•POTPUNI STRANCI•

9. dio

Alex p.o.v

Otvaram oči na buku i lupanje iz pravca sobe od preko puta. Talia iliti moja polusestra koju ni ne smatram nikakvom sestrom lupa koliko je snažna. To mi je dalo povoda da se ustanem i krenem u nov dan.

Prvo sam se pogledao u ogledalo i locirao nekoliko modrica po licu. Ili pak malo više od nekoliko modrica. Puknuta usna, prepolovljena obrva, krv ispod nosa... s kim sam se stigao potući i kad? Zašto se ja tog ne sjećam niti sekunda?

No, zanemarimo to. Spremio sam se za dan, za sobom ostavljajući haos u sobi. Talia je upravo prošla ispred mene u trpezariju, u nekoj dugoj trenirci i dugoj majici. Što je njoj toliko zahladilo? Spustio sam se trčećim korakom niz stepenice i krenuo ka trpezariji gdje je u toku doručak.

"Talia, raspoloženje je dobro?", čuo sam glas Diane, majke od Talie.

"Naravno...'', zastao sam kod vrata prije nego sam ušao.

"Sigurna sam da si se zaljubila. Tako si blistala samo dok ste Nick i ti bili skupa.. poslije nikad!'', pričala je njena majka. Odmah nakon toga čuo se kikot i lupanje vilice od tanjur.

"Naravno, zaljubila sam se.", ona je to izgovorila naglas pred svojom majkom?

"Tko je on? Znamo li ga?", postavljala joj je majka pitanja. Ušao sam u trpezariju kao bandit. Talia me je samo pogledala. Tu je osmijeh nestao.

"Jutro... jesam propustio nešto?", obje su me gledale kao da sam pao s Marsa.

"Da.. upravo razgovaramo o Talijinom dečku,.. i, o kome se radi?'', Diana je insistirala da joj kaze.

"Nećeš valjda da ćutiš?", umiješao sam se i ja kako ne bi posumnjali ista. Sigurnije je. Uzeo sam čašu u koju sam natočio sok. Ispio sam gutljaj.

"Naravno da ne, on je gore u mojoj sobi!'', zagrcnem se kad je to rekla.

"Molim? Dečko je tu?", iznenadila se Diana, ali ne jednako koliko i ja.

"Da, spavao je kod mene, ali ne na taj način na koji mislite..", opet je pogledala ka meni. Zašto se ja jebeno ne sjecam ništa s rođendana. Da li sam se tukao s tim frajerom, njenim novim tipom. Mislio sam da mene voli?

"Alex, jesi okej?", pitala me je Diana. Klimnuo sam glavom kratko i napustio trpezariju. Idem u sobu da pozovem Lea, on je sinoć bio na zurki, sigurno zna barem nešto.

Dok sam se penjao polako uz stepenice ka sobi, okrenuo sam broj njegovog mobitela. Iznenada, zacuo se zvuk zvona mobitela iz sobe Talie. Nema sanse da je njen mobitel pozvonio baš kad sam pozvao Lea.

Povukao sam vrata I iza njih imao sta da vidim. Dečko kog sam upravo pozvao na mobitel je bio u sobi preko puta moje. Spavao je s mojom.. ma daj..

"LEO?!", zalupio sam vratima čim sam ušao u sobu.

"Što radiš u sobi moje sestre?", doslovno sam ga napao. Imam pravo na to.

"Ona ti nije sestra, sjećaš se?", prekinuo me je. Možeš mislit, nije mi sestra.

"Nije ti sestra, a mislio sam i da imaš neke drugačije osjećaje ka njoj...", dodao je.

"Ne lupaj i Izađi odavdje!", naredio sam mu. Nije htio ni da me čuje.

"...dok nisi sinoć doveo onu sisaru, plastičnu, skroz od Madrida do Barcelone, kako bi se rugao istoj sestri, koju pominješ.", ruga mi se. Prišao sam mu i primio ga za vrat. Prigušio sam ga uz sam zid I nije imao kud.

"Ljubomoran si sad, ha?", i dalje priča.

"Prestani da njeno ime uzimaš u usta i gubi se odavdje!", odgurnuo me je svom snagom da sam se srušio na pod.