"Ona je nova djevojka.
On je loš momak.
Šta još ima da se doda?" - said by Clarissa Richmond.
--
Nakon što se doselila iz LA-a u mali gradić Rosewood, Madison nije mogla ni sanjati o tome da će za susjeda imati najzgodnijeg i najpopularnij...
Hoppla! Dieses Bild entspricht nicht unseren inhaltlichen Richtlinien. Um mit dem Veröffentlichen fortfahren zu können, entferne es bitte oder lade ein anderes Bild hoch.
Madison Richmond
"O čemu pričaš Bryan?" Vratim se korak unazad jer me prepao. "Zašto bježiš? Dođi ovamo," pokuša brzo ustati, a onda se uhvati za glavu. Gotovo padne, ali ga uhvatim u pravom momentu. Problem je što je težak. Upotrijebim svu snagu koju imam i gurnem ga na vrata dok sam i dalje prislonjena tijelom na njegovo. "E pa ovo se preokrenulo vrlo brzo." Nasmije se, a zatim namršti. "Zašto te ne mogu mrziti ni sada? Samo mi to objasni." I sama se namrštim. "Bryan, nemam pojma o čemu govoriš! I objasni mi zašto si u ovakvom stanju! Pred mojim vratima usred noći! Hoćeš da nas čitav komšiluk čuje i da budem u kazni tri mjeseca, pa da me ne vidiš nikako?!" Zaprijetim mu. "Mad, slomila si mi srce." Dramatično kaže dok posrće, ali ipak tvrdoglavo prinosi ruku sa bocom viskija usnama. "O ne, ne, dečko," otimam mu flašu jednom, dok ga drugom rukom prislanjam na vrata. Bacam flašu u travu što dalje od njega. "Zašto si to uradila?!" Povisi ton glasa. Podignem obrvu. "Ne deri se na mene i ulazi u kuću!"
"Već sam pokušao, zaključano je."
Pametno zbori dečko.
Puhnem. "Sjedi ovdje dok ne otključam i šuti!"
___
Nakon velikog truda da ga doslovno unesem u kuću, sve uz stepenice i do moje sobe, do kreveta, i sama klonem. Šutljiv, ali i dalje uplakan, okreće mi leđa od sramote jer je u ovakvom stanju. Jednostavno znam to. Muški ponos i ego. Pihh.
"Idem zaključati kuću, vraćam se odmah," obavijestim ga.
Pronađem ključeve u torbici i brzim korakom dođem do vrata da ih zaključam. Odahnem i požurim u kuhinju. Uzmem dvije flašice vode i vratim se u sobu.
Bryan koji sada sjedi na krevetu, pogleda me mrzovoljnim pogledom. "Zašto si me dovela ovdje?" Dodam mu obe flaše vode. "Popij ovo da dođeš sebi. Odmah." Naredim mu. "Neću," tvrdoglavo odgovori. "Odmah, Bryan." On prevrne očima i posluša me. "Bolje?" Upitam. On uzdahne i klimne glavom. "Sada mi reci zašto si u ovakvom stanju." Prekrstim ruke. Stojim ispred njega dok on sjedi na krevetu, nemoćan. Ipak, izvadi mobitel iz džepa i doda mi ga. Prelistam nekoliko slika mene i Tylera kako ga odvlačim za sobom, kako ga držim za bradu i kako mi on 'dodiruje' rame. Izgleda pogrešno, dok u stvarnosti nema nikakvo značenje. "Meredith," sjetim se. "Molim?" Bryan se namršti. "Krivićeš Meredith što si me prevarila sa najboljim drugom?!" Ošamarim ga. On me šokirano pogleda. "Da si prvo pitao ili mene ili Tylera, kog si poslao da mi bude dadilja, znao bi da sam ga vukla za sobom gdje je tiše da ga pitam gdje si TI i zašto mi ne odgovaraš na pozive! Uhvatila sam ga za bradu da me pogleda u oči i kaže istinu!" Suze mi krenu na oči. "Ne znam kako možeš pasti na ovo. Jesmo se možda žvaljili na slikama?" Odmaknem se i prođem rukom kroz kosu dok nemirno hodam po sobi. "Bićeš ljubomoran i kad zagrlim nekog druga pred tvojim očima? Ili ga poljubim u obraz? Jesi li ti normalan?!" Izderem se na njega. On se uhvati za glavu. "Mad, oprosti, ali stvarno je izgledalo-" Prekinem ga. "Ko ti je to poslao?" Upitam. On spusti glavu. "Ko, Bryan? Reci mi." Uporno nastavim. "Meredith."
