ℙ𝕃𝔼𝕊 🔚

2

Marija

Ples je moja prva i najveća ljubav još iz detinjstva. Počela sam da idem na časove još kada sam imala tri godine. Kroz godine sam napredovala i postala najbolja plesačica modernog plesa u Srbiji. Bila sam na mnogo takmičenja širom sveta i osvojila sam mnogo nagrada.

Pre godinu dana sam polomila nogu i to je bilo moje poslednje takmičenje u životu. Na početku sam bila tužna i povukla sam se u sebe, ali kasnije sam shvatila da ne treba da sažaljevam sebe, već da podelim svoje znanje sa onima koji žele da nauče.

Tako sam pre mesec dana počela da radim u plesnoj školi u Beogradu kao instruktor i mentor devojčicama i dečacima od 10 do 14 godina. To su predivna deca, puna energije i adrenalina, i upijaju moje savete i pokrete kao da je to nešto najlakše na svetu.

Na početku nisam znala kako ću se snaći jer je ovo bilo novo za mene, ali deca su me prihvatila i super smo se uklopili.

Danas je petak, a to je dan za ples. Časovi se održavaju tri puta nedeljno — ponedeljkom, sredom i petkom — i traju po šezdeset minuta, uz pauzu od dvadeset minuta jer je ples jako zahtevan, a oni su još uvek mali i brzo se umaraju.

— Ti možeš da uđeš, a ja idem da se presvučem — čujem glas iza sebe, pa se okrenem. Tamo ugledam jednu svoju učenicu kako priča sa nekim muškarcem.

— U redu, bebo. Čekam te unutra — kaže on, pa krene u mom pravcu.

— Dobar dan, učiteljice — kaže devojčica kada me ugleda.

— Dobar dan, Lea — kažem uz osmeh i opet pogledam muškarca pored nje jer mi nije jasno ko ju je doveo. U ovih mesec dana koliko sam ovde, uvek ju je majka dovodila. Padne mi na pamet da joj nije otac, ali mlad je da bi to bio, a i mlađi je od njene mame.

Upućujemo jedno drugom ispitivačke poglede sve dok se ne oglasi Lea i trgne nas iz transa u koji smo upali.

— Učiteljice, ovo je moj brat Lev. Bato, ovo je moja učiteljica Marija. O njoj sam ti pričala — kaže nasmejano.

Zamislila sam se na njene reči. Šta mu je pričala o meni?

— Drago mi je, gospodine — kažem i pružim ruku.

— I meni je drago, učiteljice. Čuo sam puno lepih stvari o vama od moje sestre — kaže šmekerski i namigne mi, a ja pocrvenim do korena kose.

— Ja idem da se spremim za čas — kaže Lea i odjuri od nas.

— Do danas ju je uvek majka dovodila, pa sam se malo iznenadila kada sam ugledala nekog drugog sa njom — kažem kao opravdanje za ispitivačke poglede od malo pre. Bezbednost dece je na prvom mestu, a ja sam nova pa pazim više nego što bi trebalo.

— Adriana nije mogla zbog posla da dođe danas, pa sam zato ja došao.

— U redu. Onda možete da uđete u salu i da pratite čas — kažem i pokažem rukom ka vratima sale.

— Jedva čekam — kaže kroz uzdah i krene ispred mene.

Retki su muškarci koji uživaju u ovakvim stvarima, isto kao što su retke i žene koje uživaju u fudbalu. Ali obe strane žrtvuju svoje vreme da ugode nekome ko im znači. On radi upravo to. Nije tu zato što želi, već da bi ugodio sestri.

Iskreno, iznenađena sam jer nisam očekivala da je njen brat toliko stariji od nje. Spominjala ga je par puta kroz priču, ali mislila sam da su slično godište, a ne da je tolika razlika u godinama. Pošto je oslovio njenu majku imenom, a i Adriana je mlada žena, sigurno ga nije rodila sa deset godina. Zaključila sam da su deca iz različitih majki, ali istog oca.

Čas je tekao uobičajeno, ali celo vreme sam osećala pogled na sebi. Nastupala sam pred hiljadama ljudi, ali nikada se nisam osećala ovako. Većina roditelja uvek gleda svoju decu dok plešu i nikada mi nije bilo neprijatno.

Ali danas jeste.

Jer on nije gledao decu.

Gledao je mene i pratio moje pokrete.