MOJ ZGODNI BOSANAC

7

Emir

Ovih dana još sam isto tvoj
Dok daljina naše svetlo gasi
Da li sam ti davni nespokoj
Ili osmeh što ti lice krasi

Živim da te volim, ne prestaje da boli
Ponovo me tuga pokida k'o brodolom
Živim da te volim i opet nebo molim
Da se svaka zvezda zove tvojim imenom

Gasim odmah radio čim čujem pjesmu.Zašto me i pjesma mora podjećati na nju.Gdje god da se okrenem pomislim na nju.2 mjeseca umirem za njom.Kao i svaki dan vozim prema vikendici koja i niej vikendica ali dobro.U zabačenom je dijelu i za nju znaju samo Sakib i Rijad.Imam svoj mir i na miru se ubijam.Ulazim i odmah se fatam za bocu Jacka.Alkohol mi je jedina utjeha.Bila bi sada bjesna na mene da me vidi da pijem.Žao mi je ali je ona kriva za sve.nikada je ne bih prevario,bilo koga ustvari.Nikada ne vbih povrijedio žensku osobu,ne posle onoga što je onaj monstrum uradio mojoj mami.

Popio sam cijelu bocu Jacka i već pola od druge.Pijan sam dobro.Čujem otvaranje vrata i vjerovatno su ona dvojica.Okrećem se i vidim nju.Umornu i iznemoglu ali ona drži do sebe.Stoji na vratima i gleda u mene...

Zaspao sam kao klada.To je uzrok neprospavanih noći unazad.Osjetio sam u snu kako je došla do mene i mazila mi kosu.Zašto je morala ovo da uradi?

Silazim niz stepenice i vidim da leži na kauču i gleda neku emisiju o životinjama.

-Ustao si?-okrenula se i sjela.

-Jesam.

-Imaš li mamurluk?-upita me sa dozom brige.

-Ne.-za divno čudo.

-Hoćeš li prvo da jedeš pa da razgovaramo kao ljudi?

-Kakvo jelo?Ko ti je ovdje mogao donjeti jelo?

-Nije mi Emire niko donjeo jelo,ja sam napravila.Sjedi da jedeš zar ne vidiš koliko si smršao.

-Nisi ni ti ništa bolja.

Sjedamo za stol i ona vadi hranu.Pa ovo je dobro.Ma šta dobro,odlično.

-Jel dobro?-pita me i vidim joj tugu na licu.

-I više nego dobro!-na ovo se nevino nasmije.

-Gdje si naučila da kuhaš?

-Naučila sam sama.Vjerovala sam da će mi u životu trebati.

-Znaš li da napraviš pitu?-na ovo se glasno namsijem.Bože kako ima lijep osmijeh.

-Znam.-kaže samouvjereno.

-Ozbiljno???

-Da Emire.-obožavam moje ime kada izlazi iz njenih usta.-Koja ti je omiljena pita?-nadoveže.

-Koja će biti.Burek naravno.-na ovo složi gadljivu facu.-Čemu ta faca?

-Ne volim burek.

-Ne voliš?

-Ne volim.

Nastavili smo da jedemo u tišini.Kada smo završili prešli smo u dnevni boravak i ona je prva započela.

-Sjećaš li se šta si danas rekao?Mislim bio si pijan i ne znam da li se sjećaš.

-Sjećam se Lamija svega.Volim te i ne sramim se to da kažem.Zaljubio sam se u tebe prvi put kada sam te vidio.-njoj krene suza iz oka.Priđem joj i zagrlim je.Uzvratila je zagrljaj i zagnjurila glavu u moj vrat i zajecala.

-Lamija nemoj molim te plakati.Udaraj me,psuj mi ali molim te nemoj plakati!

-Izvini molim te izvini.

-Heeeeeej redu je.Moje pitanje i dalje važi.Lamija kunem ti se svime da ti nikada ne bih prevario.

-Da li i dalje želiš da budemo zajedno?-odmakne se od mene i pita me.

Priđem joj i poljubim joj prvo jedan pa drugi obraz.Svaku suzu koja je krenula pokupila sam svojim usnama.Na kraju sam je nježno poljubila u usne.

-Naravno da želim ludo jedna.-na ovo se nasmije i zagrli me.

-Jel ovo znači da smo u vezi?

-Da Emire ali ne znam koliko će ovo da izdrži.-u pičku materinu pa šta sad bi.

-Zašto?

-Zato što ja ne želim da imam sex prije braka a ti ne možeš ni jedan dan da izdržiš bez njega.To je i jedan od razloga zašto sam te odbila.Ne želim da me kasnije povrijediš.-s ovim me poštenski sjebala.

-Lamija ne moram ga ni imati. Nisam ga imao 2 mjeseca,izdržaću sve tok ti ne budeš sigurna.-pogledala me sa tolikom nježnjošću da to nikad u životu nisam vidio.

-Zašto pobogu nisi imao sex?

-Pa ti si me odbila,jer si rekla da sam kurvar,što i jesam bio. To ne poričem. Ali više nisam. Sada imam ženu svog života kraj sebe.-nasmije se najljepše na svijetu.-Dođi.-kažem joj i ona se primakne u zagrljaj.

. . .

Zaspali smo na kauču zagrljeni. Ovo želim do kraja svog života. Ništa više. Samo ona. Da li ja to želim jednu ženu do kraja svog života? Da li je ona ta prava? Ta zbog koje ću da se promjenim?

-Hmmm. Gušiš me Emire!-progovara usnulim glasom.

-Štaa???-pustim je kao poparen.

-Kako smo ovdje zaspali?

-Nemam pojma ali ja nikad bolje nisam spavao.-nasmijem se.

-Znaš li ti put kući pošto sam ja jedva došla s navigacijom. Kakva je ovo vukojebina Emire?-kaže preslatko a ja se samo odvalim smijati.

-Znam Lamija.-priđem i poljubim je.