ℙ𝕃𝔼𝕊 🔚

13

Lev

— Prelepa si — kažem joj po stoti put dok je ljubim po vratu.

— Ne preteruj toliko.

— Ne preterujem uopšte, ti si najlepša žena na svetu.

Već neko vreme sedimo u njenom stanu i pričamo. Doduše, više se ljubimo, ali razmenimo po koju reč.
Ne idem dalje od poljupca jer ne želim da pomisli da sam sa njom zbog seksa i da želim da je odvedem u krevet prve noći.
Zapravo, želim, ali se nekako suzdržavam.

Celo vreme mi sedi u krilu, a njen vrat je toliko primamljiv da imam potrebu stalno da je ljubim baš tamo.

— Kada mi je sledeći čas za ples? — pitam je nakon nekog vremena.

— Nastavićeš da dolaziš na ples? — pita u neverici.

— Naravno da ću dolaziti, zar si mislila da ću da te se otarasim?

— Mislila sam da dolaziš samo zbog ovog večernjeg izlaska — kaže tiho.

— Već sam ti rekao da sam ovo veče organizovao zbog tebe. Želeo sam da upamtiš naš prvi izlazak — kažem ponosno.

— To je divno sa tvoje strane, hvala ti puno.

— Drago mi je što ti se dopalo.

Ljubili smo se još dugo i bio sam na rubu da izgubim kontrolu, zato sam joj rekao da treba da idem, ali da ćemo sutra ići zajedno na ručak.

Bilo je šest sati ujutru kada sam došao kući. Legao sam u krevet i zaspao sa osmehom na licu, jer sam imao najlepšu devojku na svetu.

U podne su me probudile male đavolice. Bilo je nedelja i želele su da ih iznesem u park. Nisam mogao da ih odbijem, a i Adriana i tata su zasluživali da imaju par sati samo za sebe.
Javio sam Mariji da se spremi i da svi zajedno odemo u šetnju, a nakon toga i na ručak.

— Sine, gde idete? — zaustavi me otac u dvorištu.

— Idemo u park, a nakon toga na ručak. Nemojte da nas čekate.

— U redu sine, lepo se provedite.

Prva stanica je bila Marija. Stigli smo ispred zgrade i čekali smo je da dođe.

— Bato, šta radimo ovde? — pita Lina.

— Čekamo jednu seku.

— Koju seku? Ti imaš samo nas — kaže pametno.

— Ma ona nije moja seka, već devojka. Ići ćemo zajedno u šetnju sa njom.

— Ej, evo moju učiteljicu po ples! — uzvikne Lea.

— Aha, samo trenutak i idemo — siđem iz auta da pozdravim devojku.

— Ćao, dušo, jesi li se naspavala? — zagrlim je i poljubim na brzinu jer nismo sami kao sinoć.

— Jesam.

— Oprosti, imao sam drugačiji plan, ali nisam mogao da ih odbijem.

— Leve, u redu je, ne smetaju mi uopšte.

Povedem je da joj otvorim vrata, a onda ukradem jedan sočan poljubac pre nego što uđe u auto.

— Ćao, lepotice, kako ste? — pita ih.

— Dobro — odgovore, ali Lea je gleda zbunjeno. Pogleda u mene, a ja joj namignem, a ona okokori oči iznenađeno.

— Jel mogu da idem sa vama u šetnju? — pita Marija.

— Može.

— U redu, onda hajde da se zabavimo — kaže opušteno.

Otišli smo u park i proveli dobra dva sata tamo. Čak smo se i ja i Marija spuštali po toboganu, jer se Lina bojala da se sama spusti.
Nakon toga su se ljuljale na ljuljaškama, sve tri odjednom. Ne znam ko se više radovao — deca ili Marija, to je bilo mrtva trka.

Kasnije smo otišli na ručak, a nakon toga opet u šetnju. Bilo je skoro 19 h kada smo seli u jednu poslastičarnicu, jer su želeli da jedu nešto slatko.

— Hajde, dušo, odaberi šta želiš — stojimo ispred staklenog izloga i biraju kolače.

— Ne znam, sve mi se sviđaju — kaže Lina stidljivo.

— I meni se sve sviđaju — kaže Marija da bi je opustila.

— Hajde da uzmemo od svih kolača po jedan i tako ćemo sve isprobati — predlažem.

— Jeeeeee! — uzviknu sve tri u glas.

Uzmemo deset vrsta kolača i isprobamo ih. Nadam se da se neće izleteti kući i otkriti ovo zlodelo koje smo učinili.

Oko 21 h parkirao sam ispred njene zgrade.

— Hvala vam što ste mi dopustili da provedem dan sa vama, bilo je sjajno — kaže Marija.

— Možeš da dođeš sa nama kada god poželiš — kaže Lina, a ja stanem u čudu.

Ona da nekom nepoznatom kaže tako nešto? To se nije desilo u životu od kada je rođena. Doduše, Marija joj je ceo dan ugađala u svemu, a video sam kako je zadivljeno gleda.

— Nisam uspeo ni da te poljubim kako treba — kažem kada silazimo oboje iz auta.

— U redu je, lepo sam se provela, hvala ti što si me pozvao.

— Ma gde bih ja bez tebe — kažem joj na usne.

— Sutra ću doći na čas, a nakon toga idemo na večeru, samo nas dvoje.

— U redu, gospodine, kako god vi kažete — kaže šaljivo.

— Laku noć, ljubavi — ukradem joj još jedan poljubac.

— Laku noć i tebi.

Stojim dok ne uđe u zgradu, a nakon toga ulazim u auto i krećemo kući.

— Jako je lepa.

— Šta si rekla, bebo?

— Devojka ti je jako lepa, bato, i dobra je... sviđa mi se — kaže moja mala seka nakon par trenutaka tišine.

— Zaista?

— Aha, zaista — klimne glavom i nasmeje se.

Vratio sam ih kući i, bez reči, otišle su na spavanje.

— Gde ste ostali ceo dan? — sedim na terasi sa mojom maćehom i pijemo kafu.

— Svugde po malo.

— Leve, ne moraš stalno da im ugađaš u svemu.

— Naravno da ću da im ugađam, one su moje sestre — naljutim se.

— Nemoj da se ljutiš, znam da ih voliš, ali uzmi vremena za sebe. Dugo si bio sam, a sada napokon si našao prelepu i predivnu devojku. Posveti se njoj malo više. Sa njom idi u šetnju, idite na večere, uživajte malo sami. Imaš prava na svoj život, ti si već odrastao muškarac i ne možeš da ih vučeš sa sobom svugde.

— Ne želim da pomisle da ih manje volim i da se osete zapostavljeno — priznam.

— To se nikada neće dogoditi, dušo. Ja i Dimitri smo tu, ti počni da živiš svoj život. Odvoji par sati nedeljno za njih, a ostatak vremena posveti sebi.

— Lini se jako dopala Marija.

— Vodio si je sa vama? — okokori oči iznenađeno.

— Aha, ceo dan smo proveli zajedno, svo četvoro. Na početku je bila povučena, ali kasnije se opustila i rekla mi je da je mnogo lepa i dobra i da joj se sviđa.

— Biće ona dobro, nemoj da se brineš. Ne možemo svi da budemo vrckave i luckaste poput Lee. Ona je takva od rođenja, bitno je da je ona nama živa i zdrava, ostalo je nebitno.

— Volim te, maćehо — ustanem i zagrlim je.

— I ja volim tebe, dušo.

Volim ovu ženu i svi to znaju, čak sam i mojoj majci rekao. Volim je zato što je rodila njih dve i ispunila mi najveću želju. Ja sam možda odrastao, ali da nisu one, ja bih i dalje imao prazninu u sebi.