Samo moja

12.

Anastasija

Kad sam bila mala majka je umela da me udari, ni malo suptilno i krajnje indiskretno, escajgom po laktovima kada bi primetila da sam ih naslonila na površinu stola ili bi me ispod istog uštinula za butinu ostavljajući mi modricu, veličine otiska prsta, na beloj koži, kao opomenu ukoliko ne bih sedela pravih leđa. Iako sam bila svesna da to što mi radi nije bilo normalno (jer koga briga gde su mi prokleti laktovi i da li mi leđa stoje pravo kao da imam motku u guzici), slepo sam verovala da neki veći cilj opravdava njenu bolesnu tiraniju. I može se reći da je uspela u svojoj zamisli. Prešla je igricu i napravila je svog savršenog labuda, usput zajebavši i Hansa Andersena lično. Međutim, kada bi me sada videla u ovom krajnje ne-damskom sedu (zavaljenu, u pokušaju da pronađem odgovarajući položaj u ne tako udobnoj stolici, nogu podignutih na kofer) dok nervozno iščekujem svoj let, verovatno bi se od šoka srušila na pod i bila bi joj neophodna hitna kardio-pulmonalna reanimacija da je vrati među žive.

Jebiga mama, i najbolji imaju loš dan.

Uzimam laptop iz tašne i stavljam ga na gole butine. Kako sam poranila na let, reših da ostatak slobodnog vremena provedem u istraživanju lokacije na koju sam se zaputila umesto u prizivanju utvara iz prošlosti. Pokrenuh sistem, osećajući kako mi laptop greje butine dok se tri tačkice hipnotišući vrte u krug. Odsutno grickam plastičnu kašičicu koju sam dobila uz kafu sa automata. Mekana plastika se lagano savija pod pritiskom mojih zuba, menjajući svoj lični opis, dok na kraju ne postane krivulja nedefinisanog oblika. Otvaram pretraživač i unosim željene podatke. Radoznalo prelazim pogledom preko ekrana laptopa informišući se o destinacijama koje bih trebala da posetim tokom svog boravka na Sejšelima. Očima upijam sve te vesele i žive boje koje se stapaju u nadrealne slike, otkrivajući mi deliće raja na zemlji na koji i mi smrtnici možemo nogom da kročimo.

Ostrvo Mahe, odakle će započeti moje putovanje, predstavlja ubedljivo najlepše i najurbanije ostrvo na Sejšelima. Od deset najlepših plaža na Sejšelima, čak pet (pri čemu su sve javne!) se nalazi na ovom ostrvu. Srce mi preskače dok prelistavam slike, zamišljajući kako koračam po obodu istih tih plaža, nemo uživajući u spektru boja koje oslikava zalazak sunca na horizontu. Kako moja bosa stopala uranjaju u vlažni pesak, ostavljajući tragove za sobom, koje potom indijski okean briše nakon što prigrli obalu. Gotovo da mogu osetim to sitno grebuckanje peska, dok vrši piling na mojim tabanima i miris okeana u nosu... Čitam dalje. Neizostavan je i obilazak glavnog grada, Viktorije, jedne od najmanjih prestonica na svetu, koja turistima nudi dodatne atrakcije poput uličnog sata Victoria Clock Tower - umanjene replike sata sa stanice Paddington u Londonu, drvenu vilu autentične arhitekture - Kenwyn House, hinduistički hram, istorijski muzej, kao i luksuzno ostrvo Eden, koje je poznato po noćnom životu i po jedinom šoping centru na Sejšelima. U glavi već uveliko pravim plan i program putovanja, kako nešto ne bih slučajno preskočila, istovremeno proveravajući limit na svojoj Visa kartici. Široko se smešim kad se setim kako sam jutros jedva popustila Lejli da mi spakuje dodatne tri haljine za izlaske koje nisam imala u prvobitnom planu.

„Aman ženo ponesi ih!" - nepopustljivo je napadala dok je mlatila haljinama na vešalicama kroz vazduh. Ponekad pomislim da je potpuno omašila profesiju odabravši marketing umesto advokaturu - „Ne moraš da ih obučeš, ali neka ti se nađu."

„Šta će mi dođavola tri haljine u koferu koje ne planiram da obučem?! U ostalom, čisto usput da napomenem ukoliko nisi primetila, ovde ni igla više ne može da stane!" - rezignirano pokazujem na kofer na kome sedim, bezuspešno pokušavajući da ga zatvorim.

„Zato što su seksi i zato što viču pojebi me..." - ostala sam razjapljenih usta na ovu konstataciju. Zakolutala je očima, uhvatila me za mišicu i podigla sa kofera. Kada smo se našle u ravni jedna sa drugom, nastavila je - „Samo me poslušaj, Ana! Kad se vratiš zahvalićeš mi se." - potom se progurala pored mene umalo me zgazivši, ubacila haljine u kofer i trijumfalno ga zatvorila.