Bijatlonka (Završena)

OSAMNAESTO POGLAVLJE

Boris...

Nisam hteo sinoć da joj prećutim za pakt Bobana i Save, ali jesam to da Sava muva Jelenu. Ne zato što bi se ona potresla, daleko od toga. Već želim da Jelena radi na centru zato što ima dobre zamisli. Ne treba nam ta tenzija. Sa Jelenom ću ja razgovarati.
Jutros dok ona još spava, uspem da se čujem sa članovima mog reli tima. Bez mnogo razmišljanja prihvate novi izazov. Jedino gde ostanu bez reči je momenat kada im saopštim da je biatlonka moja buduća žena. Nije im ništa jasno jer pre desetak dana kad smo se videli nisam imao ni kres šemu, a o devojci nije bilo ni reči.
„Ima li mogućnosti da nam nađeš smeštaj?”Pita Pavle, dok Petar klima glavom u znak slaganja.
„Naravno, čeka vas smeštaj u jedinom hotelu, ako stignete pre nas samo recite da ste deo Katarininog biatlon tima i smestiće vas.” Kažem jer znam da će krenuti za manje od pola sata. „I da, ni slučajno ne pratite navigaciju, kažem vam iz iskustva.” Na ovo se nasmeju, pozdravimo se sa:„Vidimo se brate.” Kažemo svi u glas.
Posle razgovora sa njima pozovem Martaća. Javim mu za Petra i Pavla i da mi dolazimo danas.
„Raščistila se gužva, pa vi polako.” Ne mora ništa da mi više kaže, jasno mi je da su Katarinini roditelji otišlu, kao i Sava.
Čujem škripu dasaka i to mi je znak da kuvam kafu.
Najlepši prizor ugledam na stepenicama, naslonim se na zid i upijam je pogledom. Ona razbarušene kose u mojoj majici. Sanjiva i prelepa. Isključim kafu i u dva koraka stignem do nje. Postao sam zavisan od nje.
Ljubim je dok je vraćam u krevet. U pauzi između poljubaca mi kaže: „Znaš da ćemo morati da malo usporimo aktivnosti kada se vratimo?” Svestan sam da će morati da bude bez seksa pred takmičenje, pa klimnem glavom dok nastavljam da je ljubim.„Znam i zato koristim svaki momenat kada je to bezbedno.”
Spajam naša tela najnežnije moguće i uživam u svakom njenom uzdahu. Ona je stvorena za obožavanje.
***
Krenemo nazad mnogo kasnije nego što smo planirali. Posle doručka smo svratili do ujaka i neko vreme proveli sa njima. Katarina je u njihovom okruženju opuštena kao da ih čitav život zna, a moja Ljiljana uopšte nije naporna kao što sam očekivao.
„Deco, imam jedan poklon za vas.”Ljiljana izvadi fasciklu i pruži nam. Predlog ugovora.„Ako se slažete potpišite i srećno.”
Otvorim ugovor i zaledim se misleći da je prdbračni jer glasi na Katarinu i mene. Stisnem zube i pokušam da ga čitam sam, ali Katarina pažljivo čita uporedo sa mnom.
Međutim opustim se kada počnu da se redaju stavke oko izgradnje centra, gde je predlog da moja firma gradi centar a troškovi su svedeni na minimum. Samo plate radnika i njihov smeštaj i ishrana, zatim sav materijal za centar vezan za drvo i kamen je poklon od ujaka, jedino se plaća usluga prevoza.
Zadnja stavka me razoruža. Spajanje zemljišta i izgradnja centra u kom je i moj adrenalin park i hotel.
Pogledam je, a ona samo klimne glavom. Prebacim pogled na Katarinu, a njoj oči pune suza.
„Nemojte, pa imam ja novac za sve ovo.”
Moja majka je uzme za ruke, onako kao što je i mene uvek držala kada je želela da mi ulije samopouzdanje.„Sve znam, ali mi smo sada porodica.A porodica vodi računa o svim članovima. Meni je Boris sve, a sada kada je tebe našao, ponosna sam na njega. Sve što želim je da budete srećni, da ispunite svoj san i znajte, uvek sam uz vas.” Katarina je zagrli i rasplače se. Znam da to nije zbog novca, jer može sve da nas kupi, već zbog osećaja da osim svog ujaka i mene sada ima i mog ujaka i ujnu, moju majku i da više nikada neće biti usamljena i nezaštićena.
Kada se smirimo svi, posle ovih emotivnih scena, polao krenemo nazad.Sneg pojačava svakim kilometrom. A ja vozim kao da mi auto radi na jednom klipu, kao početnik, deset kilometara na sat manje od ograničenja, iako moja Kia Sorento može da se nosi i sa snegom i sa brzinom. Po prvi put u životu uživam u ovakvoj vožnji jer od kada je ona uz mene, veći adrenalin me pere kada pogledam u nju nego u skalu koja mi pokazuje da mi je brzina preko sto pedeset, a obrtaji preko pet.
Kada stignemo uveliko je mrak. Vidim na parkingu Bobanov auto, ali i veoma poznat brendiran auto.
„Spremna da upoznaš tamnu stranu moje porodice i svoj biatlon tim?” Nežno prstima pređem preko njenog obraza. Ona se stidljivo nasmeši, kao da dane ne provodimo u krevetu. Međutim ono što kaže me obori sa nogu i zasmeje:„Znaš da dobro nišanim i da mogu tamnu stranu da eliminišem?!”Namigne mi i oboje se zasmejemo.
Primetim da se uz nju smejem stalno, da mi stari nadimak više ne odgovara i srećan sam zbog toga.
Uđemo u hotel. Ona se zaleti ujaku u zagrljaj, a njegovo vedro lice mi govori da je zadovoljan mojom pojavom u njenom životu. Kada je pusti, privuče mene u zagrljaj, potapše me po leđima. U tom momentu odjekne zvuk muzike i uopšte ne moram da razmišljam jer dobro znam ko je za to zaslužan.
Ona se smeška na pojavu mojih drugara. Pavle krupan crn, Petar nizak tanak plav. Kao Stanlio i Olio. Odjednom poznati muzičari, koji su nas pratili na svaku trku, počinju da sviraju pesmu koju voli moj suvozač. Setim se da se jutros nije javljao na telefon i da njega nisam obavestio o planu.
„Počeli ste bez mene slavlje?” Javlja se Mili iza mojih leđa upoznavajući se sa Katarinom koja se bori sa cvećem kojim su je tri moja ludaka zatrpala.
„Neke trke u životu se voze bez suvozača, ali neka si ti nama došao.”Grli ga Pavle.
Kada se stiša ludnica u foajeu hotela, pođemo ka sali. Ono što nas je sačekalo u holu, nije ništa prema onome što što vidim u sali. Sve zaluđenika relijem u državi je tu. Samo mi nije jasno gde su posakrivali automobile jer ni jedan na parkingu video nisam.
„Nadam se da još uvek imaš čekrk, ove budale su pozabadale automobile ispod hotela u livadu. Teško da će iko izaći normalno.” Kroz smeh mi govori Petar, pokušavajući da nadjača muziku.
Katarinu svi opsedaju i kako joj neko nešto kaže njen osmeh je sve širi i širi. Znam da ispaljuju dosetke na moj račun, ali me to ne brine. Bez obzira koliko smo ljuti protivnici bili na stazi, van nje smo se uvek družili i zabavljali.
„Sve sam ih pozvao i obavestio da snajka dobro barata oružjem, tako da ne brini.” Tačno sam znao da je ovo Pavlova ideja, ali neka. Nema potrebe da krijem svoju sreću, a prisustvo ovih ljudi sada i ovde mi znači.
„Rođače, čestitam, ali zar ti jutros nisam rekao šta sam čuo od Save?” Bobanova lažna čestitka baš tako i zvuči. Zabole njega da li je neka žena dobra za mene ili ne, već ga svrbi to što nije imao mogućnost da muva Katarinu, ne zbog nje, već zbog novca koji uz nju ide. Sve mi se više gadi.
„Hvala rođeni, ali bar ti znaš da ja volim izazove. Ovaj put sam rešio da vidim da li ću uspeti od nje da napravim domaćicu, to još nisam probao.” Potapšem ga po ramenu i odem da slavim.
Nikada mi nije bilo lepše, nikada nisam bio ovako ispunjen i srećan. Neću nikome dozvoliti da mi soli pamat, a po najmanje njemu i njemu sličnima.
Pogledom je pronađem, ona se opušteno provodi. Dobijem jak poriv da je poljubim i zagrlim. To i uradim, prvi put u javnosti, prvi put pred publikom. Zvižduci probijaju jačinu muzike, a meni kroz glavu prolaze sve naše scene i jedva čekam da se ovaj cirkus završi i da ponovo nas dvoje ostanemo sami. Još noćas, jer od sutra moram da kontrolišem svoje potrebe i da se usresredim na njen povratak sportu.