ℙ𝕃𝔼𝕊 🔚

1

Lev

— Bato, kada ćemo ići u bioskop? — pita me moja mala sestra Lina.

— U subotu, bebo. Tada ne ideš u školu i bata će te odvesti u bioskop.

— Dobro — kaže tužno.

Lina je moja mlađa sestra koja ima osam godina. Rodila se mesec dana nakon što sam se preselio u Srbiju. Adriana ju je rodila u sedmom mesecu trudnoće jer se nešto iskomplikovalo. Bila je mala i krhka beba, ali svi smo je čuvali i pazili i sada je velika devojčica.

— Nemoj da se ljutiš, bebo. Ja radim cele nedelje, a ti moraš u školu, ali vikend ćemo provesti onako kako ti želiš. Je l’ može tako?

— Nisam ljuta, bato. U pravu si. Moram da napišem domaći, a vikend će brzo doći — kaže i odjuri srećno.

Pre četiri godine, kada sam diplomirao, počeo sam da radim u hotelu u Beogradu. U međuvremenu smo otvorili još dva na teritoriji Srbije. Ja i Adriana smo većinu vremena u Beogradu, dok moj otac putuje i obavlja poslove u ostala dva hotela.

Kada sam se doselio pre osam godina, moj otac je sve svoje poslove u Rusiji u potpunosti prepustio mom stricu i njegovim sinovima. Zbog daljine nije želeo stalno da putuje i odsustvuje od kuće na toliko dugo, zato je stvorio sebi život ovde, blizu svoje porodice.

Stvorio sam i ja sebi život ovde i mnogo sam srećniji nego što sam bio u Rusiji. Majku posećujem dva puta godišnje, a dolazi i ona zajedno sa svojim mužem ovde, tako da se viđamo često i daljina nam ne predstavlja nikakav problem. Upoznao sam mnogo ljudi i stekao puno poznanstava i prijateljstava proteklih godina. Pomažem ocu i Adriani i sa uživanjem radim svoj posao.

— Dušo, je l’ imaš puno posla? — pita me Adriana kada uđe u moj ured.

— Svakodnevno sređivanje papirologije — kažem smoreno.

— Da te trgnem malo iz ove monotonije. Danas ti vodiš Leu na časove plesa — kaže nasmejano.

— Ma daj, maćeho. I ovo je bolje nego da gledam balet — zakukam.

— Nije to balet, već moderni ples — namigne mi, pa nastavi.
— Znaš, plesovi kao tango, rumba, samba, salsa...

— Nemoj da nastavljaš, molim te. Odvešću je, ali samo danas — pristanem jer ona neće da odustane.

— Hvala ti puno — kaže srećno i napusti moj ured.

Trenutno otac nije tu, a mi imamo više obaveza ovde — što u hotelu, što u trčanju za mojim mlađim sestrama jer pohađaju vannastavne aktivnosti.

Lea sada već ima dvanaest godina i obožava moderni ples, pa ju je njena majka upisala na časove istog. Iako ne volim te stvari, nikada ne mogu da odbijem Adrianu jer ona daje maksimum u sve što radi — kako u odgajanju Lee i Line, tako je uvek tu da popriča sa mnom i da mi se nađe kada zatreba.

Ustanem i krenem da pokupim Leu iz škole jer ona ne voli da čeka.

— Batooo! — viče i trči mi u zagrljaj kao da se nismo godinama videli.

Ona jeste porasla, ali njena sreća kada me ugleda i dalje je ista. Ona je brzopleta, brutalno iskrena i svojeglava. Uvek kaže ono što misli i ne libi se da iskaže svoje želje i zahteva da one budu ispunjene. Ona i Lina su sušta suprotnost jer je Lina, za razliku od Lee, krhka, nežna i stidljiva.

— Hej, bebo, kako je bilo u školi? — pitam je kada se napokon odvoji od mene.

— Sjajno, kao i uvek. Zašto mama nije došla? Treba da idem na časove plesa.

— Zato što ima puno posla, pa danas te ja vodim na ples — kažem i prevrnem očima.

Zaista mi nije jasno šta ima toliko lepo u tom plesu. Zar nije mogla da odabere neki drugi hobi, kao neki sport na primer? — pitam se u sebi.

— Sjajnooo! — uzvikne srećno.

Vozimo se ka plesnoj školi, a ona brblja o svojoj novoj mentorki koja je neka poznata plesačica, a ujedno i njen idol. Nikada nisam čuo ni video tu plesačicu, a ni jednu drugu. To nije moj svet ni moje zanimanje. Zaboga, otkud ja da znam ko je Marija Stošić?

Danas idem tamo i nikad više.

😂😂😂

Hvala vam na čitanju ♥️