Girl Boss

2. deo

Nakon 15 minuta stigla sam do kompanije te dala vozaču da mi parkira automobil. Na samom ulazu sačekala me je moja sekretarica i moja najbolja drugarica Kim.
Kim: Nećeš verovati ko je došao.
Pratila me je u stopu sve do lifta.
Ja: Ko to?
Kim: Gospodin Diaz ti nije rekao ko su današnji klijenti?
Ja: Ne?
Pozvala sam lift, a Kim mi je u ruke pružila fasciklu.
Otvorila sam je i ispred sebe ugledala sliku dobro poznatog lica. Bio je to Diego Martinez, najpoznatiji i najmladji španski biznismen. Bio je stariji od mene samo četiri godine, a osnivač je jedne od najuglednijih i najbogatijij kompanija u Španiji, a i šire.
Moje misli prekinuo je zvuk lifta koji je stigao. Kroz vrata koja su se polako zatvarala gledala sam Kimin uzbuđen izraz lica.
Kim: Srećno!
U tom momentu vrata lifta su se zatvorila i ostala sam sama sa svojim mislima. Malo je reći da je Diego bio jedan od najpoželjnijih neženja i da je skoro svaka žena padala na njegov izgled i šarm, a ja ću danas imati priliku da sedim sa njim licem u lice. Sama pomisao na to činila me je nervoznom. Osećala sam kao da u liftu nestaje vazduha i kao da ću se ugušiti. Taman kada sam pomislila da ću se srušiti od treme, vrata su se otvorila i ispred istih me je čekao moj otac skrštenih ruku.
Tata: Eda, klijenti su već u sali za sastanke, ovo je jako neprofesionalno sa tvoje strane.
Ja: A da me nekad pohvališ umesto što me uvek kritikuješ?
Tata: Eda, molim te, uozbilji se, ovaj sastanak je jako bitan za našu kompaniju.
Popravila sam suknju koja se malo izgužvala na putu do posla te otišla sa ocem do velikih belih vrata. Kao pravi džentlmen, otac mi je otvorio vrata od sale. Kada sam kročila unutra osećala sam se previse neprijatno. Za velikim okruglim stolom sedele su tri zene i dva muškarca. Ispred njih je bila poslužena kafa. Neprijatnu tisinu je resio da prekine moj otac.
Tata: Poštovani, ovo je moja ćerka Eda. Moja desna ruka.
Jedna od žena se osmehnula.
X: Drago mi je gospodine Diaz. Možemo li sada da pređemo na posao. Ovaj sastanak je jako bitan i vama i nama.
Otac: Naravno. Eda, izvoli.
Izmakao mi je stolicu te sam sela baš preko puta Diega. Susrela sam se sa njegovim prozirno plavim očima.