MOJ ZGODNI BOSANAC

14

Lamija

-Jesi li sigurna da ćeš biti u redu?-pitam Eminu.

-Naravno samo ti idi čeka te Emir. Nego,planira li on tebe da zaprosi?-nasmije se a i ja zajedno s njom. Ovo je već Emina.

-Ne znam pitaj ga. Nego ja idem ako ti šta treba zovi,ne gledaj koje je doba.

-Hvala ti puno Lamija.-priđe i zagrli me.

-Tomo služe drugarice zar ne? Sjećaš li se kakva sam ja tebi došla posle onog s Emirom? Hvala tebi na svemu.-zagrlimo se još jednom i ja krenem prema svom stanu. Ludog li dana.
Dođem pred zgradu a ispred stoji Rijad. On želi umrijeti. Za svoje ne žalim što ću na robiju da idem.

-Šta hoćeš?-direktno u prolazu.

-Lamija moram da objasnim...-prekinem ga prije nego što išta kaže.

-Nemaš ti meni ništa da objašnjavaš nego Emini. Nju si povrijedio mamlaze.

-Jel ona u stanu?

-Jeste i pokušaš li opet da je povrijediš ja ne žalim što ću u Zenici završiti.

-Neću obećavam.-vidi se da je sav nikakav. Emir mu je očigledno otvorio oči. Dam mu broj stana i sprat i on brzinom svjetlosti ode. Vole se to je očigledno samo su glupi.

. . .

Presvukla sam se u moju pidžamu koja se sastoji od kratkog pamučnog šorca i Emirove majce. Još nije ni vidio da sam mu uzela majcu. Krenula sam da pravim večeru jer sam mrtva gladna a vjerujem da je i on. U ova doba ja sam uzela pitu da pravim samo zato što on voli. Pa eto. 10 sati ja pravim pitu lagano. Njemu burek a meni sirnica. Krećem da razvijam jufku kad neko obija moje zvono. Zna se ko je. Odlazim od vrata i otvaram a on me gleda i ne trepće.

-Uzela si moju majcu.-kaže i smije se. Prilazi i stavlja svoje šake na moje obraze. Od njegovih šaka obrazi se i ne vidi. Poljubi me kako samo on zna. Izgubim pamet posle jednog poljubca.

-Šta radiš?-pita me.

-Pravim burek i sirnicu.

-Ne seri.

-Ozbiljna sam.
Nasmije se i gleda u mene

-Što volim što sam našo curu koja zna da kuha...-govori tiho ali ga sve čujem.

Zavali se on i gleda u mene. Ne trepće. Da li je to zbog mojih nogu ili zbog pite ja ne znam.
Sjedimo i jedemo pitu. On navalio kao da pite u životu nije vidio.

-Jel dobro?

-I više nego dobro. Rijad mi je tražio tvoju adresu.-pa naravno...

-Znam došo je meni da objasni. Šta meni ima objašnjavati. Onda je pito gdje je Emina i otišo je. Povrijedi li mi drugaricu ne zanima me što ti je ko brat,ubiću ga. Ti si mu očigledno otvorio oči.

-Toliko sam mu otvorio da je kreno da plače ali to nije bitno. Bitno je da sam ja s tobom. Dođi ovamo.-zove me u svoje krilo i ja poletim kao lasta prema njemu. Ugnijezdim se i on krene da me poljubi i onda stane.

-Čekaj prvo da idem zube da operem mastan sam sav od bureka.-na ovo se odvalim smijati jer on nije normalan. On ovdjr ima i četkicu sve. I odjeću ima. Po njegovim riječima da se presvuče kad dođe s posla. Meni i ne smeta. Ja pospremim sve i odem i ja prati zube.

-Sad dođi ovamo.-ugnijezdimo se i biramo film da gledamo. Emina mi ne izlazi iz glave.

-Ljubavi de mi daj molim te telefon da zovem one golupčeće. Tvoj drug nije normalan svašta se moze očekivati od njeg.-dodaje mi telefon i ja zovem.

-aaa reci Lamija. -čujem Eminu kako vrišti i smije se. Šta rade oni?

-Jel sve u redu šta radite to?

-Ma sve je super. Rijad me škaklja.

-Jeste li sredili sve?

-Naravno.  Čekaj Rijade nemoj. -čujem kako njemu nešto govori.

-Šta radiš?

-Sjedim.

-Gdje sjediš?-luda je ona. Ode i na ogradu tarase i sjedne a peti se sprat. Nedo Bog da padne. Niko je ne sastavi.

-Na Rijadu sjedim. -jebem li joj mater ludu.

-Da li želim da znam Emina?

-Ma nije ništa jana samo se mazimo.

-Koristite zaštitu hajd.-kažem i prekinem.

-Ko da koristi zaštitu?-Emir se odmah ubacuje.

-Oni golupčići eno ih maze se.

-Dobro je pa su riješili sve.

-Poludićemo mi s njima.-samo ga još više prigrlim.

-Uzgred ono danas je bilo seksi.-kaže i smješka se.

-Koje?

-Pa to kako si napucala Rijada.-smije se.

-Malo je falilo i tebe da napucam i ne smij se. Ruka me bolila posle toga.

-Meni nebi smetalo...-krene da mi ljubi vrat i znam šta je napravio.

-Emire ubiću te.

-Štoooo?-smije se budala.

-Ne možeš mi šljivice praviti pa kako cu na posao ti nisi normalan.

-Treba da se zna čija si. Ja više ne mogu. Objaviću našu sliku i svi će znati da smo zajedno. Da ti doktorčići i ginekolozi ne oblijeću oko tebe.

-Kakve veze imaju ginekolozi?-on nije normalan.

-Pa nisu džaba ginekolozi. To su jer hoće da vide pičke. Nisu džaba tu.-puknem ga u rame iz sve snage i namusim se. Jebli ga ginekolozi.

-Što si ljuta sad?-kreće da me miriše i ljubi. To je okidač i odmah više nisam ljuta.

-Koja si smjena sutra?

-Treća.

-Opet.-ne voli nikako noćne smjene.

-Prije sam više volila noćne smjene.

-Meni to nikako ne odgovara. Sama se vraćaš kući u ta doba. Od sad ja dolazim po tebe.-okay daddy.

-Važi ljubavi.

. . .

-Pričaj!-naredim Emini.

-Šta da pričam?

-Ne pravi se luda pričaj šta je sve sinoć bilo.

-Pa ništa došao mi pred vrata i molio da popričamo. Ja ga pustim i on je objasnio situaciju. Nije mi jasno ali pokušaćemo. Pa dokle ide ide.

-Jel ti njega voliš Emina?

-Jebiga volim.

-Pa eto onda. Volite se i dosta. Uspjećete. Ako te voli promjeniće se zbog tebe.

-Nadam se.

-Evo zovi ga sad i stavi na spikerfon i ja ću ti reći vrijedi li se boriti ili ne.

-Dobro...

-Nismo normalne samo da ti kažem.-kaže Emina.

-Ma zovi.

-Reci bebe. -javlja se odmah. To je jedan plus i smiren je.

-Eee šta radiš?

-Evo me sređujem papirologiju pa idem na sastanak. Ti?

-Ništa sjedim.

-Jesi li dobro? Emina izvini stvarno nikad te više neću dovesti u takvu situaciju. -dobar je. Vrijedi se boriti.

-Heej u redu sam. Sve je okej. Nego da te ne smaram čujemo se.

-Ćao volim te.

-Volim i ja tebe.

-Lamija on me voliiiiiiii.-vrišti cura i skače po stanu. Ja joj se smijem a gora sam kad mi Emir to kaže.

-Emina ne ispuštaj ga ni iz vida ni iz ruku.