2 mjeseca posle...
Lamija
Prošlo je i dva mjeseca naše avanture. Emir je... pa Emir. Jedno riječju divan. Drži me kao malo vode na dlanu. Vidjamo se skoro svaki dan. Navika mu je kada god da dodje,on meni donese kinder jaje. Da. Kinder jaje. Ja se svaki put istopim jer je to nešto najljepše što je meni jedan muškarac učinio. Skupljam igračkice i imam cijelu kolekciju... Šta ja njemu poklonim? Ništa. To je jednom čak bila i rasprava...
Flashback...
-Emire ne možeš mi svaki put kupiti kinder jaje!
-Zašto? Rekla si da to voliš i da je slatko. Ne svidja ti se više?
-Ne,nije stvar u tome. Preslatko je ali ne možeš ti meni uvijek nešto kupiti a ja tebi ne.
-Lamija ja sam muško logično da ću ja kupovati.
-Ne nije logično.
-Lamija neću da se raspravljam nemoj da ti počnem donositi citavu policu kinder jaja!
-Neeee. Jesil ti lud? Reci šta hoćeš da ti kupujem.
-Ništaa.
-Emire reciiiiii!!!!!
-Evoo kad god da dodješ poljubi me i meni je dovoljno.
-Ti meni daješ poljubce i plus pored toga kupuješ poklone.
-Pa šta.
-Pa ne može.
-Vidićeš sledeći put ću ti donjeti deset komada...
Tako je i bilo. Donjeo je deset komada kinder jaja. Tada sam skontala da se ne trebam raspravljati s njim jer je vrijedi. Kontam kako da mu se osvetim za to... Kao grinch sjedim na pauzi i kujem planove. Šta on to najviše voli? Hmmm. Mnogo sam dobra sa njegovom sestrom tako da ću reći njoj da ga pita. Što da ne?
. . .
Sjedim s Almom na kafi. Cura je skroz gotivna. Podsjeća me dosta na Eminu.
-Alma znači nazovi brata i samo ga pitaj kao šta najviše voliš na svijeti i šta je to što nikada ne bi htjeo da ti oduzmu.-kujemo plan.
-Tako da mu kažem?
-Da hajde zovi.-uzela je telefon,pozvala ga i stavila na spikerfon.
-Halo.- javlja se.
-E braco šta radiš?
-Sredjujem dokumentaciju. Ti?
-Ma ništa evo me kod kuće Lamija zaspala pa da malo odmorim.-a što je namazana,Lamija kraj nje a ona u kafiću.
-Poljubi mi je.
-Hoću nego da te pitam nešto.
-Pitaj.
-Šta je to što voliš najviše i što nikada ne bi htjeo da izgubiš?-kao da sam na iglama.
-Mamu,tebe i Lamiju.-štaaa? Reko je Lamiju. Ma možda je mislio na malu Lamiju. Pokazujem joj rukama da pita koju Lamiju.
-Koju Lamiju?
-Čuj koju. Pa moju Lamiju. Ženu moju.- jel on to rekao ženu? Zaplakaću ma nema plačem već.
-Dobro braco vidimo se.-kaže i prekide.
-Što plačeš jana?
-On je reko ženu...
-Pa logično da je reko. Zaljubljen je do ušiju u tebe i voli te.
-Ja moram ići da ga zagrlim.
-Idi dušo zaljubljena.-nasmije se i ja pridjem,poljubim je i krenem prema hotelu.
Emir
Alma me skroz zbunila sa onim pitanjem. Što će joj to? Pa šta? Ja sam rekao istinu pa nek ona konta što će joj. Ja sam pošteno zaglibio sa Lamijom. Pa ja ne mogu da izdržim dan a da je ne vidim. Da je ne poljubim. Ja ću nju da ženim. Ako ne pristane svojevoljno,na silu ćemo se vjenčati.
Neko kuca na vrata. Ko li je sad? Od radnika dolazi samo sikretarica koju nemam. Oni banditi ulaze bez kucanja.
-Idji.-kažem a kroz vrata ulazi moja ljepotica. Rascvjetam se kao pupoljak. Smijem se kao budala.
-Šta? Nećeš mi poželiti dobrodošlicu ni zagrliti.-ma ne bi to propustio ni za šta.
Skočim odma i zaletim se prema njoj. Ona me zagrli oko vrata i noge stavi oko kukova. Nešto nije u redu. Kada god da je tužna ovo uradi.
-Lamija šta je bilo?
-Ništa.-mumla uz moj vrat.
-Nešto je bilo,reci.-uspravim je. Ona se samo sagne i poljubi me.
-Ovako reću ti nešto samo nemoj da se naljutiš.-šta je sad koji.
-Zar se ja mogu naljutiti na tebe. Pričaj.
-Ovako danas te zvala Alma i pitala te ono. Ee ja stojim iza toga.-stidno se nasmiješi. Lopov mali.
-Kako misliš ti stojiš?
-Pa htjela sam da ti se osvetim za kinder jaja i da ti uskratim to. Onda smo sjele u kafić pozvale te i ti si ono rekao a ja počela da plačem. Samo sam skočila i došla do tebe da te zagrlim i da ti kažem da te mnogo volim i da sam zaljubljena. Mnogo te volim Emire.-dodje i meni da zaplačem. Meni koji sam u životu svega tri pita zaplakao.
-I ja tebe volim ljubavi. Špijun moj mali.-poljubim je prvo u nos,pa u čelo. Moje jedino.
Lamija
-Čekaj imam nešto da ti dam.-kaže i ja silazim s njegovih kukova. Odlazi do stola i vadi kinder jaje. Pa jel on normalan.
-Emire... -kažem pokunjeno.
-Molim ljubavi?-prilazi i daje mi jaje.
-Šta ja s tobom da radim?-stavljam mu ruke oko vrata.
-Da me voliš,grliš,ljubiš,maziš,da se udaš za mene za promjenu. To je za početak.
-Eee pošto ne poštuješ moju riječ nema ništa od toga.
-Šta?-uzme i uhvati me oko struka. Zarobi me da ne mrdnem nigdje.
-Ne može tako. Pa moraš me maziti i ljubiti. Moraš se udati za mene.-hahahhaahhahahahaha što ga volim.
-Ništa se ne mora.-samo ga još više podjebavam.
-Lamijaa. Ne zezaj se s tim. To nije šala.
-Zezam te budalo moja mala slatka. Jooooj što si sladak kad se naljutiš.-cmoknem ga glasno.
-Nisam sladak.-mršti se a na usnama mu se ocrtava osmjeh. Znam da mu ovo ne smeta.
-Jesiiiiii. Presladaaaaak.-cmoknem ga još jednom. Šta mi je danas?
DU LIEST GERADE
MOJ ZGODNI BOSANAC
RomantikEmir Hadžić,zgodni 30-to godišnjak,uspješan u svom poslu,nema u planu niti da traži djevojku niti da se ženi. Lamija Musić,jebozovna plavuša za kojom se svi okreću,može da ima koga hoće ali ona čega posebnog,onog koji će je oboriti s nogu. Da li će...