Osamnaest mlađa

19.

- Nema potrebe. Sa društvom sam sad. – gledao je u poruku i izdahnuo.

Pred očima mu se ponovo pojavio Bonin poljubac sa Davidom. Verovatno je sada sa njim.

Od samog početka je imao neki loš osećaj kada je taj mali u pitanju. Nije ga voleo. Nešto u njemu je izuzetno nerviralo Andreu. Znao je da su imali prošlost, ali mu je Boni već na početku rekla da je to davno završena priča.

Ali njegov pogled nije tako delovao. Primetio je kako gleda Boni. Obezbeđenje ga je često viđao u njihovoj blizini. Znao je da tu ima još nečega.

Problem je što on nije verovao da bi Boni uradila ovako nešto.

Sedeo je na grobu svoje male sekice i samo ćutao.

- Šta da radim malena? – progovorio je posle nekog vremena. – Često te to pitam, i patim jer nisi pored mene da mi odgovoriš. Na neki način sam sve ovo uradio zbog tebe. Video sam je kao iskupljenje. Čini mi se da je kraj ovog puta. Čini mi se da će uskoro sve biti gotovo.

Sedela je sa Danielom u kafiću, u blizini stana i čekala da ostatak društva dođe.

- Sigurno si dobro? – Daniel ju je pitao.

- Da, hvala ti što si bio tu.

- Uvek, mala. – uhvatio ju je za ruku i stegao.

- Šta se desilo? – Niki je poletela ka njihovom stolu. – Zašto je Boni plakala? – pogledala je u Daniela.

- Posvađala sam se sa Davidom.

- Zašto? – Nikol je pitala i sela.

- Rekao mi je da sam sponzoruša. – jenostavno je rekla.

- Šta je rekao? Ubiću ga. – Niki ga je od onog dana prezirala. Nikako nije mogla da ga razume.

- Doći ću i do tog dela... – rekla je i krenula da priča.

- ... Onda je došao Daniel i kada sam krenula nazvao me je sponzorušom. Onda sam ja u afektu rekla da on ne zna šta je porodica i otišla.

- O mila. – Niki je rekla i zagrlila je.

David je bio dete razvedenih roditelja. Otac ga nije fermao ni dva posta, a majka je celog života pokušavala da mu pruži, koliko toliko, dobar život. Ali to nikada nije bilo dovoljno. Dok je ona poslom, pokušavala da skrene misli, sa muža bitange, usput zarađivala da svom sinu pruži sve... David je krenuo u nekom drugom smeru, delovalo mu je često kao da je sam. Voleo je majku, zna da i ona voli njega, ali njihov odnos je vremenom postao hladan. Još uvek je.

Kada je kasnije te večeri stigla kući, Andree nije bilo. Na brzinu se istuširala, večerala i izašla na terasu. Činilo joj se da je večnost provela tamo.

Onda ga je ugledala. Nemo je stajao, navaljen, na vratima terase i posmatrao je.

- Došao si. – ustala je i krenula ka njemu.

- Pre par minuta. – divio se njenoj lepoti. Vagao je.

Nije znao šta da radi. Kako da se postavi.

Pomazio ju je po obrazu i prošaputao „Prelepa si.". Zatim se udaljio od nje i još jednom je pogledao.

- Umoran sam. Idem da spavam. – ostavio je nežan poljubac na njeno čelo i otišao ka sobi.

Začuđeno je gledala u Andreu kako odlazi. „Šta se dešava?" – prošlo joj je kroz glavu.

Narednih dana je osetila da se distancirao. Slabo je pričao sa njom. Više nisu provodili vreme zajedno. Odlučila je da popriča sa njim.

Ustala je, spremna da ode u njegovu radnu sobu, kada se on pojavio na vratima dnevne sobe i pogledao je.

- Taman sam krenula kod tebe.

Pogledao ju je i pružio papir ka njoj. – Potpiši ovo. – rekao je hladno.

- Šta je to?

Uzela je papir iz njegovih ruku i pre nego što je on odgovorio, pročitala velikim slovima „Zahtev za razvod braka". – Andrea? – pogledala ga je zubnjeno.

Izdahnuo je i pogledao je direktno u oči. – Razmišljao sam, mnogo. Želim da se razvedemo.

- Ali... – pogled joj je ponovo poleteo ka papiru koji se nalazio u njenim rukama. Na njemu je već bio njegov potpis. – Zašto? – ponovo je pogledala u njega.

- Zaslužuješ da živiš. Treba da budeš srećna. Smatram da ja ne mogu da ti pružim to. Treba da uživaš sa nekim tvojih godina.

- Mislim da ja odlučujem o tome.

- Odlučila si ti odavno to. Sad razumem zašto ste i tražila da se razvedemo. Nadam se da ćete ti i David da budete srećni.

- David?

- Video sam vas pre neki dan.

- Ou. Da si ostao do kraja, video bi da smo se posvađali zbog toga.

- Ljubili ste se.

- Ti... – nervozno je krenula da šeta po sobi. – Za nekog ko ima toliko godina, nekad si stvarno naivan. Nije me briga za njega. Ne vidim ga. Do pre neki dan nije ni pričao sa nama. Onda se pojavio sa nekom glupom pričom i samo me poljubio. Da si ostao do kraja, video bi da sam ga odgurnula i da smo se posvađali. Da nije bilo Daniela, mislim da bih... – zastala je.

- Zašto? Šta se desilo?

- Nazvao me je sponzorušom. Pobesnela sam. Imala sam želju da ga ubijem. Da Daniel nije naleteo u tom trenutku, mislim da bih mu zalepila takvu šamarčinu, da ne bi mogao da jede nedelju dana.

- Ja.. Moram da idem.

- Gde ćeš?

- Moram da rešim nešto.

- Ali.. – krenula je za njim. – Andrea, pričamo nešto.

- Nastavićemo sutra.

- Stvarno?! – bila je besna. – Pre 2 minuta si me terao da se razvedemo! Šta ti se dešava?

- Moram da obavim nešto.

Boni je još neko vreme zbunjeno gledala u zatvorena vrata ispred sebe. Samo tako je otišao i ostavio je samu. Gde je otišao uopšte? Onda joj je sinulo. Ne bi to u radio? Naravno da ne bi.