MOJ ZGODNI BOSANAC

5

Lamija

Izlazim iz Emirove sobe i ne mogu da vjerujem.Lik je lijep i u bolnici.Zar je morao biti ovako lijep?

U hodnik ujuriše neka starija žena,možda je godina kao i moja mama i djevojka kraj nje.Djevojka nije da je zgodna nego bih lezbejka zbog nje postala.Staju ispred mene i zaustavljaju me.

-Doktorka,izvinite molim vas,dali znate kako je Damin Hodžić?-pita djevojka.Ona je vjerovato njegova sestra a žena majka.Vidi se na koga je povukao ljepotu.

-U redu je.Ja sam Lamija Musić i on,kao i njegovi drugovi su moji pacijenti.On se zadnji probudio i moglo je dosta gore da bude.Imali su previše alkohola u krvi.Rekao mi je razlog pijančenja,usput,čestitam vam na trudnoći,neka je živo i zdravo.-kažem to kroz osmijeh i djevojka se nasmije.

-Hvala Lamija.Ja sam Alma.

-Drago mi je Alma.

-Ja sam njegova majka Edita.A dušo reci mi,kako su mi ostala djeca?

-Drago mi je Edita.Mislite na Rijada i Sakiba?

-Da.-očigledno joj mnogo znače čim ih zove svojom djecom.

-Oni su dobro.Probudili su se obojica prije Emira.Nagovorite ih vi da malo pauziraju sa alkoholom.Ja sada idem moja smjena je gotova.Oni će ujutru biti otpušteni iz bolnice.

-Hvala Lamija puno.-kaže Alma.

-Molim te,to mi je posao.-kažem i krenem po svoje stvari.

Mislim da ono Emirovo flertovanje nije bilo slučajno.Čak mi je i broj tražio.Neće moći tako jarane.Potrudi se malo.

. . .

Budim se ujutru i radim prvu smjenu.Najgoru.Pogledam u telefon i vidim poruku od medicinske sestre Aide.Piše da je Emir tražio moj broj telefona.To me iskreno nasmije.Neka nek još pokušava.

Spremam se i odlazim u bolnicu.Na ulazu se pozdravljam sa portirom i sa svojom karticom prolazim.

-Dobro jutro doktorka.-pozdravlja me Aida.

-Dobro jutro.-kažem veselo.

-Opet vas je tražio gospodin Emir i pitao gdje ste.-na to se nasmijem.

-Je li budan?

-Da.Malo prije me je ispitivao gdje ste i kada vam počinje smjena.

-U redu,hvala ti.Idem do njega.

Krenem prema kancelariji da ostavim stvari.Raspremim se,obučem mantil,stavim stetoskom oko vrata i idem kod gospodina koji očigledno ne odustaje.Idem hodniko u ulazim prvo kod Rijada.Ipak su svo trojica moji pacijenti.On je spavao.Nisam ga budila samo sam provjerila nalazekoji su urađeni.Prolazim u 2 sobu kod Sakiba.On takođe spava,sve je uredno.Očiglednoda Emiru neštone da mira pa ne može da spava.Idem hodnikom i smijem se ko luda neka.Otvaram vrata a gospodin sjedi na krevetu sa telefonom u ruci.Čim me je vidjeo,ostavlja telefon i punu  pažnju posveti meni.

-Zašto ne spavaš?

-Vidiš Lamija,nešto mi nije dalo mira i nisam mogao oka sklopiti.

-Šta li je pitam se?-smijem se i dalje.Ja sam za hodže.

-Ti.-kaže ko iz topa.

-Šta ja?

-Ti mi ne daš mira.-gledam ga iznenađeno.

-Zašto ja?-govorim dok pregledam nalaze.

-Zato što nećeš da mi daš broj.-na ovo se još više nasmijem.

-Treba zaslužiti.U 10 će vas otpustiti iz bolnice.-krenem da izađem ali me stisak na nadlaktici zaustavi.Kada je prije ustao sa kreveta?

Emir

Ova žena mene jebe u zdrav mozak.Jel treba da je molim za broj.Neće tako ići.Nije se pojavila ta koju sam ja molio niti ću ikog moliti.Ustanem iz kreveta tj. skočim jer je pošla da izađe i zustavim je.Toliko joj se približim da nam se dah miješa.Centimetar nas dijele od usana.Toliko to želim.Nagnem se još i više i ona zadrhti.Znači da joj nije svejedno.Pa što nas muči onda?

-Gdje si pošla?-izgoovorim to i ona pokuša da se odalji i da ode ali moj jak stisak na njenoj ruci joj to nedozvoljava.

-Emire vrati se u krevt i ne izvodi majmuna.

-Ja majmun?-ovo vrijeđa moj ego.

-Jeste majmun si.Šta hoćeš ti uopšte.Samo mi ime znaš.Kakav broj,kakve gluposti.

Posle ovoga ne čekam više ni sekundu nego se nagnem i poljubim je iz sve snage.Ako već sve odbija ovaj poljubav neće.Ima da ga pamticijeli svoj život.Ljubimo se tako i ona svaki poljubac uzvraća.Kada bh vidjeošta nam jezici rade,to bi otprilike bio tango ples.Ima da bude moja pa makar na silu.Držaću je zatočenu u kući 20 dana i više dok ne pristane da bude sa mnom.Ja se ne upuštam u veze i nemam djevojeke,aliona me tako mami.Utječe kao droga na mene.Naglo se odvajamo jer nam je ponestalo vazduha.Dišemo kao da smo maraton pretrčali.

-Zašto si me poljubio?

-Zašto si uzvratila?

-Prva sam pitala i daćeš mi odgovor.-duri se kao dijete neko.

-Zato što sam htjeo i zato što me vučeš za živce.Zašto me non stop odbijaš?

-Zato što znam Emire ko si i ne želim da budem povrijeđena i prevarena.Halooo.Ti spadaš u najvećeg ženskaroša u Bosni i Hercegovini i očekuješ da želim nešto.Ne mogu Emire.Idi!Svaka druga djevojka bi te htjela.Imaš ih da biraš.U meni nema ništa što te privlači u to sam sigurna.Ti si taj koji od djevojaka traži samo sex a ja ta djevojka nisam.-ovo je bolilo.Sve je bilo jebena istina ali me bolilo.Ne bi trebalo.Nije prvi put da čujem ovako nešto i zašto me to izgovoreno iz njenih usta boli.

-Hoćeš li mi dati šansu?Popraviću se za tebe i nikada te ne bih prevario.

-Ne Emire.-kaže i u trenutku moje nepažnje istrgne ruku i ode.

Otišla je...

Sam sebe pitam jedno pitanje a to je:Zašto me boli?   Znam je samo par dana a za 3 sata mi se uvukla pod kožu.Nikada nisam žalio zbog svojih postupaka a sada žalim.Žali zato što sam to što jesam i zato što sam u njenim očima propalica koja može samo da pije i da se kurva.

Stojim na vratim sigurno10 minuta i razmišljam kada na njih ulazi Sakib.

-Emire šta ti je?

-Ništa.-odgovorim drsko i izletim iz sobe.Ispred stoji i Rijad.

-Idemo.-govorim i nakon nekoliko minuta se nalazimo u autu i vraćamo kući.

-Gukni.-kaže Rijad.

-Šta da guknem?

-Šta se desilo pa si u tom stanju.-poznaju me očigledno jako dobro.

-Nije mi se ništa desilo  prekinite.-negiram sve.

-Emire desilo se nešto govori.Bruda poznajem te toliko godina,znam svaku tvoju promjenu raspoloženja na faci.Reci šta se desilo.-Rijad i ja se znamo od djetinjstva,išli smo zajedno u osnovnu.Sakiba sam upoznao na faksu.-Da nije bilo šta sa Lamijom?Doktorkom Lamijom.-nadovezuje i pogađa u moju novu slabu tačku.Kako je moguće da imam  emocije.

-Bilo je.-samo to odgovorim i ušutim.

-Pa pričaj.

-Šta da pričam.Poljubio sam je i pitao da budemo zajedno a ona me nonšalantno odbila i rekla kako ne želi da ima išta sa mnom jer ne želi da pati.Po njenim riječima ja ću nju da prevarim i nikada neće biti srećna.-neko kao nožem da me probo kroz srce.Neće biti srećna...

Njih dvojica me više ništa nisu zapitkivali jer su vidjeli koliko sam sjeban.Kako se ona sad osjeća?Neka bude srećna pa makar i daleko od mene.