Nešto što sam oduvek želela bilo je da stvorim svoju porodicu. Pre dvanaest godina, kada sam prvi put videla Leva Ivanova, ni na kraj pameti mi nije bilo da je on moja sudbina. Dok njega nisam upoznala, nisam znala da ljubav može da bude toliko jaka i snažna.
Kada smo dobili prvog sina, dali smo mu ime Dimitri po dedi. Tri godine kasnije dobili smo i drugog sina, Danila. Planirali smo i treće dete, ali nisam mogla da rađam više. U životu se treba zadovoljiti sa onim što ti da Bog i bili smo zahvalni što smo imali njih. Nakon drugog porođaja mnogo sam iskrvarila i morali su da mi izvade matericu jer nisu mogli da zaustave krvarenje. Bila sam još uvek u operacionoj sali i da nisu to učinili, verovatno bih pala u komu ili umrla. Lev je morao da odluči i potpisao je da urade šta god je potrebno samo da preživim.
Bilo mi je teško, ali zajedno smo prevazišli taj period. Imali smo dvoje zdravih dečaka i nastavili dalje. Bili smo srećna i ispunjena porodica. Iako su povukli gene na tatu i dedu i nisu nasledili ništa od mene, volela sam ih najviše na svetu. Oni su bili razlog za moj osmeh i sreću.
Oops! Ang larawang ito ay hindi sumusunod sa aming mga alituntunin sa nilalaman. Upang magpatuloy sa pag-publish, subukan itong alisin o mag-upload ng bago.
Dimitri je u školi, a Danilo u vrtiću. Lev je na poslu. Ko u ovo vreme ulazi kući bez zvona na vratima?
-Ljubavi? – gledam zaprepašćeno svog muža koji ulazi kao razjareni bik.
-Pusti me – kaže i krene unutar kuće.
-Šta je bilo? – usudim se da pitam jer nikad nije bio ovakav.
-Prebio sam ga!
-Koga si prebio, Leve, o čemu pričaš?
-Alekseja… prebio sam ga – kaže dok diše ubrzano.
-Zašto si to uradio? – pitam sa strepnjom jer ispija već treću čašu viskija.
-Zato što je u tajnosti oženio moju sestru!
-Štaaa?
-Skoro tri meseca su u braku i za to niko ne zna – izgovori ljuto, ali sa tugom u očima.
-Ljubavi – pokušam da mu priđem.
-Jesi li ti znala za to?
-Nisam.
-Koliko su dugo zajedno? – pita sebi, ali pogled mu je uperen u mene.
-Ne znam, ljubavi. Lea je oduvek bila zaljubljena u njega. Uvek je gledala u njega kao u boga, a i on se promenio u zadnjih nekoliko godina, ali nisam znala da su u vezi – kažem iskreno.
-Zašto ja za to ne znam?
-Zato što ti gledaš na njih kao da su još uvek bebe. Odrasli su, nisu više male devojčice, dušo, i to moraš da prihvatiš. I kako si shvatio da su u braku, možda si pogrešno protumačio nešto.
-Ma nisam ja ništa pogrešno protumačio. Venčali su se na dan kada je slavila svoj rođendan, sama mi je rekla. Otišao sam u njegov stan da mu odnesem papire vezane za njegovu firmu i Lea je bila tamo. Kada sam ih uhvatio na delu, počeli su da pričaju i ja sam izgubio kontrolu i počeo da ga udaram. Kreten kakav jeste, nije se branio sve dok nije Lea počela da plače.
-Gde su oni sada?
-Verovatno u bolnici, mislim da mu je pukla arkada.
-Leveee – on krivi sebe zato što se Lea udavala.
-Jesam li ja loš brat? – pita me sa suzom u očima.
-Nisi, ljubavi. Ti si najbolji brat na svetu i nemoj da kriviš sebe zbog njihove odluke. Oni su odrasli, dušo, i mogu da odluče sami šta će da rade sa svojim životima, a ti se tu ne pitaš ništa. Možeš samo da podržiš njihove odluke ili da se skloniš sa strane. Ne možeš da kontrolišeš živote naših sinova koji imaju po šest i devet godina, kako ćeš njihove?
-Jesam li pogrešio negde, gde sam obmanuo pa je takvo nešto učinila? – pitam se od kada sam napustio njegov stan.
-Ne zamaraj svoju glavu glupostima, hajde dođi da plešemo.
Lev
Pusti muziku i počne da vrti kukovima dok me prstom poziva kod sebe. Plesanje sa njom nikada neću odbiti. Ma koliko god bio umoran ili nervozan kao sada, ona je tu da me smiri.
Pristala je da provede život plešući sa mnom i to radimo više od deset godina. Plesali smo i u najsrećnijim i u najtužnijim trenucima. Vreme dok plešemo je samo naše vreme i to je naš svet. Sve dok me ona gleda sa zacaklenim očima, ja sam najsrećniji čovek na svetu.
Da nisam otišao na taj ples tog dana, možda je nikada ne bih sreo ni upoznao. Dobro je što jesam, jer to je najbolja odluka koju sam doneo.
U pravu je, odrasli su i nisu više bebe. Možda ne rade stvari na pravi način, ali sami će naučiti da snose posledice svojih odluka.
-Želim te – prošapta mi na usne.
-Imaš me, ljubavi – podignem je na svoje kukove i krenem ka spavaćoj sobi.
Strast između nas je i dalje ista. Stvari koje smo doživeli nisu nas slomile jer nismo dopustili. Imamo dva sina i zahvalni smo Bogu što nam je dao taj blagoslov da budemo roditelji. Nije uvek savršeno. Ponekad poludim ja kao danas, ponekad deca izlude nju jer su to moji sinovi, ali uglavnom lepo nam je. Ona je naš oslonac i uvek zna kako da izađe na kraj sa nama.
Plešemo kroz život onako kako znamo i uživamo u svakom novom danu.
Priče po redosledu: 1- Safir 2- Ples 3- Udata 4- Fudbaler
