Bijatlonka (Završena)

SEDMO POGLAVLJE

Boris...

Vrućina koja me grejala od kako sam je ugledao jutros u holu, naglo je presečena kada sam se okrenuo da pogledam šta ju je zadržalo. Stoji kao ukopana i gleda u jednu tačku dok joj se boja povlači sa lica. Ispratim njen pogled koji fiksira jako zgodnog momka koji stoji pokraj kombija i nežno joj se osmehuje. Nalet nekog čudnog osećanja me obuzme, ali zaboravim na to u momentu kada pogled vratim na nju koja zatvara oči kao u usporenom filmu i počinje da se rože ka zemlji. Trgnem se i potrčim ka njoj. U isto vreme stižemo do nje i on i ja. 

Za nama stiže i Martać, koji se izbeči i upita ga: "Šta ćeš ti ovde, zar se nismo već sve dogovorili?" Ne slušam ih već joj nežno tapkam obraze dok je dozivam. Onesvestila se, ali mislim da je samo šok što je videla ovog momka. Nema ona nekih problema. 

"Ujko što si na kraj srca, bio sam u Austriji, pa sam svratio do Branka i Kaći dovezao njenu opremu za biatlon. Uskoro će sneg, sigurno bi volela da je ima."Izgovara zgodni, nagađam njen bivši muž.

"Savo, ne laži", dok uzdah olakšanja izlazi Dragutinu iz grla jer Katarina dolazi sebi nastavlja: "Ti ni u wc ne ideš, ako nemaš neku korist, a kamoli iz Oberhofa u Sjenicu!"

Uzmem Katarinu u naručje, okrenem se i kažem im: "Porazgovarajte vas dvojica, ja ću se pobrinuti za Katarinu". Martać klimne glavom u znak odobravanja, dok me Sava mrko gleda i mozga verovatno šta sam ja u njihovim životima. I u pravu je. To što smo sinoć proveli besanu noć ne daje mi nikakva prava, ali opet, ljudski je pomoći dami u nevolji. Prestanim da uznemiravam svoje sive moždane ćelije i pružim korak. O tome ću misliti kasnije.

Katarina se toliko čvrsto prilepila uz mene da je jedva odvojim da bih je spustio na krevet kada smo stigli u sobu. Trese se i belo gleda. U njenim očima je jasno vidljiv strah. Šta li joj je radio kada ga se ovoliko plaši? Ako ju je ikada takao, pa polomiću mu svaku koščicu, ponaosob.

Skinem joj jaknu i čizme, te je položim na krevet. Donesem joj vodu, od koje popije jedva jedan gutljaj i legnem pored nje i počnem da joj mazim kosu. Niti je šta pitam, niti očekujem da mi išta kaže. Bitno mi je samo da je dobro, a kada bude spremna reći će šta bude želela. Posle nekog vremena se vidno opustila: "Vidim da ti se svašta mota po glavi, ali nije Sava kriv. On je samo okidač za ono što mi se desilo i verovatno sam pomislila da će se opet desiti isto." Tiho progovara.

"Opusti se, prošlo je. Veruj mi da je Draguti više nego spreman da te zaštiti. A, ako ti je neka uteha, i ja sam tu. Neću dozvoliti ni da te pogleda, ukoliko to ne želiš." Kako ja mogu da znam kakav je bio odnos između njih dvoje. Možda je još uvek zaljubljena u njega? Iz misli me prene njen jak zagrljaj i tiho "Hvala."

Zagrlim je i čekam da zaspi. Izmrcvarena od neprespavane noći, sa velikim stresom koji je doživela, brzo zaspi. Polako se izvučem, ušuškam je i krenem da pronađem Dragutina. Čim izađem iz sobe, zazvoni mi telefon. Zbog svega što se izdešavalo zaboravio sam na posao. Javim se i krenem da završavam sve što se telefonom može završiti. Međutim, sutra već moram biti u Beogradu i počinjem da se nerviram, rekao sam joj da sam tu za nju, a verovatno ću morati da odem pre nego što se i probudi. 

Na recepciji vidim Olju i zamolim je da obilazi Katarinu. Martaća pronađem u kancelariji. Oseća se miris duvana. Čim me vidi pokaže mi na stolicu preko puta njegove: "Kako je, da li se smirila?"

"Jeste, ne brini. Samo joj se sve vratilo. Uplašila se da je došao po nju, opet." Zavrti glavom i uzdahne.

"Mamlaz, saznao je kolikim novcem raspolaže, pa je kao došao da je vidi i da joj doveze opremu. A u stvari, pokušavaće da je navede da se zaljubi u njega, da bi se dokopao novca. Da ga je ona interesovala, bila bi mu žena, prava žena, a ne kućna pomoćnica. Nije moja Katarina glupa, ali opet, video si kako izgleda. Sve žene što su se zadesile u hotelu se za njim okrenule i blenule. Ja sam muško, nisam se ženio i ne znam koga da pitam za savet. Ti, jesi li oženjen?"

"Nisam, ali mislim da Katarinu ne može obrlatiti tako lako. Podseća je na izdaju njenih roditelja i sve što je izgubila tada. Mislim da mu neće to tako lako proći, kako je zamislio, ili kako je navikao sa drugim ženama. Ona je drugačija. Nemoj pogrešno da me shvatiš. Govorim to na osnovu onoga što sam danas video. Izbegavaće ga ona maksimalno." Petljam, ni sam ne znam šta da kažem. Ovaj čovek ispred mene je zabrinut i do srži iskren, a ja muljam. Ne mogu da mu kažem sve što mislim, a mislim da bi ga ona precrtala zauvek ako bi se ovo među nama nastavilo.

"Tu si u pravu. Ona je kod njega imala sve, a u stvari nije imala ništa. Od kada je ovde, polako se menja. Nije više uplašena, ni zatvorena. Ona do sinoć nije izašla nigde. Nema društvo. Ali Bogu hvala, sinoć sam uspeo da je nagovorim da izađe. Nisam ni stigao da je pitam kako se provela." Gleda me pravo u oči, a ja kao prvak koji nije uradio domaći. Pogledam ga, pa sve karte bacim na sto.

"Sinoć smo bili zajedno. Ona Olja i ja. Možda se između nas nešto dešava, ne znam ni sam. Ali nekako imam potrebu da je zaštitim." Gleda me, a u pogledu mu čitam da on sve već zna. Kako i ne bi. Hotel je njegov, radnici su njegovi. Mala je ovo sredina. Ako ispustiš gasove, dok se to prepriča i obiđe ceo krug saznaš da si se uneredio. Nije ni bitno, kada mi neko bude plaćao račune, možda će me tada interesovati išta priča, ali možda...

"Dobar si ti čovek, to je vaša stvar. Nisam mnogo stariji od vas, niti sam joj roditelj ni staratelj. Drago mi je da si se pojavio juče, već danas bi se ponovo zatvorila i čini mi se pala u depresiju. Sve što se dešava među vama daće joj vetar u leđa, a i posao oko biatlon centra će je okupirati. Nadam se samo da je srećna. Ništa mi drugo nije važno. A sada da pređemo na posao."

Stavimo tačku na razgovor o Katarini i dogovorimo nekoliko poslova. Na proleće adaptacija hotela. Dobijem ponudu i za biatlon centar. Zgrade i sve što spada u visokogradnju. Za raščišćavanje terena mu preporučim firmu sa kojom je moj Đorđe sarađivao po potrebi. Savesni i efikasni. Sa njima nema greške. 

Obavesti me da je soba od danas moja, da je neće izdavati nikome i da sam dobrodošao u svako doba dana ili noći. Pozdravimo se sa obećanjem da se što pre vratim. Odem do sobe da ponesem stvari i da se pozdravim sa Katarinom, jer ujutru me očekuje važan sastanak. Ipak od mene zavisi puno porodica. Imamo posao na proleće, ali treba preživeti zimu.

U sobi zateknem Olju, koja promrmlja neki izgovor i ode. Katarini se boja vratila u lice i deluje kao da se sada probudila, bez znakova stresa. Priđem joj i sednem na krevet. Pođe nešto da kaže, ali je preduhitrim i poljubim. Prihvati poljubac i odjednom u sobi skoči temperatura. Vuče mi džemper preko glave i čim mi ruke postanu slobodne oslobodim je od trenerki. Koža joj se ježi, ali ne od hladnoće i znam da i ona želi da ponovimo predhodnu noć. Nemamo baš toliko vremena, ali mogu da joj priuštim nekoliko orgazama pre nego što pođem i ne gubim vreme. Nasrćem na nju, ljubim je i dodirujem svaki milimetar kože koji mogu da dohvatim. Njene ruke su upetljane u moju kosu, a usne zalepljene za moje. Otme joj se uzdah zadovoljstva kada mi ruka završi u njenim gaćicama, koje jednim potezom eliminišem, da bi me dočekala vruća i vlažna.

Šta se dalje dešavalo, ne bih da prepričavam, ali dovoljno je da kažem da sam za Beograd krenuo u četiri ujutru, umesto u četiri popodne.