MOJ ZGODNI BOSANAC

11

Lamija

-Idem ja-kažem i ustajem.

-Ne ideš ti nigdje.

-Da,idem.-kažem i već sam na vratima.

-A nećeš me poljubiti.-gleda me kao dijete malo.

-Pa kako to da zaboravim ljubavi?-priđem mu i sočno ga poljubim.

-Mmm,hoću joooš!-samo što nije počeo da stenje.

-Ne može moram da idem.

-A deee...

-Ne može Emire. Imam jedno iznenađenje za tebe. Sutra sam treća smjena i budi spreman nekako očisti poslove.

-Mmm šta mi spremaš?-kaže.

-To je iznenađenje.-poljubim ga još jednom i krenem prema bolnici.

Planiram da nas vodim na piknik. Daa kao tinejdžeri ali šta fali. Prijalo bi i meni i njemu malo odmora. Otićemo negdje na livadu zavaliti se na travu i tako provesti dan. To je sve što mi treba. Odmor. Ali odmor nije odmora bez njega. Toliko sam se zaljubila da ne mogu dan da provedem a da ga ne vidim. Pa makar preko kamere. Često se nazovemo i pricamo po 3 sata a vidili smo se predhodno.

Idem putem i razmišljam gdje bi smo mogli otići i koju hranu da uzmem. Hrana je kod mene neizbježna.

Flash back...

Ležim na Emirovim grudima i gledamo film. Pola 3 je ujutru a ja sam pregladna. I to mi se jedu chicken nuggetsi i pomfrit. Da li sad radi dostava?

-Emire?

-Molim ljubavi?-kaže i sva pažnja je usmjerena na mene. Obavezno me poljubi bilo gdje. Ko bi rekao da će od Emira koji je javno nedodirljiv ispasti ovo. On je kao beba. Jedno mi je u 12 upao u stan samo zato što je htio poljubac i zagrljaj. Htio lik da me poljubi i to je to.

-Ljubavi ja sam mnogo gladna.-na ovo je samo nasmijao i stavio ruku na moj stomak. I opet me poljubio naravno.

-Šta moje pile hoće da jede?-ali kada me nazove pile ja se sva istopim.

-Jedu mi se chicken nuggetsi i pomfrit. Emire radi li dostava sad mnogo mi se jede.-skočila sam i sjela mu u krilo.

-Trebalo bi da radi.-nasmije se i poljubi me. Uzima telefon,zove i naručuje.

-Eto ga naručeno.

-Jeeej.-skačem i ljubim ga.

-Da li je moguće da se više obraduješ hrani nego meni?-smrko se.

-Haman sad ljubomoran na hranu?

-Jesam.-kreće da me ljubi i sve staje. Mnogo cjenim to što nikad nista više nije tražio od mene. Dovoljno mu je samo to. Prekida nas zvono na vratima. Emir ustaje i traži novčanik.

-Emire ne ja plaćam jer sam ja htjela da jedem.-otimam se s njim.

-Nećeš nikad ti plaćati pored mene živog.-stojimo i prepiremo se.

-Emire otiće mi hranaaaaaa.-krećem da plačem. PMS me dobro drma. Mnogo plačem kad sam u PMSu. On samo odlazi i plaća dok ja sjedim i plačem. Ulazi sa kesom unutra,spušta je i čučne na koljena ispred mene.

-Lamija ljubavi de nemoj evo hrane.-ba ovo se puknem smijati ko luda kao i on. Malo se smejem malo malo suze krenu,kao da nisam normalna.

Padne mi na pamet ta pjesma...

End of flash back...

. . .

Čujem zvono na vratima i znam da je Emir. Jedini on bukvalno sjedne na zvono dok ja ne otvorim vrata. Odlazim i otvaram vrata a on....
Majko moja mila ,ovo ne postoji.

-Buljiš ljubavi.-prilazi i ljubi me.

-Pa kad imam šta viditi.-što jest jest.

-Ti nisi spremna.-nisam se stigla ni obuci ni ništa. Došao je dva sata ranije.

-Krenula sam da se spremam. Odo ja a ti se raskomoti.

-Eto i mene s tobom.-znam ja pile šta bi ti sve ali nemaaa...

-Emire sjedi tu. Imam iznenađenje.-priđem,poljubim ga i zaputim se u sobu. Obukla sam kratki šorc jer je napolju pakleno i kratku crop-top majcu na tanke bretele. Znam da ce da poludi kad me vidi ali to mi je i cilj. Ljubomoran je do bola ali se kontroliše. Zna da ne podnosim ljubomoru. Od šminke sam samo stavila maskaru i sjaj. Neće moći da me poljubi i to mi još više ide u prihod. Izlazim iz sobe a on se raspruzio ko zgažena žaba na putu. Gleda nešto na tv-u i ne primjećuje me. Nit čuje. Priđem i iz sve snage ga opalim po guzici. Mene je zabolilo. On skoči i drži se za guzicu.

-Lamija jebem mu jesil normalna.-jauče a ja crko od smijeha.

-Još se nisi spremila?-šta je njemu?

-Pa spremna sam.

-Nećeš valjda u tom ići?-hihihih.

-Naravno pile.-nasmijem se.

-Ti ćeš mene u grob otjerati. Guz mu trni ne mogu da pipnem. Ti si doktorica  a ovako se izivljavaš nad svojim pacijentima. Sramota. Sad ima da mi pregledaš guz. Koliko si me jako pukla možda mi je i krv krenula.-on se jada a ja crko od smijeha.

-Dođi da vidimo guzu.-ne izdržim i odvalim se smijati.

-Dođi dođi. Joooj znaš kako ću ti vratiti za ovo.-dođe lik i skide pantole i naguzi se.Svučem boksericu s guza kad ono... Modrica druže. Ne znam da li da se smijem al mi je smiješno.

-Šta je bilo?-pita sav zabrinut. Jadnik.

-Ček da ti slikam pa da vidiš.-slikam mu guzicu i pokažem.

-Lamija pa kako ću sjediti sad. Vidi modrice. Pomisliće ko da sam peder pa me jebali.-još više se odvalim smijati. I onda shavatim šta je reko pa se uozbiljim.

-A ko to ima da gleda tvoju guzicu? Ha.-već mi je sve prisjelo.

-Niko ljubavi samo ti.-nasmije se i krene da me poljubi a ja se izmaknem.

-Bolje bi ti bilo da je tako.-krene opet i ja se izmaknem.

-Lamija koji ti je kurac?-kaže ljuto. Navikavam se na njegov riječnik.

-Ne mogu se ljubiti imam sjaj sve će se razmazati.

-Ma boli me briga.-uhvati me jako i poljubi kako samo on zna. Ne odustaje. Nastrce da moje usne i jezik kao da su poslastica neka. Poljubac prekidam ja i on se mršti.

-Moramo da krenemo.-poljubim ga još jednom i krenemo.

-----------------------------------------------------------

Taj dan nam je bilo predivno. Ali šta nas večeras čeka... E to je već misterija.