Osamnaest mlađa

15.

Šetala je nervozno po sobi, dok je čekala da dođu. Nakon razgovora sa Andreom, odlučila je da im kaže sve. Bila je uplašena. Nadala se da će sve proći kako treba.

Čula je zvono na vratima. Još jednom je uhvatila potreban vazduh i krenula ka vratima. To je to, trenutak istine.

- Vanesa, ja ću. Slobodna si za danas. Možeš da ideš kući. – rekla je kada je ugledala Vanesu kako ide ka vratima.

- U redu gosođice. – klimnula je glavom i otišla da sakupi svoje stvari.

Kada je otvorila vrata, ugledala je zabrinuta lica svojih prijatelja. Svi su bili tu. Pa čak i David. I Lela. Dok je Lela bila ovde samo da se sladi i uživa u dobroj predstavi, Davida je ipak zanimala samo istina. Bar je Boni mislila da je tako.

- Šta se dešava? – Niki je prišla i zagrlila je.

- Želim da pričam sa vama. Bitno je.

- O čemu? – Daniel je pitao.

- Hajde prvo da sednemo.

Desetak minuta kasnije, Boni je konačno skupila snage i krenula da priča.

- Nadam se da ovo što ću da vam kažem, neće promeniti naš odnos i vaše mišljenje o meni.

- Zašto bismo promenili mišljenje o tebi? – Nikol je pitala.

- Neki jesu. – pogledala je u Davida. – Ispričaću vam jednu priču, i molim vas da me saslušate do kraja i da me ne prekidate dok ne završim.

- U redu. – Danijel je rekao. – Kreni već jednom.

- Andrea nije moj rođak. – rekla je. – Andrea je moj suprug.

- Šta?! – Niki je povikala, dok se Lela cinično nasmejala.

- Doći ću i do toga, sačekaj. Znate da sam radila u njegovom klubu, tata je imao operaciju, previše novca je trebalo za njegovo lečenje, a novac koji smo mama i ja zarađivale nije bio dovoljan. Onda je mama dobila otkaz. Andrea me je video u klubu i pitao šta se dešava. Ispričala sam mu i ponudio mi je ugovor. – uzela je ugovor i dala ga Niki. – Ugovor važi godinu dana. Godinu dana sa njim i moji roditelji će biti obezbeđeni. U tom trenutku mi se to činilo ispravnim. Tata bi prohodao, mama bi imala stalan posao i konačno ne bi bili gladni. – stala je i pogledala ih. Daniel je čitao ugovor, dok su svi gledali u nju.

- I tako je sve počelo. U početku je to bio brak na papiru, ali je kasnije postalo stvarno. Zavolela sam ga. Naš brak je dobio svoju pravu formu. Počeli smo da živimo našu priču. – opet je zastala.

- Tu dolaziš ti. – pokazala je ka Leli. – Počela si da njuškaš i saznala si. Rekla Davidu. – okrenula se ka njemu. – Ti si nas video, zar ne? Onog dana kada sam pronašla poruku. Sigurna sam da si je ti ostavio. Nisi hteo da me slušaš, sam si doneo zaključak. Onda si video sliku. – uzela je ugovor koji joj je David pružio.

- Nisi želeo da slušaš i sam si doneo zaključak. Ne znam šta da mislim o tome. Žao mi je što sam vas lagala, ali nisam znala kako da vam kažem sve ovo. Ne kajem se. Kada bih morala da ponovim to, sigurno da bih uradila isto. Roditelji su mi na prvom mestu. Ne tražim od vas da me podržite, ali isto tako ne bih ni volela da me osuđujete.

Deset minuta kasnije svi su i dalje ćutali.

- Ja... – Boni je krenula, ali ju je Daniel prekinuo.

- Voliš ga? – pitao je.

- Da.

- Misliš da neće da te zajebe i napravi od tebe nešto što nisi?

- Da, mislim. – ustao je i stao isred nje. Ustala je i ona.

- Meni je to dovoljno. – privukao je u zagrljaj. – Ali ako te povredi, budi sigurna da ću da ga slomim.

- Hvala ti. – zagrlila ga je.

Danijel je oduvek bio takav. Malo je govorio, ali kada bi rekao nešto, to nešto bi bilo jako pametno. Nikada se nije mešao u tuđe odnose. Nije ga interesovalo to što im je Boni prećutala. Bilo mu je krivo, svima njima je, ali ako je to uradila, uradila je to sa razlogom. Podržavao ju je u svemu. Sve njih. Ali ih je isto tako i štitio. Kada bi čuo da je neko od njih povređen, prvi bi skočio da ih brani.

Onda je ustala Nikol.

- Znaš, imala sam osećaj da kriješ nešto od nas. I nisam ti sto posto verovala, kada si nam rekla da ti je Andrea stric. – uhvatila ju je za ruke. – Krivo mi je, ali te ne osuđujem. Mislim i ja bih pristala na sve, da mi se ponudi onakav macan. – obe su se nasmejale i zagrlile.

- Šta? I tek tako ćete da pređete preko toga? – Lela je pitala.

- Da. – Niki je rekla. – Mogu da budem ljuta na nju do kraja života, ali uvek ću je podržavati. Ti to nikad nećeš da razumeš. Zaslepljena si time da nju pokažeš kao lošu osobu, a zapravo si ti ovde loša osoba.

- Ali... – Lela je počela.

- Ali ništa. – Niki ju je prekinula. – Udala se, pa šta? Nije ni prva, a ni poslednja. Kao što je Daniel rekao, imala je razloga za to.

- Vi ste ludi. – krenula je da izađe i stala kod vrata. – Davide? – pogledala ga je.

- Ja ne mogu da ti oprostim. Žao mi je. – rekao je i krenuo za Lelom.

Boni je izdahnula i bacila se na fotelju.

- Hvala vam i volim vas. – rekla je i još jednom pogledala u vrata.

- Volimo i mi tebe. – Nikol je prva rekla. – A sad da čujemo. Kakav je Andrea kao suprug?

- Predivan. – nasmejala se i krenula da im priča.

Tek tada je shvatila da se uzalud brinula. Oni će uvek biti tu za nju. Uvek će je podržavati. Razumela je Davida, vervatno bi i ona reagovala na isti način, kada bi saznala nešto ovako. Nadala se i da će on razumeti nju. Ali nije. Izabrao je drugu.

Te noći je zaspala sama. Andrea je bio na poslu i prvi put od kada su u pravom braku, ona je zaspala bez njega.