MOJ ZGODNI BOSANAC

13

Lamija

Jedva se budim ujutru. Kao da me krava pregazila. Hvala Bogu pa mi je danas slobodno i ne radim. Legla sam jutros oko 5 i sad je 12 sati. Pa sad kad bi me mati moja vidila. Pa to bi mi poslednje bilo. Vidim poruku od Emine gdje pise da je nazovem. To i uradim.

-Lamija...-javlja se i odmah znam da nešto nije u redu.

-Emina šta je bilo?-ona krene da plače. Nešto se veliko desilo jer ona nikad ne plače.

-Lamija jel možeš molim te da dođeš kod mene?

-Naravno dolazim odmah.

Ustajem odmah i spremam se. Šta se njoj desilo?

. . .

Ulazim u stan i ovo nisam očekivala. Emina sjedi sva podbuhla od plača.

-Emina šta se desilo?-ona me samo zagrli i zaplače.

-Emina reci odmah.

-Povrijedio me mnogo.-odrobijaću ga ko god da je.

-Ko Emina.

-Lamija znaš da mi se duže sviđa Rijad. I krenuli smo da pišemo sve. Zavlačio me 2 mjeseca da bi na kraju reko da mi ne možemo biti zajedno. Kako on ne može da ostane na jednoj ženi i kako bi me prevario.-još više razguli plakati. Nikad je nisam vidila ovakvu. Ima da ga ubijem. Ima da ga bijem pa kosti ću mu polomiti.

-Emina nije vrijedan toga. De idemo da legneš i da ospavaš malo.-na ovo samo klimne glavom.

-Jesi li gladna?

-Nisam i hvala ti puno Lamija.

-Ne lupetaj.

Joooj samo da mi dođe pod šake. Pa mrtav je. Bolje da svoju smrt lažira jer nije svjestan šta ću mu uraditi. Zovem Emira. Zadaviću i njeg.

-Jel to moja beba ustala?

-Nemoj ti meni bebo nego govori gdje je onaj tvoj mamlaz.

-Koji mamlaz?

-Ne pravi se lud. Gdje je Rijad?

-Otkud ja znam gdje je.

-Za pola sata da ste je obojica nacrtali na adresi koju ću ti poslati. Ima da se stvorite ne zanima me kako.-kažem i prekinem.

. . .

Stiže mi poruka od Emira i kažu da su ispred zgrade. Opet provjerim Emina i kada se uvjerim da je sve u redu krenem dole. Njih dvojica stoje. Emir je zabrinut to prepoznajem na njemu a Rijad boli ga dupe. E sad će bel da ga boli.

-Lamija jel sve u redu?-Emir progovara.

-Skloni mi se Emire s puta i ako pokušaš nešto to će ti zadnje biti.-on se samo povuče.

-Je li ti mamlaze,hoćeš da te golim rukama udavim?-obratim se govnetu.

-Što to?-kaže i smije se. Priđem i opalim ga šakom. Sad ćeš se bel smijati.

-Ko je tebi dao za pravo da zavlačiš moju drugaricu. Moju sestru. Ona je gore ne može sebi da dođe zblg koga. Mamlaza koji joj kaže da će je prevariti. Jedva sam je smirila i odvela da zaspi. Jesi li ti svjestan šta ću ti uraditi?-on me gleda i vidi mu se na licu da se kaje.

-Reko sam joj istinu. Ja ne mogu biti s njom. Ja za veze nisam.

-Što si je zavlačio onda? Dva mjeseca si budalu pravio od nje. Nemoj da sam te još jednom vidila blizu nje. Kloni je se.-okrenem se prema Emiru.

-Emire mi idemo gore a ovo govno neka se snalazi kako zna i umije.-on me samo uhvati za ruku i povede gore.

-Ne mogu da vjerujem koji kreten.-Emir prvi progovara.

-Emini se sviđa dugo već vremena. Ona nikad nije bila ovakva. Znam je čitav život. Nikad nije bila ovoliko povrijeđena.

-Dođi.-samo me uhvati za ruku i čvrsto zagrli.

-Hvala.

-Na čemu.-nije mu jasno.

-Na svemu.-kažem i izlazimo i lifta. Uvodim ga u stan i idem pravo kod Emina. Još uvijek čvrsto spava. Vraćam se i sjedam kod Emira a on me premješta u svoje krilo i grli.

-Nisam te ni poljubio danas.-kaže i blago svoje usne otisne od moje.

-Žao mi je što sam bila gruba prema tebi.-ipak sam pretjerala.

-Ej u redu je. Prvo sam mislio da sam ja nošto sjebo.-čujem neku lomljavu i odmah skočim.

Emina stoji i skuplja staklo.

-Emina ostavi to posjećeš se.

-Oborila sam slučajno.-ona je kao povrijeđeno jagnje. Otišla je do prozora i vidim da gleda nešto. Dođem do nje i ona budala gleda u nju. Još nije otišo.

-Šta on radi ovdje?-upita Emina povrijeđeno.

-Ja sam ga zvala i objasnila mu neke stvari. Pošto neće da ode zbaću Emira nek ga vodi. On je u dnevnoj.-ona samo klimne glavom i ode u wc.

-Emire idi molim te vodi ga odavde. Ako mu ja izađem mrtav je. Vidila ga je Lamija i još više je zabolilo.

-Ej u redu je. Idem. Hoćete li biti u redu?-samo klimam glavom i zagrlim ga.

Emir

Ne mogu da vjerujem koji kreten. Sad ću ga ja izudarati. Malo je ono što ga je Lamija udarila. On stoji naslonjen na kola i gleda u pod.

-Ulazi u kola.-naređujem mu.

-Emire...-prekidam ga.

-Reko sam ti da uđeš u kola.-sjeda i ja nas vodim na jednu liticu. Neću ga gurnuti ali ga vodim da se izpuše.

Stižemo i on odmah izlazi i gleda u nebo.

-Pričaj sve.

-Emire ne znam. Sviđa se i ona meni i ne znam. Mogli smo da probamo ali ja nisam siguran. Ne želim da je povrijedim.

-Svjestan si da si je još više povrijedio. Zašto si je zavlačio koji kurac?

-Htjeo sam da probamo i pojavila se Amna i ja nisam mogo...

Amna je njegova bivša koja je samo muzla Rijada i pare mu uzimala. Prava sponzoruša.

-I ti si izabro sponzorušu Amnu pored Emine?

-Ne znam šta mi je bilo.

-Džaba ti je sad sve. Izgubio si blago i izabro si blato pored bisera. Ti ne znaš da cijeniš ništa. Tek ćeš da vidiš kako boli. Kad ne dobiješ poruku od nje. Pozdrav,zagrljaj... Pa ti idi opet Amni nek te muze. Sve dok ne popraviš odnos sa Eminom meni se ne obraćaj. To nisi ti Rijade šta ti je bilo.-on samo šuti i jedna suza je skliznula niz njegov obraz. I treba da plače. Uguram ga u auto i vodim ga kući.

Rijade šta se dešava s tobom.

Vraćam se na posao i zovem Lamiju.

-Molim ljubavi?

-Jel sve u redu?-brinem ipak sama su.

-S nama je sve u redu. Šta si uradio s onim idiotom?

-Objasnio sam mu neke stavari. Sve će biti okej ne brini.

-Nadam se...

-Večeras sam kod tebe. Nedostaješ mi.

-Važi vidimo se.

-Volim te Lamija.

-I ja tebe volim...