Bijatlonka (Završena)

ОSMO POGLAVLJE

Katarina..

Budim se naspavana i sveža. Pokušam da ustanem, ali mi mišići zatežu kao posle najintezivnijeg treninga. A kako i ne bi. Ovoliko seksa koliko sam imala za zadnja dva dana nisam imala od momenta kada sam postala seksualno aktivna. Prvo nisam imala vremena zbog rasporeda treninga i česte izolacije zbog bitnih nastupa, a onda su me udali i do preksinoć skoro da sam i zaboravila da seks postoji. A da postoji ovako dobar i skladan to sam tek otkrila. 

O čaroliji koju Boris izvede svaki put i iznova zapali svaki nerv u mom telu sam mogla samo da pročitam u ponekom erotskom romanu. Mislila sam da je to plod piščeve bujne mašte i da u stvarnosti ne postoji, sve dok njega nisam srela. Već mi nedostaje, iako smo se rastali pre svega nekoliko sati. Ali po njegovim rečima videćemo se uskoro iako jedno o drugom znamo vrlo malo, jer u našem slučaju govore tela a usta mudro ćute. Tako je i bolje, ja ne želim muža, ne želim ni nekoga iz okruženja da zadovolji moje potrebe jer bi vrlo brzo izašla na glas lake ženske, a to mi ne treba u momentu kada se ponovo vraćam u treningu i kada treba da zasučem rukave da bi moj biatlon centar ugledao svetlost dana. Tako da je Boris idealno rešenje.

Nekako se pokrenem, posle uobičajene rutine odem do svog apartmana da obučem drugo odelo. Baš kada krenem, onako izgladnela do restorana da nešto pojedem naletim na Savu. Odlučim da se malo, ovako raspoložena i svesna da sam ovde zaštićena, poigram sa njim: "Pa koga ja to vidim, je li to moj dragi bivši muž?"

Njegove plave, inače krupne oči, se rašire u neverici. Naviknut da samo ćutim i ne pogovaram mu, nije očekivao ovakvu mene. Verovatno je mislio da ću se ponovo srozati i pasti u nesvest, ili pobeći koliko me noge nose, bilo šta drugo ali ovo ne. Ali kockar je to, brzo navuče najlepši osmeh na lice i počne da igra svoju igru, iako svestan da su karte drugačije izmešane i da su one jače u mojim rukama.

"Bio sam u Austriji, pa sam pomislio da bi volela da imaš svoju opremu. Uskoro će sneg, pa možeš da se vratiš treninzima." Progovara ubedljivo, pokazujući kroz osmeh nisku svojih savršenih zuba. Nije ni čudo što nisam mogla da se naperem njegovih uflekanih košulja što od pudera, što od ruža. Verovatno bih i sama pala na njega, da su okolnosti bile drugačije.

"Jao, koliko si ti ljubazan i pažljiv, pa ja uopšte ne znam od kuda mi ideja da se od tebe razvedem." Levu ruku stavljam na srce, pa uzdahnem. On se posle prvobitnog šoka pribrao, pa ne pokazuje svoj bes, koji ja uporno pokušavam da izazovem kako bi ga se rešila.

"Mladi smo, ispravićemo greške koje smo pravili", samouvereno kaže. 

"Savo, ne mogu, ne mogu", dok čeka da izgovorim ono što misli da ću reći i smišlja kako da me uveri da je on ipak idealan za mene, ponovo ga iznenadim: "Ne mogu više da stojim ovde, hoćeš li da mi se pridružiš na doručku, ili ručku, šta god sad bilo?"

Uspem u svom naumu, iznenadim ga. Ali prihvati igru, verovatno da vidi šta doskorašnja pralja njegovih ljubavnih avantura u stvari hoće: "Naravno, izvoli", pokaže rukom smer ka stepeništu, i pomeri svoje zgodno telo u stranu da prođem. 

Restoran je prazan kada stignemo u njega i vlada neka tišina i mir. Čim nas osoblje primeti krene ka nama. Konobar pokuša da mi pridrži stolicu da sednem, ali ga Sava preduhitri. Objasnim konobaru da sam mnogo gladna i prepustim ga Savi da naruči za sebe. Kada se udalji od stola, nastane neprijatna tišina. Nisam baš sigurna šta radim i zašto se upuštam u ovakvu igru, kada to nisam ja. Naravno, minut je ujaku trebao da stigne i da razbije napetost koja se gomilala, jer znam da ga osoblje obaveštava o svakom mom koraku.

"Sunce, jesi li dobro? Nemoj da se opet ponovi situacija od juče. Boris mi je rekao da za doručak ništa nisi jela. Jeste ovde vazduh čist, ali ne možeš živeti od vazduha, a ni od ljubavi." Zadnja reč koju izgovori me iznenadi, ali vidim da mu je pogled na Savi i shvatim šta pokušava da uradi.

"Dobro znaš da naš brak nije bio iz ljubavi", dolivam ulje na vatru.

"A, to. Pa ne govorim o Savi. On je dobar momak, zamisli dovukao ti svu opremu, pun kombi. Ja pričam.." Dok zausti da izgovori Borisovo ime, Sava ga prekine.

"Sve što je bilo u Austriji, do zadnjeg metka, sam natovario." On misli da će ignorisanjem istine nešto postići.

"Ujko, nemoj slučajno da dozvoliš da Savi, dok je ovde neko nešto naplati." Al sam fina...

U momentu stiže hrana, a ja ujaku pokažem na stolicu. "Ujko, pridruži nam se, posle jela moramo da prionemo na posao. A ti Savo izvini, ali ne sumnjam da ćeš naći neku zanimaciju dok mi radimo." Vidim kako se puši, ali samo se smeška. Teško ću se rešiti ove napasti. Namirisao je pare i to mnogo veće od onih koje je uzeo Branku na kocki.

"Poslao sam Rajka da natoči gorivo u Savin kombi. Podrazumeva se da je naš gost." Ujak govori, dok pažljivo nadgleda da li ja jedem.

"Ne treba, ja sam to uradio zato što sam hteo i što sam shvatio koliko nepravde sam naneo Katarini. Znam da sve što sam radio nije bilo fer od mene, izvinjavam se." Gleda u mene pogledom umiljatog psa.

"Opušteno, šta je bilo, bilo je. Ne bih da budem nepristojna, niti loš domaćin, ali mislim da si i sam shvatio da ovde nema šta da tražiš. Ovde me niko prodati neće, a ja sam dovoljno videla dok sam bila kod tebe da ne poželim da ti se vratim. Još nešto bih ti rekla, ali ne mogu jer je ujak tu." Možda mi je u momentu kad sam ga srela bilo zabavno da se igram sa njim, ali vidim da će ovo da potraje ukoliko stvari ne postavim na svoje mesto i izgovorim ono što mislim.

"Katarina, reci sve što želiš. Tako je najbolje. Ne ustručavaj se." Ujak ustane, pogleda u njega i doda. "Čekam te u kancelariji, kada jedeš dođi treba potpisati neke papire." Klimne glavom i ode.

Dok gledam za njim Sava počinje: "Izvini još jednom. Jesam bio svinja prema tebi, ali ako mi dozvoliš, pokazaću ti sebe pravog. Pogrešio sam, gledao sam te kao posao, a ne kao ženu." Da, da, a sad me gleda kao premiju na lotou.

"Savo, kasno je. Ono što sam malopre htela da ti kažem je da odustaneš. Ne zato što si pre grešio, mogu da razumem. Ovde se više ne radi o tebi, već o meni. Sviđa mi se život koji počinjem da gradim. Osećam se voljeno i slobodno. Srećna sam."

"Da li to ima veze sa njim?" Znam na koga misli, ali se pravim luda.

"Da, ujak mi je veliki oslonac i podrška." Odgovorim.

"Katarina", pokuša da svojom rukom prekrije moju i da mi se približi, ali ja se izmaknem. "Ne mislim na Martaća, pitam te za onog momka od juče."

"Aha, pitaš me da li te odbijam zbog Borisa? Moj odgovor je ne. Poznajem ga kratko. O njemu ne znam ništa više nego o tebi. Ali ono što je razlika između vas dvojice je to što se njemu diže na mene, itekako, po više puta za noć." Završim, pomerim escaig u stranu i krenem da ustajem.

Tihim glasom me zaustavi: "Molim te, daj mi šansu. Bar me upoznaj. Neću te siliti ni na šta, budimo drugovi za početak."

Zatekne me sa svojim glupostima. "Zar ti stvarno misliš da sam ja budala? Zar misliš da ne znam zašto si došao? Savo, koliko ja tebe ne poznajem, ti mene ne poznaješ više. Prvo sam ti bila posao, sada sam ti šansa za veliko bogatstvo. Odustani i vrati se svom životu dok nismo počeli da se međusobno povređujemo. Ti ćeš mene uvek podsećati na izdaju mojih roditelja i na životnu šansu koju sam propustila. Da si najdivniji čovek na planeti nikada te neću gledati drugačije, osim kao dželata koji je prihvatio da izvrši egzekuciju nad mojom karijerom. Zato nemoj gubiti vreme na mene. Hvala ti za opremu koju si mi doneo, uštedeo si mi mnogo vremena. Ali zbog zahvalnosti za jednu stvar koju si uradio, neću preći preko svega ostalog. ne osuđujem te, ne mrzim te. Ravnodušna sam. Idi Savo, nađi neku drugu pa sa sa njom druži."

Otvorenih usta i raširenih očiju sasluša moj monolog. Ustane sa stolice, priđe mi, poljubi me u obraz i kaže: "Izvini još jednom i srećno." Zatim krupnim korakom ode, ne okrećući se.

Osetim veliko olakšanje. Jedno poglavlje mog života je napokon zatvoreno. Sada me očekuju novi izazovi. Mnogo je lakše nositi se sa posledicama svojih odluka, ma kakve bile, nego biti žrtva tuđih odluka, bez mogućnosti delovanja.