Osamnaest mlađa

9.

- Ko je Mimi? - pitala ga je ponovo kada je sela na fotelju ispred stola.

- Odakle ti ključ? - hladno je rekao. Mračna senka je prošla preko njegovih očiju.

- Slučajno sam ga pronašla. Htela sam da te iznenadim, sredim, šta znam. Ostala sam ja iznenađenja. Zato te poslednji put pitam, ko je Mimi?

- Neko o kome ne pričam. - hladno je rekao.

- Ne pričaš o tome? - bes ju je uzimao. Nemaš prava da se ljutiš. Vi ste u braku samo na papiru. - pomislila je.

- U redu. - ustala je spremna da izađe. Donela je odluku, otići će.

Gledao ju je kako se lomi. I on se lomio. Da li je vreme?

- Mimi je moja sestra. - rekao je. Stala je na te reči i okrenula se. - Ili je bar bila. Umrla je. - rekao je to sa tako puno bola.

- Šta se desilo? - pitala ga je.

- Ubio sam je. - ukočila se na te reči. Nikada za njega ne bi rekla da je ubica.

- Kako? - tek sada se pomerila i krenula ka njemu. - Zašto?

- Vraćali smo se sa neke žurke, ja sam pio. Naravno, tu smo se svađali ko će da vozi i na kraju sam ja pobedio. Kamo sreće da nisam. U jednom trenutku, kamion je naleteo i udario nas. Poginula je na licu mesta. Ubio sam je. Trebalo je da je poslušam, trebalo je da to budem ja. - ustala je i prišla mu, a zatim ga zagrlila.

- Nisi ti kriv. - tiho je rekla.

- Kriv sam. Da nisam bio tvrdoglav, ona bi sad bila živa. - stegao ju je još jače. - Bila je možda dve godine starija nego ti sad. Život je tek bio pred njom. Znaš, bila je prava mala sestrica. Davež, dosada, ali voleo sam je najviše. Bila je prava mala mezimica. Danas je mogla da ima porodicu. Decu.

Nikad ga nije videla ovakvog. Nikad nije ni mogla da zamili gromadu kao što je on da ovako pati. Dugo je sedela u njegovom krilu. Ni sama nije znala koliko su tako sedeli. Njene ruke su bile obavijene oko njegovog vrata. Glava mu se nalazila na njenim malim grudima, dok ju je čvrsto držao oko struka. Ćutali su. Ona je tiho jecala, dok je on nesvesno, desnom rukom mazio njena leđa.

- Kada sam te video prvi put, podsetila si me na nju. - progovorio je napokon. - Dugo sam te posmatrao, karakterom si bila ista ona. Likom takođe. Raspitao sam se i saznao da si u problemima. Želeo sam da ti pomognem. U tebi sam video način za iskupljenje.

- Zato si mi predložio brak? - rekla je promuklim, uplakanim glasom.

- Da. U trenutku mi je to delovalo kao ispravno rešenje.

- Oženio si me jer ličim na tvoju sestru. Postoji bezbroj razloga zbog kojih je to loše. - da nema neke fetiše, pomislila je.

- Oženio sam te, jer sam želeo da ti pomognem. - rekao je. - Ne kajem se zbog toga. Ne kajem se ni zbog jednog dana provedenog sa tobom u braku. - nastavio je. - Vas dve ste toliko slične, a toliko različite. Zavoleo sam te. Ne znam kad, ne znam kako, ali zavoleo sam te. - bilo mu je potrebno da joj kaže ovo. Želeo je da joj kaže ovo.

- I ja sam tebe zavolela. - rekla je i poljubila ga. Ništa joj više nije bilo bitno.

- Gde ćeš? – pitao ju je kada je desetak minuta kasnije krenula da ustane iz njegovih krila.

- Idem da popijem čašu vode. – klimnulo je glavom. – Da li želiš da ti donesem nešto?

- Ne, poći ću sa tobom. – ustao je za njom. - Mogli bismo da odemo nekud na večeru, ako želiš.

- Naravno, zašto da ne. Otići ću onda da se spremim.

- Budi spremna u sedam. – ostavio je nežni poljubac na njeno čelo i krenuo put njegove sobe.

Voli me? – tek sada su joj njegove reči došle do glave. Rekla mu je da i ona voli njega. Sranje. Ni sama nije znala zašto je to rekla. Da li ga je stvarno volela? Da. Mnogo.

Nakon brzinskog tuširanja, krenula je da se spremi. Obukla je crnu usku haljinu, koja je bila malo iznad kolena i koja je imala mali dekolte. Nikada nije volela vulgarno da se oblači. Smatrala je da to dobrim devojkama ne pristaje. Koga zavarava. Odavno ona nije bila dobra devojka.

Kosu je uvila u blage lokne. Diskretna šminka, ali opet sa stilom. Stavila je ogrlicu koju joj je poklonio na dan venčanja.

Mala srebrna ogrlica sa majušnim dijamantom. Bila je prelepa.

Voleo je njeno skromno oblačenje. Dobro je znao da nije od onih devojaka koje će se oblačiti kurvinski. Gledao ju je kako korača ka njemu, a lice joj je krasio prelepi osmeh. Delovalo mu je da je nesvesna svoje lepote. Bože koliko je samo lepa.

Rekao joj je da je voli. Mislio je tako. Ne zna u kom trenutku je to shvatio, ali zavoleo ju je. To je shvatio nakon što ju je ostavio na par dana. Želeo je sve sa njom. Dom. Porodicu. Želeo je da ostari sa njom. Kao da već nije dovoljno stariji od nje.

Za njega je postojao milion i jedan razlog, zbog kog je njihov brak pogrešan, ali kada bi je pogledao, sve bi to palo u vodu.

- Prelepa si. – rekao joj je i ostavio poljubac na njen obraz. Želeo je da je ljubi. Mnogo. Stalno.

- Hvala. – prijale su mu njegove reči. Njegovi postupci.

Uopšte joj nije delovao kao gruba osoba, kako su ga predstavljali. A kako je vreme prolazilo i sama je videla da je on dobar prema njoj. Nikada nije podigao glas na nju. Nikada joj nije rekao ništa što bi je uvredio. Nikada joj nije prigovorio na to što se udala za njega zbog para. Poštovala je to kod njega. Mnogo.

Nakon prijatne večere u njegovom omiljenom restoranu, on je morao na posao.

- Da li mogu večeras sa tobom? – pitala ga je kada su se našli ispred restorana.

- Naravno. – nasmejao se. – Ali uveravam te da će ti biti dosadno.

- Ne brini za to. – nasmejala se i uhvatila ga pod ruku. Spustio je nezan poljubac na njeno čelo i krenuli su ka autu koji ih je čekao.