Osamnaest mlađa

8.

Dani su se polako nizali i za tren oka prošlo je mesec dana od kako je Lela ubacila crv sumnje o odnosu između Andree i Boni.

Dok su njih dvoje uživali u njihovom braku, Lela je tražila dokaze. Neprimetno je posmatrala šta se dešava oko Boni i čekala pravi trenutak.

Nakon onog dana David i Lela nisu više bili zajedno. David je jednostavno odbacio priču koju mu je njegova bivša devojka servirala. I ako je sve što je saznao, imalo logike, nije želeo da poveruje u to. Svim silama se trudio da se približi Boni, ali delovala mu je sve hladnije.

- Ovde je prelepo! – Niki je ciknula kada su se našle na terasi stana. – Vidi pogled.

- Zaljubljena sam u ovaj pogled. – Boni je rekla.

- To objašnjava zašto po ceo dan visiš ovde. – Daniel je dodao.

Nakon fakulteta, svi su se upitli u njen i Andrein stan.

- Sigurna si da se Andrea neće ljutiti? – David je pitao.

- Sigurna sam.

Ovo mu je bila idelana prilika da pronjuška. Dok su ostali bili opsednuti pogledom, upitao je Boni gde se nalazi kupatilo i tako je njegovo istraživanje počelo.

Kada je video da ne postoji nijedan dokaz da su njih dvoje u braku, odustao je. Sada je bio siguran da je Lela sve izmislila.

Ali i bez obzira na to, ruka mu je poletela ka radnoj sobi. Međutim, bilo je zaključano. Izdahnuo je i vratio se.

- Belo vino? – pitala ga je kada ga je ugledala.

- Od kad ti piješ? – pitao je dok mu je ona pružala čašu.

- Popijem ponekad. – nije morao da zna, da ona i Andrea svakog dana popiju bar jednu čašu vina.

- Kad se Andrea vraća? – Nikol je pitala.

- Za par dana. – nasmejala se. Ovo je prvi put od kako su u braku da je otišao u drugu državu bez nje. Malo joj je nedostajao.

- Postoji priča. – Nikol je počela.

- Kakva priča? – Boni je pitala i krenula da popije vino.

- Čula sam da se oženio. – Boni se zagrcnula na ove reči. David ju je samo pogledao. – Jesi li dobro? – Nikol je skočila.

- Da, jesam. – nasmejala se i ostavila čašu. – Čula sam je i ja. Pre mesec dana kada smo se vratili.

- Iii? – Niki je počela.

- I ništa. Vidite da nema žene, tu smo samo on i ja. – ovo odmiče kontroli, pomislila je.

- Sigurna si?

- Da, pobogu, svakog dana smo zajedno. Uostalom, da je to istina, ona bi živela sa nama.

- Tu si u pravu. – Daniel se nadovezao. – Batalite više to. Rekao sam vam da nema toga. Užuvajte u ovom danu.

I tek tako, prestali su da pričaju o njemu. Osetila je olakšanje. Hiljadu puta se u sebi se zahvalila Danielu. Davidu nije promaklo kako je reaglovala na sve.

- Boni, šta smeraš... – prošlo mu je kroz glavu.

Dan je brzo prošao. Nakon večere, uputili su se ka svojim kućama i Boni je ostala sama. Napunila je kadu toplom vodom, ubacila mirišljavu so, sto mirišljavih stvari i ušla unutra. To ju je tako opuštalo.

Nije joj mnogo vremena trebalo da se privikne na ovakav život. Oduvek je na neki način zavidela ljudima koji su živeli raskošnim životom. Možda jeste zvučala kao sponzoruša, ali njoj je bilo bitno da Andrea ne misli to o njoj. No, ipak, i dalje je želela da krije brak.

Nisu joj promakli Davidovi pokušaji, romantične šetnje, slatke reči, ali želela je da ostane verna svom suprugu. Imala je sve. Nije želela da izgubi sve to.

Konačno je sebi priznala da je krenula da se zaljubljuje. Malo po malo, zaljubila se u svog supruga. Nije to bilo ono klasično zaljubljivanje koje će proći za mesec dana, osećala je u sebi da počinje da ga voli. Volela je sebe kad je sa njim. Volela je njegov šarm, humor. Njegove postupke. Prijao joj je. Nije želela da ga izubi.

Zato je odlučila da ga iznenadi. Pronašla je ključ njegove radne sobe i poželela da ga iznenadi. Ali ona je ostala iznenađenja. Gledala je u njihovu sliku sa venčanja. Jedinu koju su imali. Onda joj je pogled odleteo na sliku koja je ležala pored laptopa.

Devojka slična njoj, nalazila se u njegovom zagrljaju. Smejala se. Oboje su se smejali.

Ko je ona? – pomislila je. – Zašto mi nikada nije pričao o njoj?

Suza je kliznula niz njen obraz. Okrenula je sliku i ugledala rukom napisan tekst. – „Mimi, volim te, zauvek. Tvoj Andrea"

Da li je ona njegova ljubav? Da li su sada zajedno? Milion pitanja su joj se motala po glavi, ali nijedan odgovor nije imala. Bila je slomljena.

Tu noć je provela plačući. Prvi put je pomislila da je sve uzalud i po prvi put je poželela da ode. Nije mogla da pita. Plašila se da sazna. Zato je čekala.

Čekala je snagu koja joj je bila potrebna, a koje nije bilo ni na vidiku. Plakala je celu noć.

Andrea je užurbanim koracima hodao ka njihovom stanu. Želeo je da je iznenadi. Završio je ranije sa poslom i želeo je da se vrati.

U jednoj ruci je držao malenu kesicu sa poklonom koji je kupio samo za nju, dok je u drugoj vukao kofer.

- Stigao sam! – povikao je kada je kročio u stan. Ali odgovora nije bilo.

Nije je pronašao ni na terasi. To ga je čudilo. Obožavala je da vreme provodi tamo. Provirio je u kuhinju, ali je ni tamo nije bilo.

Pronašao ju je u njenoj sobi. Dok je on mislio da ona spava, ona je tiho plakala, neželeći da se suoči sa njim.

Nakon tuširanja, uputio se ka radnoj sobi. Vrata su bila otključana. Na trenutak se zbunio, ali mu je prošlo kroz glavu da je zaboravio da ih zaključa.

Jedan duži trenutak je gledao u sliku sa njihovog venčanja, ali mu je pogled pao na sliku koja je bila pored laptopa. Videla je. Znao je to. Nije bila na istom mestu na kome ju je ostavio.

- Ko je Mimi? – čuo je njen glas i pogledao ka vratima. Polako je ušla unutra i zatvorila vrata. Biće ovo dug razgovor.