MOJ ZGODNI BOSANAC

6

Lamija

Izlazim iz njegove sobe i boli me.Ne znam zašto ali me boli.Lažem sama sebe.Zljubljena sam njeg ali ne želim biti povrijeđena.Njega nije ni briga.Ni prva ni posljednja.A ja se kidam.

Završim smjenu i odem kod Emine.Potrebna mi je...

-EEEE.-otvara mi vrata i ja ulazim.-Šta se desilo Lamija?-poznaje me jako dobro.

Samo sam joj uletila u zagrljaj i zaplakala na njenim grudima.Zašto plačem?Ja sam njega odbila.

-Lamija odmah da si rekla šta ti se desilo!

-Prišaćemo unutra.-sastavim rečenicu i uđemo unutra.

-Pričaj!-kaže zapovjedno.

-Prije par dana sam radila noćnu smjenu i javili su da su došla tri momka iz kluba i da treba da im se čisti želdac zbog prevelike doze alkohola.Nisam ni slutila da će ta tri momka biti Sakib,Rijad i Emir.-kada sam rekla Emir počela sam još više da plačem.

-Rijaaaaad????-proderala se.

-Pa ti se od svega samo čula za Rijada?????-plačem već ko luda.

-Jel ti treba da dobiješ,šta plačeš koji kurac?

-Pusti me da završim.-samo mi potvrdno klimne glavom.-Pregledala sam ih sve i kada se Emir probudio tražio je broj od mene,rekao kako sam prelijepa i sve to.

Gledala me izbezumljeno.

-Sve mi je to bilo svejedno,čak je tražio moj broj i od medicinske sestre.Ona mu nije dala logično.Jutros se pustio i on je tražio da bude zajedno,da ga upoznam i da će se promjeniti i uraditi bilo šta samo da bude sa mnom.Ja sam ga Emina odbila i rekla da ne mogu biti s njim jer me može samo povrijediti.Vidila sam da je povrijeđen,vidila sam mu to na licu.-počela sam da jecam.

-Pa zašto sada plačeš,ti si  njega odbila.

-Ne znaaaaaaam.Zaljubljena sam u njeg,etooo.Ne želim da budem povrijeđena!-ona je samo prišla i zagrlila me.

-Šhhh.Ne plači,proće.Znam da nije lahko ali će proći.

-tako sam i zaspala.Na njenim rukama.Jedina osoba,posle moje majke,kojoj vjerujem i kojoj se mogu izjadati i koja me može utješiti.Vjerujem da će proći,alo kako?Više patim jer sam zaljubljena u njg i odbila ga,nego da me povijedio.

2 MJESECA KASNIJE...

Lamija

Drugi mjesec kako se raspadam.Radim i po dvije smjena,samo kako bi glavu zaokupireala nečim drugim i ne bi mislila na njega.Sve me boli.Od duše pa dalje.Ne znam kako se on osjeća ali meni nije dobro.Posle tog dana nijednom ga nisam vidjela.Nije se nigdje pojavljivo.Radim danas samo jednu smjenu jer mi nisu htjeli dati obje.Po pričama direktora to nije zakonito i vidi da mi nije dobro.Budala.Pakujem torbu i izlazim iz bolnice.Zvoni mi telefon,nepoznati broj.

-Halo?

-Lamija?

-Da,ja sam izvolite.

-Ovdje Sakib.Morao sam te nazvati jer ne mogu više ovo da trpim.Ne mogu da gledam svog brata kako se raspada.On Lamija već drugi mjesec se raspada.Bude 2 sata na poslu i ode u neku vikendicu i odatle radi.Nekada i po par dana ne dođe na posao.Ispričao mi je sve i kađem ti da pokušate.On možda izgleda kao da bi te povrijedio,i jeste mnoge ali on se zaljubio u tebe.Nikada nije bio zaljubljen.Molim te pomozi mi jer ne mogu više da ga gledam kako pati.-rekao je to sve odjednom a meni su suze uveliko lile.

-Gdje je on trenutno?-naravno da ću da odem tamo.Ne mogu više ni ja da patim.

-Poslaću ti adresu u poruci.Molim te pomozi mu.

-Hoće ako i on bude htjeo da sarađuje.-govorim dok sjedam u kola.

-Nadamo se i nemoj se prepasti ako ga vidiš pijanog.Za ovo dva mjeseca popio je više alkohola nego kroz čitav život.-kako može da pijeeee??????Rekaoje šta je imao i prekinuo.Kroz par sekundi mi je stigla lokacija u poruci i odmah sam krenula tamo.

Vozila sam se sigurno 45 minuta.Kakva je ovo vukojebila druže.Pa ovje samo mogu naći vukove i medvjede a ne Emira.Šefika na mapi mi je rekla da je to to mjesto.Stala sam i vidjela ne vikendicu već kuću.Stvarno lijepu kuću.Ulazim na vrata i zatičem njega na sećiji kako sjedi i drži bocu Jacka u ruci.Nisam ni planirala da kucam.Čuo je da su se vrata otvorila i kada se okrenulo preblijedila sam.Stvarno je izgledao loše ali i dalje prelijepo.Gledao me tako hladno bez ijedne emocije.

-Šta radiš ovdje?-rekao je hrapavim i hladnim glasom da sam se čak prepala.

-Zašto opet piješ?-bojim se.

-Šta tebe briga Lamijaa?Pitao sam te šta radiš ovdje,odgovori mi!!!!-toliko se dreknuo da sam podskočila u mjestu.

-Ne deri se na mene.

-Hoću deraću se.Zašto si sada došla?-ustao je i krenuo ka meni ali se ja nisam pomjerila.Bila sam ubjeđena da ma nikada ne bi udario.-Rekla si svoje prije 2 mjeseca.-kunem se u sveg da sam vidila tugu i suze u njegovim očima

-Emire smiri se prvo,pijan si.Idemo da se istuširaš i odspavašpa ćemo pričati,kunem ti se.Biće sve u redu.

-Neće biti Lamija.Ja te volim i zaljubljen sam u tebe.A ti????Umirao sam svaki dan a tebe je bolila guzica za sve.-on me voli????????

-Ti misliš da me bolila guzica.Patila sam svaki dan i radila duple smjene.Ja sam mislila da tebe nije briga!!!!!!

-Idem se okupati i odspavati.Posle ćemo pričati i nemoj molim te da odeš.-rekao je molećljivim glasom.Imaaaaaaaaaaaa naaaaaaadeeeeeeeeeeeee.

-Jel možeš sam?

-Mogu.-rekao je i otišao predpostavljam u kupatilo.Otišla sam u kuhinju i odlučila da spremim jelo.Frižider je hvala bogu bio pun,jer da je bio prazan ne bih se ni uz pomoć šefike uspjela vratiti kući.Ovo je definicija vukojebine.

Napravila sam jelo ali Emir nije silazio.Otišla sam otići provjeriti šta se desilo sa njim. Otvarala sam sve redom sobe kojih je bilo kao u palati.Konačno sam otvorila sobu u kojoj je on spavao kao beba na krevetu.Prišla sam i čučnula pored kreveta.Prošla sam rukomkroz tu gustu crnu kosu.Prelijep je.Ko kaže da postoji zgodniji muškarac od njega.Napolju je već pao mrak i njegove duge crne trepavice su pravile sjedu na njegovim jagodicama.Ostavila sam ga da spava i otišla u dnevni boravak.Hranu sam spakovala da jede kada ustanem.Upalila sam tv i krenula je neka emisija o životinjama.

Ležala sam i gledala to sigurno 4 sata dok Emir nije sišao...