Bijatlonka (Završena)

ŠESNAESTO POGLAVLJE

Boris...
„Da!” Njen glas dopire do mene, a ja je ne vidim. Ne vidim ništa jer je neko pustio branu i iz mojih očiju ne teku suze, teku potoci suza.
„Da, Borise, udaću se za tebe.” Odlično, sad sam počeo i da haluciniram.
„Borise, da zovem hitnu, jesi li dobro?” Čujem paniku u njenom glasu i to me malo trgne.
Govor nekako uspem da vratim. „Dobro sam ne brini.” Još uvek je ne vidim, sve mi je mutno. Onda osetim njene usne na svojima i odmah mi je bolje. Suze polako staju, kako ona produbljuje poljubac, tako se ja vraćam u normalu.
Čim profunkcionišem i ruke obavijem oko nje, mozak mi se razbistri. Ona prekine poljubac i u sledećem momentu mi zalepi takvu šamarčinu da sam momentalno funkcionalan.
„Šta bi se sa tobom desilo da sam ti rekla ne i otišla iz tvog života?” Opet mi fiksira oči.
„Umro bih.” Mirno kažem.
Naravno, popravi sa druge strane. Mislim da pored toga što mi oba obraza bride, imam i njene prste na njima.
„Hajde lepo do kupatila, umij se hladnom vodom, pa da jedemo, gladna sam.” Kao po komandi krećem put kupatila. Kada se dobro ispljuskam hladnom vodom, bude mi bolje. Tek tada do mog mozga stigne informacija šta se u stvari izdešavalo. Izletim iz kupatila kao da me je izbacio katapult. Zateknem je kako postavlja sto.
„Reci mi da ne haluciniram, da nisam sve izmislio u svojoj glavi.”Molećivo joj se obratim.
Ne kaže ništa, samo podigne ruku na kojoj blista prelep prsten od belog zlata optočen nekim kamenjem. Zatim mi pokaže srednji prst i već dovoljno zbunjenog zbuni još više.„Dva puta sam ti rekla, što nisi slušao.” Usne razvlači u osmeh i cikne kada je podignem i zavrtim.
Sve ovo mi je nestvarno. Nisam svestan šta se izdešavalo. Ali ako išta znam to je da je ona tu i da nije otišla. Nosi moj prsten, znači ostaje. I moja je.
„Izvini ako sam te uplašio, nije mi to bila namera.” Brzo je poljubim, a zatim spustim nežno, kao da je pahuljica. „Hajde da jedemo, onda idemo.”
„Gde ćemo, Anka nas je zvala na ručak, a sad je devet sati?” Pita začuđeno.
„Idemo na Tić polje.”
„Gde je to i što tamo idemo?”
„To je na nekoliko kilometra odavde i tu se nalazi staza za nordijsko skijanje. Danas ću trčati za tobom.”
„Ludog li čoveka, umesto da gleda utakmicu i pije pivo, sad kad ima ženu, on će da za njom trči, ccc.” Osmeh joj ne može biti veći dok ovo izgovara. A ja ne mogu biti srećniji sada kada znam da je moja i da ću uložiti svu energiju da je vidim na podijumu sledećih olimpijskih igara.

Doručkujemo, presvučemo se za trening i krenemo. Sunčano je i hladno. Nije mnogo vlažno, pa će biti lako trčati jer se neće mnogo sneg lepiti za skije.
Kada stignemo na odredište gužve nema. Tek po neki rekreativac. Krene ispred mene laganim tempom. Uživam da je gledam kako trenira. Fokusirana je i trudi se da se vrati u formu. Pregledao sam raspored takmičenja. Već za mesec dana kreću prva. Pokljuka u Sloveniji je početkom januara. Ostala se nadovezuju i do kraja marta traju.
Na internetu sam saznao da joj je gađanje jača strana, tako da treba da se fokusira na trčanje što više. Treba da pričamo, da vidimo za trenera i sve ostalo, ali trenutno o tome ne mogu da razmišljam jer pojačava tempo i bukvalno trčim za njom, dok mi je pogled fokusiran na njenu zgodnu zadnjicu.
Posle pretrčanih deset kilometara, osećam se kao da me je pregazio brzi voz, dok ona lagano prilazi autu i počinje da spakiva opremu.
„Ima li kod tebe u firmi još onih satova?” Pita sva ozbiljna.
„Ima što? Nije valjda da ne radi?” Zadaviću Bobana, platio sam ih debelo, samo mi fali da su neko jeftino smeće.
„Radi, radi, nego uzmi sebi jedan, zadihao si se i ko zna koliki ti je sada puls.” Nasmeje se.
Kada ću se ja opustiti i prestati da budem u grču? Njen humor je jedinstven.
„Znaš ti način i da mi ga digneš i da mi ga spustiš, šta će mi sat?” Zasmeje se, vidno raspoložena. Priđe mi i tako žestoko me poljubi, da osetimo oboje erekciju koja raste.
„U pravu si, sad kad sam ga digla, moraću i da ga spustim.”
Uskočim u Kiju, kažem joj da veže oba pojasa i da ne brine. Načepim gas. Put do vikendice znam napamet. Dok se ona snašla, već sam počeo da kočim ida stajem.
„Stigli.”Okrenem se prema njoj, vidim da je cepa adrenalin i znam kakav će sada vatromet da bude.
Odveže se i trčeći ide prema vikendici. Nespretno otključam vrata,  jer je ona između i svojim poljupcima me ometa.
Odeća počinje da leti i nemam strpljenja da je nosim u sobu, već produžim ka garnituri. Dan je počeo stresno, ali sve ostalo obećava da će se završiti veoma zanimljivo.

***
Budi me uporno zvono telefona. Kada ga se dokopam vidim da je dva sata i da moja majka zove.
Javim se. „Da li je sve u redu?”Pita.
„Jeste, što pitaš?”
„Čekamo vas na ručku.”
„Znam, doći ćemo oko četiri.”
„Mogli ste i malo ranije.”
„Imamo obaveza, ako završimo, doći ćemo.”
Pozdravim se sa njom i gledam Katarinu kako se isteže.
„Kakvih to obaveza imamo?” Pita kroz zevanje.
„Nikakvih, ali ovaj put stvarno treba da pričamo. Tamo kad odemo, svi će hteti sve da znaju. Mislim da nije lepo da im kažemo kako je sve počelo i da smo praktično dva stranca koja su se puno puta ispričala na naš način.” Nasmejem se i spustim svoje usne na njene.
Tek u kolima se dogovorimo šta ćemo im reći, zato što su opet naša tela pričala, a usta imala pametnija posla.

Ručak prođe bolje nego što sam se nadao. Ispostavi se da se naša dva ujaka dobro poznaju. Sarađuju već godinama i veoma se poštuju.
Majka i ujna se prema njoj ponašaju kao da je sva od najfinijeg porcelana. Meni se obraćaju sa "konju“ ukoliko se našalim na njen račun. Ali tako je od uvek, jer imam dve sestre od ujaka i uvek sam bio onaj kome tako milo tepaju.
Kada u jednom momentu majka zapazi prsten na njenoj ruci drekne, da svi odskočimo.
„Stvarno te više neću zvati konju, of danas si mula. Verio si devojku i sve vreme ćutiš.” Naravno da me mlatne krpom, pre nego što istu baci i skoči da Katarinu obasipa čestitkama, poklonima i naravno poljupcima.
Ujak me tiho pita:„Šta se desilo?”
Nasmejem se i kažem:„Danas kad nisam umro, živeću dvesta godina.”
Sve mu ispričam, dok su one Katarini pokazivale porodične albume.
„Bićete vi srećni, iskijali ste svoje na vreme.” Rasturi mi kosu kao i obično, zavali se u fotelju, zapali cigaretu i svoju sreću zbog omiljenog sestrića, proživljava na svoj način.