Tama i sjaj

33. deo

Kristina P.O.V
Sedela sam na vrtesci u napustenom luna parku, na najvisoj stolici, bila sam spremna da skocim.
Plakala sam glasno, vristala sam od bola koji me je izjedao.
Pripremila sam se da skocim, zatvorila sam oci i onda.. Ponovo sam bolno vrisnula i zaplakala.
Jecala sam, zatvorila sam oci i stisnula kapke.
Ako umrem, moja Petra ce ostati sama..
Pancir ce se takodje ubiti jer nije odrzao obecanje prema Damiru, Nina ce da padne u depresiju..
Ali.. Ja necu osecati vise.
Znala sam, djavo se sada raduje, raduje se tome sto cu da odem u pakao.
Raduje se tome sto ce dobiti jos jednog demona, mene. Raduje se mom bolu.
Osetila sam da se pomeram, pomerala sam se ka dole, kao da padam.
I prepustila sam se, zatvorila sam oci i opustila telo.
A zatim, i ako pod nogama osetim tlo, sam ziva..
Otvorila sam oci i malo svetla koje je dopiralo sa obliznje bandere u ovoj tamnoj noci osvetlilo je lice mukarca koji me je spustio dole.. Dimitri.
Pogledala sam ga slomljeno, zajecala sam, poput molbe da me ostavi samu.
Ali on je samo seo pored mene, na stolicu do moje i podigao nas..
Cutali smo nekoliko minuta a zatim je progovorio.
Dimitri: Mali medved, vidis ga?
Gledao je u zvezde, a zatim sam i ja pogledala. Odmahnula sam glavom, ne razumem se..
Priblizio mi se i prstom mi pokazivao niz zvezda koji oznacavaju malog medveda, kako je znao da sam ovde?
Ja: Kako si znao da sam ovde?
Dimitri: Ovo je bio zabavni park mog oca, uvek sam ovde dolazio kada sam tuzan.