Osamnaest mlađa

6.

- Ne brini mama, dobro sam. – rekla je zatvarajući vrata svoje sobe. Čule su se jednom nedeljno i bolelo ju je to, što su udaljene toliko daleko.

- Samo brinem. Da li je dobar prema tebi? – njena majka je pitala.

- Da, predivan je. Kako je tata? – ušla je u kuhinju i ugledala Andreu. Čudno, obično je spavao u ovo doba. – Dobro jutro. – rekla je i prišla aparatu za kafu.

- I dalje je ljut, ali se oporavlja. Dobro jutro? Andrea je tu? – njena majka je pitala.

- Da, tu je. Mama, molim te pričaj sa njim. – otvorila je frižider i ugledala sok od narandže. Sipala ga je u dve čaše i jednu dala Andrei.

- Hoću.

- Mama, moram da idem. – uzela je kroasan koji se nalazio na stolu. – Volim te. – rekla je i zagrizla ga.

- Volim i ja tebe. Čujemo se. – čula je tužni glas svoje majke trenutak pre nego što se veza prekinula. Izdahnula je i sela na stolicu.

- Dobro jutro i tebi. – tek sad je progovorio. – Kako su?

- Dobro, i dalje su ljuti. – rekla je i otpila malo soka. – Ne spavaš? – pitala ga je.

- Ne, skoro sam došao. Idem za par minuta.

- Kako je bilo?

- Mirno, za divno čudo. Pitaju za tebe.

- Volela bih da ih vidim.

- Svrati danas nakon faksa.

- To je dobra ideja. – rekla je i posvetila se kroasanu. – Koliko znaju?

- Isto koliko i ostali. - nije želeo da je brine zbog priča o njegovoj navodnoj ženidbi. Znao je koliko ju je to pogađalo. - Raspoložena si? – primetio je da je danas nekako bila drugačija, srećnija.

- Prija mi povratak kući. – pogledala je na sat. – Mm, moram da idem, zakasniću.

- Toni će da te odveze. – klimnula je glavom i ustala.

- Naspavaj se. – zapretila mu je prstom i poljubila ga na blic. – Vidimo se kasnije.

- Dobro jutro Toni. – rekla je vozaču koji ju je čekao isred zgrade.

- Dobro jutro Boni. Fakultet?

- Tako je. – nasmešila mu se i udobno smestila na sedište.

Prošlost

Zamišljeno je gledala u Andrea koji je odustno gledao grad. Ispio je braonkastu tečnost koja se nalazila u njegovoj čaši i pogledao je.

- Odlutala si. – primetio je da je Boni bila često u svojim mislima.

- Nisi strašan kao što ljudi pričaju.

- O mila, nisi ti ništa videla. To što sam dobar prema tebi, ne znači da sam dobar prema ostalima.

- Zašto si dobar prema meni? – bila je uporna da sazna. Često ju je mučilo to pitanje.

- Tako mi je došlo. – nervirala ju je njegova hladnoća kada je ova tema u pitanju. Želela je odgovore, a on nije želeo da joj da iste.

- Zašto klubovi? – pitala ga je odjednom. Htela je da promeni temu.

- Našao sam priliku i iskoristio je. – rekao je i dopunio čašu. Zatim je uzeo flašu belog vina i dopunio i njenu odavno praznu čašu.

- Ne umori te sav taj posao? – pitala je i otpila na eks tečnost iz čaše.

- Umoran sam, previše. – uhvatio se za koren nosa i počeo da ga masira. – Zato i jurim ovoliko. – prošlo je tri meseca od kako su u braku. – Planiram da prodam većinu klubova, neke ću da zatvorim. Ostaće mi samo ovo što imamo u Londonu.

- Nema više putovanja? – pitala je.

- Ne, biće teško dok sve sredim, ali nakon što sredim, ostaviću par klubova u Londonu i živeću lakše. Nadam se.

Celu noć su pričali o životu. O stvarima koje su im se dešavale. Koje su se njemu dešavale. Bila je fascinirana njegovom pojavom, stavom, lepotom.

Bili su ovo dani kada je počela da shvata kako je zapravo on jedna dobra duša. Nije bio ni blizu onom čoveku, kakvim ga je svet video.

Onim danima kada ne radi, voleo je da čita knjige i da gleda naučnu fantastiku, kao i kriminalističke serije. Voleo je duge noćne šetnje. Noćna kupanja.

I ako je njegov posao bio uglavnom noću, često je bežao i zajedno sa njom uživao u dugim noćnim šetnjama.

Sviđalo mu se to kakav je kad je sa njom. Osećao se drugačije.

Sadašnjost

Nakon predavanja uputila se ka parku u kom je često odlazila. Prijao joj je mir koji je na trenutke osećala. Lagani povetarac je milovao njeno lice, dok su se sunčevi zraci probijali, čineći ovaj dan toplijim.

Otpila je gutalj kafe koja se nalazila u njenoj ruci i polako koračala stazom. Smirivalo ju je ovo. Volela je da šeta ovde, sama.

- Bonii!!! – čula je ženski glas kako je doziva i okrenula se. Ugledala je Davida i Lelu kako idu ka njoj. Lela joj je mahala.

Nabacila je lažni osmeh i krenula ka njima. Nije želela da bude sa njima. Videla je i na Davidovom licu da mu je neprijatno.

- Zašto si sama? – bilo je prvo što ju je Lela pitala.

- Volim da uživam u tišini. Prijaju mi šetnje ovde. – rekla je.

- Mi svakog dana šetamo ovde. Prelepo je. – Lela je počela.

- Drago mi je zbog vas. – nasmejala se veštački. – To je preslatko.

- Da. David obožava da me vodi na neka romantična mesta. – Lela je otrovno rekla.

- David je takav. – otrovno je dodala. – Velika romantična duša.

- Da... – rekla je. David je sve vreme ćutao.

- Izvinite me, moram da idem.

- Zašto nam se ne pridružiš? – Lela je pitala.

- Moram da svratim do kluba. Andrea mi je rekao da treba da mu pokupim neku dokumentaciju.

- Više ne radiš tamo?

- Ne, od kad smo Andrea i ja počeli da živimo zajedno, ne radim tamo.

- Živite zajedno? – bila je u šoku. – A njegova žena?

- Žena? – Boni je pitala zbunjeno. Koliko zna?

- Da, žena. Čula sam da se oženio pre šest meseci. – David je podigao jednu obrvu i prvo pogledao u Boni, koja je sa dozom straha gledala u Lelu, ali se brzo pribrala.

- Kriva sam. – nesigurno se nasmejala. – Nas dvoje smo pre šest meseci saznali da smo rođaci, ja sam iz privatnih razloga morala da se preselim kod njega. Uveravam te da nije oženjen.

- Čudno, čula sam drugačije. – David je sa nevericom gledao u Boni. Sumnjao je.

Dok se Boni nadala, da će njih dvoje ostaviti po strani priču o Andreinoj navodnoj ženidbi, David je krenuo da sumnja. Već mu je u početku sve bilo nekako nerealno, a Lelina priča i Bonin strah u očima, samo mu je dokazivao da postoji nešto. Trebao je samo da sazna šta je to.

Voleo je Boni. Nije bio svestan toga sve dok nije otišla. Morao je da je preboli. Mislio je da se nikada neće vratiti. U Leli je video samo utehu. Ali, može li mu ta uteha pomoći i da sazna istinu?

Na putu do kuće Boni je pokušala da nazove Andreu, ali se on nije javljao. Mora da priča sa njim što pre.

Kada je stigla kući, njega nije bilo. Strah je ponovo našao put do nje, a suze su same krenule da klize niz njeno lice. Nadala se da niko neće saznati. Ali znala je Davida odlično. Znala je, da je potrebna mala doza sumnje da on krene u istraživanje. Ako se sazna, poremetiće sve. Više ništa neće biti isto.