Zidine

Slijedećeg jutra sam obavila sve što je bilo u programu. Za njega znam da još spava, ali neću ga još buditi. Jučer je imao naporan dan i treba nadoknaditi izgubljenu energiju. Ja sam za to vrijeme otišla u blagovaonicu.

Nakon što sam se najela, otišla sam provjeriti kako je. Kada sam ušla u sobu, sjedio je na namještenom krevetu i čitao knjigu.

„Jučer se nisam predstavio. Ja sam William Wood.", rekao je.
„ Rekli su mi da ćeš mi odgovoriti na sva moja pitanja. Zasad imam samo jedno. Čemu služe te zidine?"

Nijemo sam gledala u njega. Nakon toliko razmišljanja o tome što se nalazi iza zidina
nisam uopće ni pomislila na to zašto su zidovi uopće tamo.

„ Ne znam. Nikad se nisam zapitala zašto su tamo."
„ Zar se kod zidina nalazi nešto opasno ili ste vi u nekakvoj opasnosti ili ste na nekakvom tajnom zadatku ili ...", nije prestajao sam pitanjima na koje nisam znala odgovore. A ja mrzim pitanja na koja ne znam odgovore.

„ A zašto te to tako jako zanima? Mislila sam da si već sve vidio tamo vani. I zašto misliš da smo u opasnosti? Tu se nikada ništa uzbudljivog ne događa, a kamoli opasnog. Na tajnom zadatku?! Misliš da smo svi neki tajni agenti?", pomalo sam ljutito to izrekla, ali vidjelo se da ga moj ljutiti ton glasa već pomalo živcira.

„ Mislim, koliko tu već živite? I ti meni kažeš da se nikad nitko nije zapitao za što služe ove zidine?", rekao je to pomalo ljutito.

„ Nisam ja kriva što sve taje od nas. A i samo sam ja razmišljala o životu preko zidina. I svi misle da sam čudna zbog toga. Imam samo dvije prijateljice, ali čak ni one ne razmišljaju o tome.", već sam lagano bila na rubu suza. Ne mogu vjerovati da me taj klipan rasplakao.

Dobro je bilo jedino to što je Miss McEvens došla po Williama. Tako sam barem imala vremena da se smirim.

Ali čudan je on. Zna nešto što ja ne znam. Tajnu vanjskog svijeta.

—————————————

Hvala svima na čitanju ovog nastavka i oprostite na greškama!
Ako vam se sviđa početak moje priče, kliknite na „vote"!

I puno bi mi značilo ako bi me pratili. :)