Samo moja

14.

Anastasija

Koračam ka oltaru, ruku pod ruku sa ocem. Gledam ga kroz belu čipku koja mi prekriva lice. Smeši mi se onim dobro poznatim, čarobnim osmehom koji poput sunca topi ledena srca i greje promrzle duše. Izgleda tako naočito u odelu, dostojanstveno noseći svoje godine koje se oslikavaju sa svakom borom na tom plemenitom licu. Isti je kakvim ga pamtim. Naslanjam mu glavu na rame i pritiskam bliže sebi udišući mu miris dok mi u potpunosti ne ispuni pluća. Sklapam oči, i puštam samo jednoj suzi da mi nakvasi obraz. Bože, koliko mi samo nedostaješ! Naslanja obraz na moje teme i u tišini nastavljamo da gazimo putem od posutih latica ruža. Pričamo jezikom tišine. Uvek smo to ranije radili. Ne trošeći reči, sporazumevali bi se jezikom pogleda i dodira. Pored njega tišina je bila dragocena. Bila je blago. Tata me je poznavao kao niko. Poznavao me je do srži. Otvaram oči, glavom i dalje naslonjena na njegovo rame. U gužvi primećujem ozarena lica meni dragih ljudi. Svi se iskreno smeše, gledajući me sa obožavanjem. Osećam kako mi je srce puno. U pozadini se čuje tiha crkvena muzika, zbog koje svaki napeti mišić pod ovom teškom haljinom prestaje da treperi i lagano se opušta. Čula mi ispunjava miris buketa od belih ruža koji držim u ruci. Prilazimo oltaru, a pogled mi pada na široka mišićava leđa, u crnom sakou skrojenom po meri. Podižem venčanicu i štiklom zakoračim na stepenik. Lejline oče se cakle od suza koje pokušava da suzbije, dok me gleda u venčanici. Prelepa si – nemo oblikuje reči usnama koje se potom šire u božanstven osmeh. Otac mi lagano podiže veo sa lica i okreće me ka mom budućem mužu. I dalje mu vidim samo leđa. Čudno, ali ne sećam se da je Anđelo ikada mirisao na čist testosteron. Dakako je bio je muževan, ali na neki markantan način. Nešto poput Brosnana ili Klunija. Osvajao je šarmirajući, ali ovaj primerak koji zauzima prostor ispred mene je poput planine čiji se vrh gubi negde među oblacima, terajući te da juriš za njim i onda kada pluća više ne mogu da izdrže pritisak na tolikoj nadmorskoj visini. Osvaja te svojom hladnom pojavom alfa mužjaka. A onda se okreće i meni srce preskoči otkucaj. Pa još jedan. Poslednje što vidim, pre nego što se srušim poput sveće, jeste red porcelansko belih zuba koji krase jebozovan osmeh...

Naglo otvaram oči i istog momenta zažalim kada me zaslepi snop svetlosti. Dovraga, ponovo sam zaboravila da prekrijem proklete prozore! Grlo mi je mi bolno suvo, ali kako mi je glava teška tonu, odustajem od pomisli da ustanem i utolim žeđ. Prokleti kokteli! Pokušavam da se okrenem na drugu stranu, kako bih barem oči spasila od terora koji na kapke vrše prvi jutarnji zraci sunca, ali pritisak koji osećam preko stomaka mi to ne dozvoljava. Šta koji moj?! A onda osetim nečiji dah na vratu i zaledim se. I dalje stegnutih kapaka, bojažljivo spustim ruku do nivoa struka gde napipavam strano telo. Pet prstiju uredno raširenih dok komotno leže preko mog stomaka. Očigledno tuđih, pošto moja druga ruka je smeštena ispod jastuka. Oprezno otvorim oči i spustim pogled. Prvo što primetim je ruža istetovirana na tamnoj koži koja se diže i spušta u ritmu mog disanja. Zurim u nepoznatu šaku još koji minut pokušavajući da dokučim koji đavo mi se desio. Istog momenta kada mi pogled padne sa šake na pod sobe bivam svesna situacije. Pobacan veš kod kreveta, izgužvana haljina nešto malo dalje... Polako podižem pogled. Muška, bela košulja na stolici sa crvenim tragom na okovratniku (čija nijansa odgovara karminu koji sam sinoć nosila), pantalone okrenute naopačke na ulazu u sobu, moja jedna štikla na stolčiću pored prozora, dok druge nema ni na vidiku... Obuhvatam rubove čaršafa, polažući zadnje nade u to da predočeni dokazi ne ukazuju na očigledno, ali nakon što ga podignem i ugledam svoje nago telo ispod njega sve pada u vodu. Prokletstvo! Ponovo si to uradila. Tri haljine. Tri izlaska u dve nedelje. Tri nepoznata muškarca u krevetu! Lejla je bila u pravu, haljine definitivno viču pojebi me! Poraženo uzdahnem na šta se telo iza mene promeškolji, potpuno me parališući, kao da odsustvo mog pokret može da izbriše ono što se desilo veče pre. Nosom mi prelazi preko linije vrata, dok me šakom još više pribija uza se. U donjem delu leđa osetim pulsirajuću erekciju nepoznatog čoveka sa kojim delim postelju. Krajnje božanstveno!