ℙ𝕃𝔼𝕊 🔚

15

Lev

Nikad se nisam osećao ovako. Imao sam ja veze i ranije, ali ovo je drugačije. Nisam mogao da utolim glad za njom. Što sam je više imao, to sam je više želeo. Bio sam kao narkoman navučen na drogu, postao sam zavistan od nje.

Skoro je tri sata popodne, a ona i dalje spava. Polako se izvlačim iz kreveta i odlazim da se istuširam.

Bio sam na vratima kupatila kada sam video da se probudila. Sklonila je prekrivač i krenula da ustane, ali je pala na pod.

- Ljubavi, šta je bilo? - potrčim ka njoj i osetim da joj telo drhti.

- Zašto plačeš? - uhvatim je i podignem na krevet. Kada je bolje pogledam, shvatam da ne plače, nego se smeje.

- Šta je bilo, dušo?

- Nisam mogla da stanem na noge.

- Što?

- Zato što me mišići bole.

- Preterao sam sinoć, oprosti, ljubavi. Jesam li te povredio? - pitam sa krivicom.

- Nisi me povredio, bio si savršen, i skloni taj zabrinuti izraz sa lica.

Ona polako ustaje i odlazi da se istušira, a ja odlazim u kuhinju da skuvam kafu. Sinoć me je iznenadila onim gestom - što je skuhala večeru i što smo ostali kod kuće. Ni jedna devojka ranije to nije učinila za mene. Sve su želele luksuz i ni jedna se nije ni potrudila da uradi neku sitnicu za mene, a kamo li nešto slično ovome što je ona učinila.

Nakon pola sata pili smo kafu na terasi. Sedela je u mom krilu, naslonjena na moje grudi.

- Jesi li bolje?

- Jesam, i prestani da me pitaš svake dve minute. Popila sam lek i dobro sam.

Neko je pozvonio i počeo da lupa na vrata.

- Šta je ovo? - skočimo oboje sa stolice.

- Koliko je sati?

- Skoro 16h.

- Jooj, ovo je Mario. Sedi, ja ću da otvorim.

- Pa dobro, bre Marija, jesi li ti normalna? Gde ti je taj jebeni telefon, što se ne javljaš?

- Ne znam, ja sam upravo ustala.

- Šta ti je? Jesi li bolesna? - pita zabrinuto.

- Nisam bolesna, Mario, spavala sam. Uđi, ne stoj na vrata.

On ulazi i sedi na fotelju, a ja još uvek stojim na terasi.

- Hoćeš da ti skuvam kafu?

- Ako ti nije muka.

- Kakva muka, braco, taman ćemo i mi da popijemo još po jednu - kaže i ugrize se za usne.

- Zašto pričaš u množini kada si sama? - pita, pa se počinje okretati.

- Nisam sama, dečko mi je tu? - kaže opušteno.

- Maco, daj, ne zajebavaj me, ti nemaš dečka.

Odlučim da uđem i da se predstavim.

- Zdravo, Mario, kako si? - pitam odmah sa vrata.

- Leve, šta ti radiš ovde? - pita zbunjeno.

- Pijem kafu.

Par trenutaka gleda nas izmenično, a onda progovori:

- Vi ste u vezi - zaključi dok nas gleda iznenađeno.

- Bravo, Kolumbo, otkrio si Ameriku - kaže Marija.

- Pa otkud ja da znam, ništa mi nisi spomenula?

- Pa tek smo nedelju dana u vezi, šta da ti kažem.

- Kada razmislim bolje, video sam njega par puta ispred škole kada sam dolazio po tebe, ali ti si rekla da dovodi sestru na časove.

- Pa tada je to bilo tako, sada je drugačije - kaze i nasmeje se slatko.

- Vi sedite, ja idem da skuvam još po jednu kafu.

Ona ode u kuhinju, a mi sednemo. Red priču, red smeh, i tako su prošla skoro dva sata. Mario je dobar momak i vidi se da su povezani jako. Čestitao sam mu na veridbi i dogovorili smo se da izađemo jedno veče svi četvoro zajedno.

- Ja nisam znao da ste brat i sestra, mislio sam da ti je momak - kažem nakon što Mario ode.

- Odakle ti ta budalastina? - pita začuđeno.

- Kada sam krenuo da odem nakon prvog časa, sreo sam ga. Rekao je da te čeka da bi te nosio na večeru. Ja sam utripovao da ste u vezi i zato nisam dolazio na časove - priznam.

- I kako si saznao da mi je brat?

- Špijunirao sam ti Instagram, baš kada je bila njegova veridba, i tada sam saznao.

- I nakon toga došla maca na vratanca - kaže dok se smeje.

- Šta da ti kažem, malo sam ispao kreten. Doduše, sa njim se znam iz teretane, a za tebe sam prvi put čuo od Lee, i tada sam te i video. Odakle da znam da ste u rodu?

- To razumem, mi zapravo i ne ličimo jedno na drugo.

- Koliko ste razlike u godinama? - pitam normalno pitanje.

- 5 minuta - kaže kada dođe sebi od smeha.

- Mi smo blizanci - pojašnjava jer je gledam začuđeno.

- Zajebavaš me?

- Ne, zaista smo blizanci, ali dvojajčani, zato uopšte ne ličimo. Ja sam 5 minuta starija od njega - kaže ponosno.

- To je zaista velika razlika - kažem dok se sada smejem.

- Šta da kažem ja, koji sam skoro dvadeset godina stariji od Line?

- To je zaista mnogo, mogao bi da budeš otac.

- Jeste, ali ja sam srećan što ih imam. Zbog njih dve sam se doselio ovde...

Ispričao sam joj sve o svom životu. O svom odrastanju, o majci i ocu, o tome zašto sam odlučio da se doselim ovde, apsolutno sve.

- Ti si najbolji brat na svetu - kaže zadivljeno kada završim priču.

- Možda nisam najbolji, ali trudim se da budem uvek tu za njih... - telefon mi je zazvonio i prekinuo rečenicu.

- Reci, mačeha.

- Čao, dušo, kako si?

- Dobro sam, kako ste vi?

- Dobri smo, samo sam se zabrinula za tebe. Od sinoć nisi došao kući.

- Nemoj da brineš, kod Marije sam. Doći ću uskoro, ali nemoj da me čekaš, znam put do svog kreveta - našalim se.

- U redu, pozdravi Mariju i čuvaj se.

- Hoću, mačeha, laku noć - prekinem poziv.

- Adriana te pozdravlja - kažem joj.

- Hvala - kaže zamišljeno.

- Pitaj, dušo, šta te zanima?

- Kakav odnos imaš sa Adrianom? Mislim, kako se slažete?

- Perfektno.

- Zašto je onda zoveš tako?

- To je samo naša šala. Tako sam počeo da je zovem još kada sam je upoznao i tako je ostalo. Ona je prihvatila to kao zezanje i nije joj smetalo. Što bi rekao moj otac: mi smo lonac i poklopac.

- Ti si najdivniji muškarac na svetu - kaže i poljubi me.

Ne bih voleo da se odvojim od nje, ali moram da idem kući jer sutra oboje radimo, a zgora na sve, moram i na časove plesa.
Časovi plesa sa njom postali su mi najlepši deo dana, iako sam počeo da zapostavljam posao malo zbog toga.

Hvala vam na čitanju ♥️