Bijatlonka (Završena)

DEVETO POGLAVLJE

Boris...

Po povratku iz Sjenice nisam imao vremena da spavam. Samo sam se istuširao, presvukao i otišao na sastanak. Posao koji će obezbediti dovoljno novca da bezbrižno prezimimo je sklopljen. Posle sastanka imam drugi, ali ne sa poslovnim partnerima nego sa papirologijom. Ne volim taj deo posla, ali pošto sam zauzeo Đorđevo mesto, a ima onih koji bi rado da gurnu klin u točak, osim majci, ne verujem nikome pa sve što nisu finansijski obračuni rešavam sam.

Udubljen u projekat koji čeka na realizaciju, zevam. Ipak neću moći da se koncentriše ovako ne naspavan, pa rešim da posao ponesem kući. Pre nego što krenem pozovem Jelenu, našeg arhitektu i pred nju iznesem informaciju da ćemo graditi biatlon centar. Traži mi detalje, koje ja naravno ne znam, jer dok je Martać govorio o površini koju će zahvatati centar, ja sam se udubio u gledanje Katarininog dupeta i razmišljanje o predhodnoj noći.

Nikako mi u tom momentu nije išlo u glavu kako bih se pošteno izradio da je nisam odveo u krevet. Onako obična, ni po čemu posebna. Da sam je sreo na ulici, u masi ljudi, nikada se za njom ne bih okrenuo. Čuj okrenuo, ne bih je ni video. Toliko obična, a posle provedene noći, toliko posebna. Nikada mi se nije desilo da dve noći uzastopno imam takav seks. Kakva je kao osoba, ne znam. 

"Borise, tebi govorim", Jelenin povišen ton me prene.

"Jelena, izvini. Nisam se naspavao, ne funkcionišem kako treba. Mislim da bi najbolje bilo da odemo na lokaciju i da popričaš sa vlasnicima šta i kako žele. Za to vreme, pogledaj šta je to što se nalazi od zgrada u tim centrima." Eto razloga da opet odem i da je vidim.

"Dobro, kada bi išli? Ja sam popunila raspored do srede. Posle toga nisam još ništa zakazala." Gleda u svoj rokovnik. Sviđa mi se ova devojka. Organizovana je i sva usresređena na posao.

"Dobro, spakuj tople stvari, u sredu posle posla idemo i vraćamo se tek u nedelju." Govorim joj dok kupim potrebne stvari za rad kod kuće.

"Bićemo zajedno četiri dana? Mislim dole, u Sjenici." Zbunjena je.

"Da. Ima još poslova koje ćemo tamo raditi, pa da se ne vozikamo tamo-vamo, odemo i sve što treba završimo." Izgovaram i jedva se suzdržavam da ne zevnem. Jelenu ni ne vidim, sve mi je mutno od ne spavanja. 

Odem kod majke u kuću, jer se ona nalazi malte ne uz firmu. Ne bih u ovom stanju da vozim na drugi kraj grada. Kako uđem u svoju sobu, teškom mukom skinem pantalone i košulju i kao pikado se zabodem u krevet.

"Sine, prespavao si ceo dan", čujem majčin glas dok polako otvaram oči. Pogledam na sat i ne verujem. Nikada misam spavao više od četiri, pet sati, a sada sam sastavio više od osam. Mala me je umorila. Osmeh mi se razvuče preko lica. Nije da sam do sada apstinirao. Imao sam mnogo ludih noći, ali nekako mi je "legla" i jedva čekam da se tamo vratim. Sada je kasno da zovem hotel. Imam odličan izgovor da je pozovem. Treba Jeleni da rezervišem smeštaj, ali to ću sutra. Sada idem da pojedem nešto, jer mi se stomak oglašava. Uđem u dnevnu sobu, majka skine naočare, jer je pred njom hrpa papira, pogleda me i pita: "Hoćemo li da večeramo?" 

"Ako imaš brdo hrane, gladan sam kao vuk", kažem kroz osmeh. A majka ko majka, odmah krene da vadi sve ono što ja volim, pretpostavim da je celo popodne provela u kuhinji, kada je videla da sam tu.

Uz večeru joj ispričam koliko je uspešan moj put bio. Da sam pronašao parcele za Adrenalin park i hotel, da se odmah pored pravi Biatlon centar, gde smo dobili ponudu da gradimo potrebne objekte i da od proleća moramo zaposliti još radnika jer otvaramo dva gradilišta u Sjenici i renoviramo hotel. Ispričam joj i za posao koji do proleća treba da završimo. Samo se nasmeši.

"Znala sam da ćeš biti predan poslu. Hvala ti što si pristao da se vratiš i nastaviš posao. Nego reci ti majci ima li nešto novo?" Podignem pogled sa svog omiljenog slatkiše i pogledam je.

"Zar ti nisam sve ispričao?" Zbunim se, ona je uvek pažljiv slušalac.

"Jesi, sve o poslu. Imaš li ti dete život van posla? Dok si bio preko, nisam znala a ni pitala imaš li nekoga. Bilo mi je samo bitno da si zdrav i srećan. Večeras se vidi neka promena na tebi. Da li se pojavila neka mlada dama koja je za to zaslužna?" Poznaje me kao svoj džep, ali ne mogu majci pričati kako sam naleteo na malu biatlonku i kako smo se seksali dva dana.

"Ma, ne, srećan sam zbog posla." Ni ne razmišljam da joj pomenem Katarinu, ne još. Bar dok ne vidim da li između nas struji samo hemija ili možemo da funkcionišemo i van kreveta.

"Dobro, ako ti tako kažeš", ustane od stola i počne da rasprema. Za to vreme nam skuvam kafu i onda se svako zadubi u svoje papire.

***

Sledeći dan, čim dođem na posao pozovem hotel. Rezervišem sobu za Jelenu, a onda zamolim da me spoje sa Martaćem. Njemu javim da dolazim, da ću povesti arhitektu iz firme i pitam za Katarinin broj telefona, pod izgovorom da treba Jeleni da proveri neke detalje pre nego što pođemo. 

Posle razgovora, gledam papir na kom sam zapisao njen broj i razmišljam šta da joj kažem kada je pozovem. Do sada smo razmenili nekoliko rečenica. Ukucam broj i stisnem slušalicu, šta bude biće.

Javi se posle nekoliko sekundi. Kao pubertetlija ostanem bez glasa i usput se pitam što sam je uopšte zvao. Onda vidim Jelenu na vratima pa se setim: "Zdravo Katarina, Boris je. Kako si?"

"Odlično, upravo idem na sastanak sa gradonačelnikom, ti?" Veselo odgovara.

"Hteo sam da ti javim da ću sutra posle posla sa našim arhitektom doći. Treba li nešto da ti ponesem?"

"Ne treba, Sava je sve doneo, uostalom navučena sam na AliExpress i sve mi stiže na adresu." Zasmeje se, a meni se podigne želudac na pomen njegovog imena.

"Dobro, vidimo se sutra." Završim razgovor, pa pokažem Jeleni da sedne. 

Priča ona o zgradama koje se obično nalaze u okviru biatlon centra, iznosi predračune, kako o novcu, tako i o broju radnika koje ćemo morati da zaposlimo. A ja razmišljam o jebenom Savi. Izgleda da je za dan uspeo da je obrlati. Daj Bože da je uopšte zateknem tamo sutra kada odem. 

"Odlično Jelena, vidim da si se potrudila da se pripremiš. Sutra ćeš upoznati Katarinu pa sa njom vidi šta od svega toga ona želi. Za novac ne brini, to će majka rešiti." Žurim da je što pre ispratim, da ostanem sam.

Kada izađe, otvorim na računaru pregledač i ispišem Katarinino ime i prezime. Prvo što mi izađe je vest koju su objavili kada su je udali. Nigde podatka o braku. Samo vesti o usponu njene karijere. Iako je živela u Austriji htela je da nasrupa za Srbiju. Razumem da je teško dobiti mesto u austrijskom timu u bilo kom sportu. Onda okrenem na njene slike. Zagledam se i ne primetim da Boban uđe u kancelariju.

"O rođak, čujem da se seliš na jug." One tanke usne koje se jedva primećuju razvuče u kiseo osmeh.

"Nisam ni lasta ni roda niti bilo koja ptica selica da se selim na jug, već, rođeni moj, širim tržište." Preklopim računar da ne vidi šta gledam. "A odakle tebi te informacije, ne sećam se da sam ti rekao?"

"Tražio sam da Jelena ide sa mnom na teren, da pogleda onu kuću što treba srušiti i izračuna koliko kvadrata može da ima zgrada da bih izneo ponudu vlasnicima, pa mi ona rekla da idete zajedno. Hoćemo li to mi imati svadbu u porodici?" Namrštim se i pogledam ga oštro.

"O čemu ti pričaš?" Kroz zube kažem. Nervira me ceo život, Đorđe mu je sve tolerisao, pa i dugačak jezik. Ja neću. Čekam grešku na poslu, ne mogu ga otpustiti zbog tračarenja.

"Pa Jelena i ti. Šta se čudiš, polomi se devojka oko tebe." Trenutno izgledam kao tužan smajli. Šta njemu neće pasti na pamet.

"Bolje radi svoj posao, znaš da će u firmi ostati samo onaj ko dobro radi. A što se tiče moje svadbe, poslaću ti pozivnicu." Neka misli šta hoće, ionako me nikada ničije mišljenje nije interesovalo, pa što bi i njegovo. Zadovoljan, zatvori vrata i ode. 

Vratim računar u rad i nastavim da gledam njene slike. Ona u sportskom kombinezonu, zalepljenom uz kožu mi krv pošalje na kontra stranu od mozga. Ponovo preklopim računar, popijem malo vode i bacim se na posao. Ovo gledanje i razmišljanje mi ne idu u prilog. Ipak ona ima Savu, a ja sam bio samo trenutna zanimacija. Iskoristila me kao što sam ja koristio devojke, bar svaku do sada, pa i nju. 

Tehnički gledano, našli smo se jedno drugom. Neka tako i ostane.