Neva

Igra smrti

Čim je ugledao plavokosu devojku podsetila ga je na onu devojku koju je video pre mnogo godina, kada je upoznao svoju sadašnju suprugu. Ona je, mada ju je život poprilično oštetio, i dalje jedna od najlepših žena koje je video u svom životu. Međutim, ona je samo jedna od mnogo njih, a tek punoletan devojčurak koji stoji na par metara od njega je definitivno najlepši cvet u bašti lepote. Najlepša među najlepšima.

Osmelio se, čak i sam u svojoj glavi sebe pohvalio, da joj priđe jer sem po koje sede dlake u kosi ništa ga nije odavalo. Nije se ni trudio da skine burmu i sakrije trag postojanja žene u njegovom životu, a upravo ta ležernost je privukla devojku ka njemu.

Njegove usne su je ljubile znalački, bolje nego njeni vršnjaci.
Njegovi prsti su dodirivali njeno telo spretno, poznato, kao po navici.
Njegove reči su bile jednostavne, bez praznih obećanja i pružanja lažne nade.
Sa njim je znala na čemu je i to joj je savršeno odgovaralo. Uz tog čoveka mogla je da bude sve ono čega bi se stidela da je javno, ali pod maskom, skriveno u udobnosti njegovog stana ili uredne hotelske sobe bilo je sasvim prihvatljivo. Viđali su se četiri godine, sa većim ili manjim pauzama, ali on je bio konstanta u njenom životu. Uživala je u udobnosti zagrljaja oženjenog čoveka i to joj je odgovaralo sve dok nije dobila prekor, kao da je dete.
Nadvio se nad njom i jasno joj rekao da drugih muškaraca u njenom životu neće biti, a ona je bila poprilično besna jer je on sam imao ženu u čiji se krevet uvek vraćao.
I tada je počela igra smrti.

Nije želela da ona bude ta koja će ga ostaviti i dići ruke od svega. Naivno, skoro dečije, želela je da ga natera da se zalepi za nju toliko da ostavi suprugu. A onda bi ona ostavila njega i njen ego bi bio zadovoljen. Ko je on da može bilo šta da joj brani?

Počela je da navaljuje. Uplela se u sopstvene laži i nekad besno, a nekad milo poput nežne srne, pokušavala da ga nagovori na razvod. Između dva poljupca, čim bi ga ugledala, naslonjena na njegovo rame. Uvek i svuda. Njen milozvučni glas bi ga molio da se posveti samo njoj, da ostavi ženu sa kojom svakako nije srećan.
U njemu se svakodnevno odvijala borba sa samim sobom. Bilo mu je žao supruge, koju je nekada odistinski voleo, ali je ljubav vremenom izbledila. Jednu prelepu plavušu je zamenio još lepšom. U stvari, njih dve su mu nekad toliko ličile da bi mu trebalo vreme da se obuzda kako ne bi devojku nazvao ženinim imenom. Njegova supruga je uporno nastavljala da živi poput biljke, učaurena u svoj svet oko kog je izgradila debele zidove i davala mu sve manje razloga da ostane sa njom. Ali ipak, onaj deo njega koji se sećao njihove ljubavi nije mu dozvoljavao da je se odrekne.
Ono što su zajedno izgubili u nepovrat vezalo ih je neraskidivom vezom.
Vezao se za nju i nije imao nameru da je pusti, uprkos znatno mlađoj plavušici koja mu je remetila mir i terala ga da razmisli o svom životu.

Možda se, ali samo možda, toliko i naljutio.

Onog momenta kad je igra samom igraču skliznula niz prste postalo je prekasno za sve.

Ušla je u hotelsku sobu koja im je već postala stalno gnezdo za greh. Skinula je cipele odmah kraj vrata i bosim nogama krenula da gazi po čupavom, belom tepihu. Bacila je otvorenu torbu na pod i njen sadržaj se rasuo po podu sobe, zaboravila je je da zartori torbu. Spustila se na pod i psovala sebe dok je sakupljala stvari i besno ih vraćala u torbu. Nespretno je gurnula svoj omiljeni karmin i on se otkotrljao ispod masivnog, drvenog ormara.

-Dođavola.

Tiho je izgovorila sama sebi i odustala nakon par pokušaja da dohvati karmin. Svakako ga ima kod kuće, u više primeraka, to joj je omiljeni karmin. Zašnjirala je torbu i odložila je u ćošak sobe, a onda duboko udahnula i spremila se za igru. Sve je bilo spremno, bila je sigurna da će uspeti da ga uveri da ostavi ženu, a onda će da ga potpuno slomi. Iako naizgled sitnica, taj jedan pokušaj kontrole je u nju ubacio seme snage koje ju je prosto teralo da mu se osveti. Treća osoba svakako nije bila deo njenog plana, ali se odlično uklapala u njenu igricu. Svakako ne pripada njemu.

Legla je na već poznat krevet i pustila svoju omiljenu pesmu na telefonu. Sklopila je oči dok joj je prijatan glas ispunjavao uši, a ona je tiho, na lošem turskom, pokušavala da isprati reči. Razumevala je o čemu tekst peva, ali nikako nije uspevala da izgovori sve pravilno. Ustala je sa kreveta i izvukla iz torbe svesku u kojoj je pisala svoje želje, dodala je jednu stavku.

Nauči turski jezik čim ga ostaviš.

Sen yokken ne gece ne de gündüz
Ne Ay var ne tek bi' yıldız
Her yer karanlık ve ıssız
Göremiyorum

...

Nema te ni noću ni danju
Nema Meseca ni jedne zvezde
Svuda je mračno i pusto
Ne vidim

Pesma je puštena tri puta, a kada je krenula četvrti, vrata hotelske sobe su se otvorila i njegov glas je najavljivao i dolazak. Uspravila se na krevetu i ostavila pozitivan bebi test na jastuk, na strani na kojoj je on obično ležao. Podigla se na kolena i pozdravila ga poljupcem. Gurnuo je nazad na krevet i odmah krenuo da ljubi njeno mlado telo. Izvijala se pod njegovim usnama i ispunjavala sobu uzdasima, ali prestala je tačno kad je osetila da se ukočio. Ugrizla se za usnu i znatiželjno pogledala u njegovo zaprepašteno lice. Suzdržavala se da se ne nasmeje zbog grimasa koje je pravio. Ležala je ispod njega i gledala ga tačno u oči.
Onda se igra preokrenula.
Stavio je ruke na njen vrat i stegao je toliko da je mislila da će joj polomiti kosti. Otimala se i pokušavala nešto da kaže. Lice joj se zacrvenilo i potpuno izobličilo, borila se za dah, a onda ju je samo pustio. Ustao je sa nje i počeo da besno šeta po sobi, dok je ona kašljala i pokušavala da se dozove.

-Šta je ovo?

-Mislila sam...Mislila sam da...-pokušavala je da govori, ali dah joj se uporno prekidao.

-Šta!? Šta si mislila!? Da li si normalna?-vikao je toliko glasno da joj se činilo da će joj se zidovi obrušiti na glavu.

-Nisam namerno. Ja, samo sam...

-Začepi! Kurvo.-rekao je ispod glasa i ona se vidno namrštila. Ona je kurva, a on je taj koji vara ženu.

-Kurva je ona koja te čeka.-stisla je zube i stala ispred njega. Zaprepašteno ju je pogledao, ne mogavši da veruje da je to izgovorila.

-Ona koja me čeka mi nije podvalila dete.

-Zato što nije mogla.

Prkosno je podigla bradu i gurnula sebe preko ivice. Sve se desilo u par minuta. Prvo ju je oborio na pod šamarom. Ona ga je gledala ne mrdajući jer nije mogla da veruje šta se oko nje događa. Tada je bila poput lutke, sporedni lik u sopstvenom životu. Jedan udarac, drugi, treći.
Nije se branila. Nije stigla.

Presudan je bio udarac u glavu. Dohvatio je ukrasnu lampu sa noćnog stočića i zamahnuo toliko jako da je samo jedan udarac bio koban.

Usmrtio ju je.

Nema te ni noću ni danju
Nema Meseca ni jedne zvezde
Svuda je mračno i pusto
Ne vidim