna žena može da poželi.


Počeo je da se pomera. Prestala sam da ga češkam, a oči sam zatvorila tek toliko da mogu da vidim šta radi. Otvorio je oči. Pogled nije sklanjao, već je prebacio svoju ruku preko mene. Pokušala sam da zadržim smešak, ali sve teže mi je išlo.

„Lepotice". Tiho je šapnuo i pomazio me po kosi. Otvorila sam oči i susrela se sa njegovim prelepim pogledom. Gledali smo se u tišini, sve dok on nije progovorio „Kako si?", spustio je ruku na moj struk te počeo da me češka. „Dobro sam". Klimnuo je glavom, te me privukao uz svoje telo. Ponovo sam zatvorila oči i počela da uživam u njegovim nežnim dodirima. Glavu sam približila njegovom vratu i dopustila mu da me nosom polako češka. „Koliko sam spavala?", pospano sam ga upitala. „Nisi dugo. Možda nekih pola sata, sat najviše". Klimnula sam glavom, te sam vratila svoju ruku preko njegovog nagog tela.


Sve je bilo prelepo, kao iz bajke. Ali mene je mučilo jedno pitanje. Šta smo mi sada? „Šta te to muči? Slobodno mi kaži", skupljenih obrva sam ga pogledala. „Dok si spavala, srce ti je mirno kucalo. A sada je odjednom ubrzalo svoj ritam. Tako da, hajde, kaži mi šta je bilo". Ponovo sam spustila glavu na jastuk, ali ovaj put sam se odmakla od njega kako bih ga gledala u oči. „Ma nije ništa"


„Hajde. Znam da je nešto u pitanju", poznaje me bolje od bilo koga... „Znaš, ponekad mrzim to što me dobro poznaješ"


„Znam, ali ta činjenica neće izbeći tvoj odgovor"


„Šta smo si, Saša?", direktno sam ga pitala, shvatajući da odgovor neću moći da izbegnem. „A šta ti misliš?", gledao me je direktno u oči i iščekivao moj odgovor. „Pa ne znam, jesmo li mi... Jesmo li mi zajedno?" Srce je počelo brzo da mi kuca na ovo pitanje. „U krevetu smo... zagrljeni... potpuno goli... a malo pre smo vodili ljubav...", odmah su mi se obrazi zacrveneli, „tako da da, mislim da jesmo".

*Pisac:

Onda su njegove usne potražile njene i on je počeo da je ljubi. Nežno. Polako. Prvo samo usnama. Spustio je svoje usne na njene kao što leptir sleće na tananu grančicu. Zatim joj je nežno jezikom rastavio pune, lepe usne i prodro u njih. Ovog puta bi zasigurno pala sa nogu, da ne leže na mekanom krevetu poput oblaka. Nastavili su da se ljube, sve strastvenije, sa manje nežnosti. On je odabrao jedini način borbe za koji još ima snage. Ljubav. Umoran je od svega ostalog.


Prebacio je njeno krhko i nežno telo ispod svog. Ostavljao je poljupce po njenom telu, a ona je pokušavala da ga prati u stopu, te i sama ostavljala poljupce po njegovom telu. Neumorno su se ljubili, sve dok im se usne nisu umorile. „Jedva sam čekao trenutak kada ću osetiti tvoje usne na mojiam", rekao je sa blagim smeškom na licu. „A nisi želeo da se vidimo", odmah mu je odgovorila, svesna činjenice da se ništa od ovoga ne bi desilo da ona nije preuzela stvar u svoje ruke. „Dobro, dobro. Nadam se da ćete moći da mi oprostite, gospođice", lukavo ju je pogledao. A znao je on vrlo dobro, da ona ne može protiv njega i svojih osećanja. ,,Mislim da Vam je oprošteno", kikotom je odgovorila. ,,A je li?". Oboje su se nasmejali i poljubili.

„Znaš li šta je najgore kada ti je neko daleko?" pitala ga je dok ju je češkao po kosi. „Šta mali?"


„To kada ne znaš da li mu nedostaješ ili počinje da te zaboravlja", samo ju je jače zagrlio i mazio po golim leđima. „Meni si nedostajala. I to mnogo". Blago se nasmejala. Obavila je svoje ruke oko njegovog struka i jako ga zagrlila, primaknuvši njegovo telo svom. ,,I ti si meni nedostajao", pogledala ga je pogledom malog šteneta. ,,Hajde, reci mi to", rekao je dok se igrao sa krajevima njene mekane kose. ,,Šta da ti kažem, mili?"


,,Želim to da čujem, a ne samo da pročitam", znala je o čemu se radi. Znala je šta želi da mu kaže, ali je ipak odlučila da se igra sa njim. ,,Ne znam stvarno na šta misliš"


,,Ne znaš je li?", pitao ju je sa podignutim obrvama, a ona je sa osmehom na usnama odmahnula glavom. Počeo je da je golica, ali nije znao da nju to ne golica već boli. Bila je mršava, i zbog toga je svaki, malo jači stisak na predelu struka i rebara bio bolan za nju. Da bi okončala kraj ove igre, iz sveg glasa je povikala ,,Volim te!". Pogledao ju je direktno u oči dok je duboko disala, boreći se da napuni svoja pluća vazduhom. ,,Volim te, budalo jedna". Milo ga je gledala, dok su mu u ušima odzvanjale ove dve reči. ,,Hvala ti, želeo sam to da čujem", rekao je, te je poljubio, ostavivši poljubac na njenom čelu.


,,A ti?", upitala ga je sad ona, ,,voliš li ti mene?"


,,Nikada ne bih spavao sa tobom, a da te ne volim, devojčice. Nikada".

 Nikada"

Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.


Linija životaTempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang