ℙ𝕃𝔼𝕊 🔚

4

Marija

Umalo da oborim coveka na zemlju jer sam gledala u svoj telefon.
Na svu srecu moj brat Mario je dosao po mene i pobegla sam od njega.
Cudno me gleda i njegov pogled mi izaziva trnce po celom telu.

- Maco sto si se zamislila?- pita me Mario.

- Nista posebno.

- Sta je Lev Ivanov radio kod vas u plesnu skolu?

- Od kud ga poznajes?- pitam iznenadjeno

- Srecemo se u teretani i znam ga iz vidjenja.Par puta smo razmenili po neku rec u prolazi nista posebno.A i ne postoji covek u gradu koji ne zna ko su porodica Ivanov.

- Eto ja nisam znala za njega- zakljucim na glas.

- Nisi mi rekla sta je radio ovde?

- Njegova sestra dolazi na casove plesa nju je doveo- objasnim.

- Dobar je covek nije umisljen i bahat.Novac koji poseduje nije ga zaslepeo kao sto to biva u mnogo slucajeva.

- Velika je razlika izmedju njega i sestru- kazem da vidim dali on zna nesto o tome.

- Nemaju istu majku.Mislim da je razlika izmedju njega i veliku sestru petnaest godina a ima jos jednu od nje je stariji skoro dvadeset.

- Od kud znas sve to?

-Znam iz price koje su kruzili ranije.Ti si bila u Londonu tada inace on je godinu dana stariji od nas.

Lepo znaci ima dvadeset i osam godina.Lepo je imati brata koji je upucen u svim desavanjima u gradu.Kada god me nesto interesuje ja pokrenem temu i on sve isprica.

Ja i Mario smo blizanci i ucili smo zajedno do srednju skolu.Nakon toga ja sam otisla da studiram u Londonu a on je nastavio skolovanje ovde.

Uz pomoc plesa puno sam putovala po svetu i retko kada sam bila kod kuce sem za praznike zato i ne znam mnogo stvari koje su se desavala proteklih godina.

Sada sam tu i polako se vracam u rutinu.Od vremena kada sam zivela tu ostala mi je jos jedna drugarica.Druge su se otselile,neke su se udale i imaju porodice i tesko nalaze vremena za druzenje.

Odlucim da vikend provedem sa drugaricom.Meri je moja drugarica jos iz osnovne skole.
Jedno vreme jos u srednju skolu je bila u vezi sa mojim bratom ali su prekinuli.Bili su mladi i zeleni oboje iako mislim da i dalje postoje neke iskre i varnice medju njima.

Dva dana smo proveli u njenu vikendicu na planinu i uzivale smo.Bilo je to lepo za promenu jer je u Beogradu neposljiva guzva i buka.

Ponedeljak dodje dok trepnes.Spremam se za casove koje treba da odradim danas za decom a kasnije imam i par privatnih casova.Uglavnom su to parovi koji zele da nauce da plesu odredjeni ples a za to je potrebno samo par casova.

Rastezem svoje telo u sali i u ogledalo ugledam njega,Leva Ivanov.
Nisam primetila kada je usao ali gleda me bez treptanja.

- Zdravo gospodine Ivanov- pozdravim ga on se tada trgne iz transa.

- Nemoj da me zoves gospodine nisam toliko star da mi persiras- kaze uvredjeno.

- Oprostite...ovaj oprosti nisam htela da te uvredim.

- U redu je zovi me Lev.

- Nisam ocekivala da te vidim opet tu u petak nisi bio bas odusevljen sto si dosao da gledas ples- kazem iskreno.

- I ja nisam ocekivao ali dopalo mi se to sto sam video zato sam opet dosao- uzvrati.

Nisam mogla nista da mu vratim na to jer su deca pocela da ulaze u salu sa roditeljima a i nisam znala sta da mu kazem.

Sta mu je to uopste znacilo "dopalo mi se to sto sam video zato sam opet dosao"?
Ceo sat samo mi se ta njegova recenica vrtela po glavi.Par puta sam uhvatila njegov pogled u ogledalu a brzo sam protresla glavu da se saberem.

Prestani da se glupiras Marija on gleda u svoju sestru a ne u tebe- ponavjala sam u sebe.

Kada se cas zavrsio svi su izasli iz sale.Krenula sam da se presvucem i da idem kuci.
U hodniku sam se susrela sa njim i Leom.Uputio mi je osmeh i uz reci "Vidimo se Marija "izasli su napolje.

Sta je ovo bilo gde cemo se videti?

Ko zna sta je sad Lev smislio?😂😂
Hvala vam na citanju ♥️