47. DEO: da....

20 4 3
                                    

Lisa POV:

-time skip, 3 godina kasnije:

*mnogo nas apsolvenata, mnogo zaposlenih ljudi....sve je tako nekako brzo prošlo....

Imam osećaj kao da sam juče upisala fakultet, a već sada ga završavam....

Imam osećaj kao da sam juče izašla iz sirotišta i počela život sa njih 3....

Toliko puta nam je bilo teško....toliko puta se predomišljamo da odustanemo od svega....da li pozajmiti pare ili ne....kako uštedeti kada ni za osnovno u nekim momentima nismo imale?....

I na kraju, sve bi bilo dobro, izvlačile smo živu glavu iz užasnih situacija i nastavljale dalje samo još jače....

Ja sam danas pričala pred mnogo ljudi svoj maturski rad i bila sam ponosna na sebe, najbolji apsolvent iz generacije, opet....

Život me je opametio toliko puta i okrenuo me za 360°, shvatila sam da baciti se u vatru nije toliko strašno ako je ugasiš na vreme....

Zato sam mirno išla na svaki ispit i na svakom zabijala 10-ke....lagano....

I tako sam dogurala do ovoga sada, da sam ponosna na samu sebe....

U publici su bili svi moji prijatelji, Jisoo, Jennie, Rose, Jin, Taehyung i Jimin....

I najvažniji, moja najveća podrška i sreća, JungKook....

Videla sam ga koliko je ponosan na mene, samo sam ga čekala da zaplače....

Ja sam uskoro završila i za kraj dobila jos jednu 10-ku i ogroman aplauz....

Pa sam sišla i proslava je počela....*

Js- Lisaaaa

Jn- srce moje

R- najponosnije smo!

Jm- dobro došla u krug diplomiranih

Th- hahahahaha

J- baš tako....*dobila sam poljupce, zagrljaje i poklone od njih, pa mi je Kook prišao....*

Jk- lijo moja....*nasmejala sam se i poljubili smo se*

Jk- čestitam ti, malo mi je falilo sa plačem

Ja- videla sam hahahaha

Jk- ali obećaj mi da ti nećeš plakati!....

Ja- što?....

Jk- pa znaš kako, uvek si pričala kako u životu treba izgraditi sebe, boriti se i staviti krunu na glavu i da se fokusiraš najviše na to....i pošto si konačno to ostvarila....*klekne ispred mene, a ja sam raširila oči i stavila ruku na usta*....da li je vreme za to? Za sudbonosno pitanje....*već su mi suze krenule, a ostali su se smejali od sreće....izvadio je crvenu kutijicu i otvorio je, unutra je bio prsten*....hoćeš se udati za mene i biti sa mnom dok nas smrt ne rastavi?....

*ja sam se već šlogirala, plakala sam....klimnula sam*

Ja- da....*ustao je, uzeo mi ruku, stavio prsten i poljubili smo se, zagrlili, a svi su nam tapšali i vrištali su nama najbitnije osobe....

Došla sam do njegovog uha....*

Ja- neće nas ni smrt rastaviti Kook....ništa i nikada nam više neće stati na put....

*čula sam ga kako se smeje od srece, zagrlio me je jače, kao i ja njega....

Poljubili smo se....

Ne bih mogla zamisliti nešto bolje od ovoga....

Samo sam se grlila sa Kook-om narednih bog zna koliko i smejala se od sreće....

Živote, evo me stižem! Biću uspešna i biću dobar čovek!*






Yoyoyo, mislim da ovu priču više niko ni ne čita, al nmvz xD ja ću da je završim pa ko ga jebe

Malo kraći deo, al nema veze

Vott i comm

Poyy

xoxo

Iskra ^^®


🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜

FOREVER YOUNG  [BP]  ✔️Where stories live. Discover now