ℙ𝕃𝔼𝕊 🔚

18

Marija

Godinu dana veze sa Levom je proletelo kao tren. Danas je venčanje mog brata. Presrećna sam zbog njih dvoje jer su zaslužili da budu srećni.
Iako su godinama bili razdvojeni, na kraju je ljubav pobedila.

-Odakle Lev zna tako da pleše? – pita me mama dok gledamo mog dečka.

-To je jako glupo pitanje, mama, kao da ne znaš s kim je u vezi – kažem uvređeno, a ona se opali smejati.

-Jel se vi to meni smejete? – pridje nam Lev i pita nasmejano.

-Taman posla, dušo, vi se samo zabavljajte, ja idem da potražim svog muža – izvuče se mama i ode.

-Kako se provodiš? – pitam ga.

-Sjajno, nisam mislio da ću toliko da uživam u ovome. Nikad nisam bio preterani ljubitelj venčanja, ali ovo mi se jako svidelo – kaže oduševljeno.

-Drago mi je što je tako.

-Sutra imam iznenađenje za tebe – šapne mi dok se njihamo uz muziku.

-Kakvo iznenađenje?

-Saznaćeš sutra.

-Ali sada ću celo vreme da razmišljam o tome – napucim usne.

-Znam savršen način da ti skrenem misli, ne brini – pripije me više uz sebe i osetim njegovu izbočenost na svom stomaku. Razgoracim oči od iznenađenja i okrenem se oko nas.

-Ne preteruj, dušo, nije toliki da bi ga svi videli, ali zato ćeš ga ti jako dobro osetiti kasnije – šapne mi na uvo, a ja se ugrizem za usta da ne bih vrisnula "želim odmah".

Nakon venčanja smo došli u moj stan i zabavljali se skoro do zore. I nakon godinu dana i dalje smo bili kao na početku.

-Gde idemo? – pitam nestrpljivo jer mi je vezao oči.

-Iznenađenje, ljubavi.

-Ali... – krenem da se pobunim.

-Stigli smo, još par trenutaka i saznaćeš.

Silazimo iz auta i vodi me negde. Put mi je poznat.

-Sada ću da ti odvezem oči.

Doveo me je u plesnu školu. Od kada smo u vezi, retko je dolazio tu jer smo plesali kod kuće.

-Da li želiš da otplesemo prvi ples koji sam naučio?

-Naravno, gospodine – kažem nasmejano.

U ovakvim trenucima uživamo oboje. Svetla se ugase i zamene ih reflektori koji osvetljavaju samo nas dvoje. Krene pesma "Bailando Bachata", a ja razvucem osmeh na licu. Naučio je i tekst pesme i dok plesemo u zanosu on peva svaki stih i ne sklanja pogled sa mojih očiju. Peva meni, a ja se osećam posebno u ovom trenutku jer je nešto drugačije.

Naš odnos je od samog početka bio strastven i to se nije promenilo do danas. U ovom trenutku sevaju varnice jer je i sam ples takav. Uvek igramo prljavo, i na kraju se nadjem ispod njega ili privijena uz zid.
Ali ovog puta je nešto drugačije. Postoji nešto u načinu na koji me gleda, ali ne mogu da razumem šta.

-Ova pesma je kao stvorena za nas dvoje – kaže mi na usnama kada muzika stane.

-Jeste.

-Ja želim da ovo bude zauvek naša pesma. Ovde sam te prvi put sreo i u istom trenu sam se zaljubio u tebe. Tu sam učinio svoje prve plesne korake i postao sam vrhunski plesač – na ovo se oboje nasmejemo.

-I baš ovde, na ovom mestu, želim da te pitam nešto jako bitno – kaže i udalji se od mene. Stavi ruku u džep i izvadi nešto, pa klekne na jedno koleno ispred mene.